Странице

четвртак, 21. април 2016.

INTERVJU SA MAJOM MALETKOVIĆ POVODOM PREMIJERE SLUČAJNE SMRTI JEDNOG ANARHISTE U JUGOSLOVENSKOM DRAMSKOM POZORIŠTU



Maja Maletković je diplomirala Pozorišnu i radio režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu sa predstavom Zečevi su brza hrana (Beogradsko dramsko pozorište, 2013). Njen master rad je predstava Volvo kamioni (Atelje 212, 2014). U repertoar Jugoslovenskog dramskog pozorišta uvrštena je njena predstava What the fuck are we doing here? (nezavisna produkcija Mikser House). 

Jedan je od suosnivača trupe Conflict, čije su predstave Between and Around Violence i In motion gostovale na festivalima Sterijino pozorje – Off program i u Besanson u Francuskoj. Koreo-drama s plesačima iz Grčke, Brazila i Nemačke, Water/Paper/me, izvedena je je u studiju Kinitiras u Atini, 2013. 

Učestvovala je na brojnim radionicama. Aktivan je član organizacije studenata i profesionalnih reditelja INSTED sa centrom u Amsterdamu. 


Zašto radiš ovaj komad (Slučajna smrt jednog anarhiste n.a.)?

Živimo u jednom krajnje zbunjujućem vremenu u kojem se teško razaznaje šta je istina a šta laž. Ovo važi za sve aspekte društvenog postojanja ali se najviše prelama u odnosu pojedinca prema državi i državnim institucijama. 

Fo se u drami  Slučajna smrt jednog anarhiste bavi mehanizmima društvene eksploatacije kroz tadašnju postavku italijanskog policijskog i pravnog sistema, opštom relativizacijom pojma istine i mehanizmima kojima se spinuju priče koje dolaze do građana.

Danas, skoro 50 godina nakon nastajanja ovog dela, malo šta se promenilo na bolje, ako se stvari nisu i pogoršale. Moramo postaviti pitanje čemu relativizacija realnosti zapravo služi? Šta mi znamo, koliko znamo i da li je sve što nam se govori bitno? I na samom kraju- da li i u kojoj meri nas naša država eksploatiše, i ako da - za čije dobro?


Zbog čega te se ovaj komad lično provocira?

Nadovezujući se na prethodno pitanje, ovaj komad je meni, sem toga o čemu govori bitan zbog načina na koji Fo priča svoju priču.

Foovo dobijanje Nobelove nagrade 1997. je jedan deo kulturne elite doveo u stanje apsolutne revoltiranosti, te su tvrdili da se jedno tako značajno priznanje ne bi smelo dati jednom „klovnu i zabavljaču naroda". Međutim, upotreba farse i parodije u svim njegovim delima pa i u Slučajna smrt jednog anarhiste, zbog koje je Fo često kritikovan, je svesna politička odluka s njegove strane.
Snaga ovog komada a i naše predstave je u gromoglasnom smehu koji izaziva kod publike. Smejmo se onome što nas boli jer tako postajemo svesni moći koju u sebi nosimo!


Šta ti se najviše sviđa u predstavi koja nastaje?

Ono što smatram za najveći kvalitet ovog procesa je lepota građenja sveta naše predstave.
Tim koji stvara Slučajnu smrt jednog anarhiste  čine najlucidniji, najtalentovaniji, najduhovitiji i najdivniji ljudi pozorišne scene grada Beograda -  što na sceni, što iza nje, i svaka proba je praznik.

Verujem da će tu čistu radost i uživanje u svakom aspektu rađanja ove predstave i naša publika osetiti, onda kada dođe vreme da joj otvorimo vrata.

Ko je, u  stvari,  Maja Maletković?

Ja sam osoba koja neće odgovoriti na ovo pitanje. 

            Autori fotografija: Aleksandar Angelovski i Nenad Perić

Нема коментара:

Постави коментар