Maratonci iz Kerempuha u Ateljeu 212

 

Nema ništa teže neko napraviti uspešan rimejk nečeg tako popularnog kao što su bili (i jesu) Maratonci. Oni su se toliko urezali u kolektvno pamćenje, da ne kažem u genetski kod, da sada ih igrati, a opet biti nov, đavolski je mukotrpan posao. I ko bi se tog ćoravog posla uopšte prihvatio?  Ima li nekog dovoljno ludog?

Novi Maratonci dolaze nam sa nestašnom skupinom iz zagrebačkog Satiričkog kazališta Kerempuh, a u režiji Beograđanke, Ive Milošević. Prikazani premijerno 22. decembra u matičnoj teatarskoj kući, sinoć su se pojavili pred beogradskom publikom u prepunom Ateljeu 212. Šta nam danas, 44  godina kasnije, nudi ovaj diplomski rad Dušana Kovačevića?  

Ovim gostovanjem ovo vanvremensko delo vratilo se kući, na mesto praizvedbe. U prvoj verziju Maratonce je režirao Ljubomir Draškić. Deset godina kasnije Slobodan Šijan snimio je kultni film. Da li su Topalovići naša večna sudbina? Luda vožnja na svedenoj sceni koja se odvija na četiri stolice i sa dve baterijske lampe?

 

No, ovde Topalovići nisu romantično-epska slika epofe, već su ogoljeni, realni, zločesti, prikladniji vremenima u kojima živimo. Humor ovde ustupa mesto zlokobnim slutnjama. Poznati likovi metastazirali su u nekakve groteskne hibride sa još jednom legendom iz prohujalih vremena; kao da su se srodili, ukrstili sa izvesnom tajnom grupom TNT sa sedištem u Cvećari.  Deluje i logično, zar ne?

I kao što rekoh, uspeh pozorišne trupe Kerempuh je što uživamo u njihovom iščašenom čitanju ovog dela, bez želje i opterećenja da ga poredimo sa ranijim insenacijama. Kako od šmokljana postaje tiranin i kako starost vlada nad mladošću? Topalovići su sinonim za malograđansku sredinu, licemernu i okoštalu, koja iz benigne protokom vremena skoro neprimetno prelazi u malignu fazu. No, ono što je najperverzniije je to što se čini da svi imamo određenih simpatija prema ovim nastranim likovima. Prema tim dobroćudnim zlotvorima. Slican se sličnom raduje, nemoj da te Kerempuh podseća na to! A da li je naša sudbina puki ekvivalent sudbine jednog mrtvačkog sanduka, za kojeg jedan od Topaloviće konstatuje:

 „Zašto da propadne onako dobar sanduk? Pred svetom smo ga sahranili kako valja!“.

Da li je ova ugledna pogrebna tvrtka završila posao na ovim prostorima? Da li možemo da sahranimo prošlost i konačno počnemo da živimo? Nije važno ono što jeste, nego ono što većina misli (smatra, umišlja). Bitna je gluma, glumatanje, pretvanje, izigravanje, a  kuda vodi taj počasni krug koji tako dugo trčimo? Pa nemojte samo reći da vodi u propast! Ma, ’ajte! Naši životi su zacementirani. Promene su ovde svedene na farsu, na cirkus, na uveseljavanje, posle kojeg se gorko plače i proklinje.

Ovde deca žive u večnoj senci roditelja. Ovde oni usvajaju njihove mane, ali ne i vrline. I njima dodaju i svoje sopstvene. I tako u svakoj generaciji iznova i iznova. Raste trulo drvo puno otrova, puno jeda, puno besa. U vremena kada se i van pozorišta igraju predstave, ova je aktuelnija nego ikad. Za one koji žele da vide, naravno.

Odlomak iz predstave možete pogledato ovde

U verziji vragolana iz Kerempuha nastupaju: Vilim Matula, Elizabeta Kukić, Nikša Butijer, Hrvoje Kečkeš, Luka Petrušić, Maja Posavec, Tarik Filipović, Filip Detelić, Mia Anočić – Valentić i Ivan Đuričić. Dramaturg: Dora Delbianco

Iva Milošević je diplomirala pozorišnu i radio režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Režirala je mnogim pozorištima u zemlji: Magično popodne Volfganga Bauera (Bitef teatar); Kazimir i Karolina Edena fon Horvata (NP Sombor); Put do Nirvane Artura Kopita (Atelje 212); Mala Sirena H.K. Andersena/Srđana Koljevića (Malo pozorište Duško Radović; Zmijsko leglo Vasilija Sigareva (Atelje 212); Vuk i sedam jarića braće Grim/Ljubinke Stojanović (Pozorište lutaka Pinoko; Princeza i žabac H.K. Anderesna/Igora Bojovića (Pozoršte Boško Buha); Painkillers Nede Radulović (SNP); Proslava Tomasa Vinterberga i Mogensa Rukova (Atelje 212); Glorija (Pozorište na Terazijama). U JDP je režirala dramu Nila Labjuta Razvaljivanje, Dramu o Mirjani i ovima oko nje i Zmajeubice.

Dobitnica je Nagrade za režiju Bojan Stupica.

XIII NOĆ MUZEJA - DEČJOM TUROM KROZ MUZEJSKE PRIČE

Prvi susreti sa muzejima, razmenjeni osmesi sa kustosima i otkrivanje novih svetova uz umetnost i kulturu obeležiće Dečju turu beogradske Noći muzeja koja se održava 21. maja sve od 17 časova pa do jedan sat iza ponoći.

Trinaesta Noć muzeja oživeće i ovog maja skoro pedeset gradova i mesta širom Srbije! Najraznovrsniji progam očekuje posetioce u Beogradu, gde je sa posebnom pažnjom pripremljena Dečja tura. Svesni važnosti negovanja publike još od najmlađih uzrasta, organizatori Noći muzeja iz godine u godinu razvijaju programe namenjene najmlađim znatiželjnicima od kojih mnogi, upravo na ovoj manifestaciji, prvi put ulaze u muzeje, institucije kulture i razigrani svet umetnosti.

Centralna tačka na mapi Dečje ture i ove godine biće Paviljon Cvijete Zuzorić, poznatiji kao Dečji paviljon. Premijerno otvoren prošle godine uz veliki broj osmeha mališana, Dečji paviljon ove godine dobija sasvim novo ruho inspirisano istorijom cirkusa, artistima, klovnovima i nezaboravnim putovanjem kroz najzabavnije cirkuske priče i atrakcije. Ove godine Dečji paviljon u Noći muzeja uveseliće i Lagunini pisci za decu koji će kroz niz radionica i druženja odvesti devojčice i dečake na avanturu na krilima pisane reči.

 

Prvi put ove godine najveselijoj muzejskoj priči pridružuje se i Fakultet  veterinarske medicine sa postavkom „Anatomija jednog muzeja“ u okviru koje će najmlađi posetioci moći na jedinstven način da se upoznaju sa anatomijom domaćih i divljih životinja, a potom i da se zabave na neobičnim radionicama. Oni koji jedva čekaju da zarone u podvodni svet imaće priliku da sa udruženjem Aquarialife obiđu jedini Javni akvarijum i tropikarijum Beograda, kutak rezervisan za čudesni svet riba, gmizavaca i vodozemaca. Carstvo životinja, najboljih prijatelja dece, u Noći muzeja biće na dohvat ruke. U samom srcu grada svoja vrata otvara Bebi Zoo-vrt u kome će posetioci moći da saznaju zanimljive priče o žirafi koja je proslavila Lorenca Medičija, lavovima Rudolfa II i kako su slonovi stigli do Evrope.

Pozorište „Pinokio“ otvara svoja vrata u Noći muzeja kao jedinstvena lokacija namenjena deci, gde će oni najznatiželjniji maleni umovi moći da zavire iza pozorišne zavese, upoznaju se sa svetom lutkarskog pozorišta ali i sami naprave svoje lutkarske junake. Pravi mali bajkoviti vremeplov ove noći proradiće u Pedagoškom muzeju, u kojem će posetioci moći na poseban način da dožive svet najpoznatijih bajki uz koje su odrastale brojne generacije dok će se u Legatu Petra Lubarde organizovati humanitarna radionica goblena inspirisana slikama ovog velikog umetnika, vođena željom da uz najmlađe posetioce Noći muzeja pruži podršku i pomoć deci u klinici u Tiršovoj.

Mesto tradicionalno dobrih susreta i druženja i ove godine biće JKP GSP „Beograd“ u kojem vi posetioci mogu da se provozaju najstarijim vozilima GSP-a, ali i da upoznaju originalnu kovačnicu u kojoj se i dalje kuju najmaštovitije, decenijama stare priče. Oni koji se odluče da noć provedu u Muzeju nauke i tehnike, moći će da se isprobaju sve interaktivne eksponate Naučnog centra i da se upuste u avanturu otkrivanja jedinog Dečjeg muzeja. Muzej vazduhoplovstva će povesti posetioce na putovanje kroz jedan radni dan pilota, na kojem će svi zainteresovani moći da saznaju da li avion ima menjač i gas, ali i da istraže bogatu kolekciju letelica i aviona.

Zaljubljenici u muziku nikako ne smeju da propuste Muzej afričke umetnosti gde će svi posetioci na muzičkim radionicama učiti kako se od recikliranog materijala mogu napraviti različite vrste najšarenijih bubnjeva i zvečki.

Galerija „Singidunum“ godinama unazad poznata je kao kutak ispunjen maštovitim i šarenim radionicama za najmlađe, a ove godine posetici će učiti kako da naprave ukrasne kutije za svoje poklone. Novootvoreni dečji centar Kliker u Dorćol Platz-u u Noći muzeja postaće poprište najveselijih naučnih eksperimenata koje školarci mogu da izvodi sami kod svoje kuće, jer su svi preko potrebni materijali za ove igrarije zapravo stvari koje svaka kuća ima u svom kupatilu ili kuhinji.

Satnica svih dešavanja u okviru Dečje ture, kao i detaljne informacije o uzrastima kojima su radionice namenjene, može se pronaći na zvaničnom sajtu manifestacije, kao i u biltenima Noći muzeja koji će uskoro biti dostupni svim posetiocima.

Noć muzeja, koja se održava uz podršku Delegacije Evropske unije u Srbiji, predstavlja jedinstven kulturni spektakl u više od 120 gradova širom sveta, među kojima je od 2005. godine i Beograd. Prva Noć muzeja, održana u 5 beogradskih muzeja i galerija, uspela je da animira više od 4.000 posetilaca, dok je za deset godina taj broj narastao na neverovatnih 500.000 ulazaka u muzeje na skoro 200 lokacija u više od 60 gradova i mesta širom Srbije. U Evropskoj Noći muzeja prošle godine, učestvovalo je više od 1.900 muzeja u 45 država.

Viasat History je ponosni sponzor manifestacije „Noć muzeja“ već sedam godina. Ovaj kanal se nalazi u vlasništvu internacionalne kompanije  Viasat World, koja ima 100 miliona pretplatnika i proizvodi i distribuira najkvalitetnije zabavne sadržaje kroz 24 dokumentarna, filmska i sportska kanala, u 47 zemalja. Pored kanala Viasat History, kompanija je na našem tržištu prisutna i sa kanalima TV1000, Viasat Explore, Viasat Nature i Viasat History/Nature HD.

Prijatelj  XIII Noći muzeja je mts, koja je sponzor manifestacije 11. put za redom. Već tradicionalni sponzori i podrška su: Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji, kompanija Coca-Cola, IDEA, Alpha Bank i štamparija Grafix.

RAZGOVOR SA LIOM PALE NA SVETSKI DAN DŽEZA

Dom omladine Beograda i Beogradski džez festival tradicionalno organizuju koncert povodom Svetskog dana džeza, koji se kao deo UNESCO programa obeležava širom sveta 30. aprila. 

Ove godine publici će se predstaviti dve dame, originalne autorske ličnosti: Miona Deler Babić i Lia Pale. Posetioce prošlogodišnjeg Beogradskog džez festivala Lia Pale oduševila je izvođenjem albuma My poet's Love. Na subotnjem koncertu u Domu omladine, ova talentovana, austrijska džez pevačica nove generacije, predstaviće projekat Gone too far. 

U pitanju je adaptacija ciklusa pesama Franca Šuberta Winter Journey, za koje je aranžmane priredio Matijas Rueg. Sasvim je jasno: inteligentan i savestan rad na albumu doveo je do toga da Franc Šubert zvuči kao da je ispisao džez standarde, a glas Lie Pale lako prenosi melodije na sveden, ali tonski upečatljiv način.

Imali ste priliku da nastupite na 31. Beogradskom džez festivalu prošle godine. Kakvi su Vaši utisci?  

Beograd je veoma lep grad, pun života i energije. Čini se kao da Srbi ne spavaju i uvek su otvoreni. Moram da kažem da mi se dopala moja prva poseta Srbiji i jedva čekam opet da dođem. 

Recite nam nešto o vašem albumu Gone too far koji ćete predstaviti srpskoj publici.

Gone too far čine numere koje predstavljaju ciklus pesama Winter Journey Franca Šuberta i Vihlelma Mulera. Ove pesme su magične i povešće vas na putovanje. To se meni desilo. Kada sam počela da pevam Winter Journey moje putovanje je počelo u ovim pesmama. Matijas i ja smo radili zajedno protekle četiri godine i intenzivno sarađivali kako bismo  pronašli sopstvenu interpretaciju ovih pesama. Matijas je aranžirao kompletan ciklus pesama i snimali smo ih tokom prošle godine, tako da je ove jeseni u planu izdavanje Winter Journey 3 To je putovanje lutalice koja ne odustaje, bez obzira na sve.  

Šta srpska publika može očekivati od ovog koncerta koji je organizovan povodom Svetskog dana džeza? Sa kim ćete nastupiti?

Ovim pesmama želimo da vas povedemo na putovanje sa nama. Muzika, poeme su o životu i svim njegovim stranama- ljubavi, bolu, usamljenosti i nadi. Pesme Franca Šuberta mogu da izraze sve i želeli bismo da iskusimo to putovanje sa vama. Te večeri našu ritam sekciju će činiti Hans Štraser (bas), Ingrid Oberkanins (perkusije), Matijas Rueg (klavir), Fabian Ruker (saksofon) i Lia Pale (vokal). 

Koje poznate muzičare biste odabrali da budu deo Vašeg savršenog džez benda i zašto?

To je teško pitanje. Zato što muzičari koje ja volim uglavnom pripradaju različitim žanrovima. To me je podsetilo na koncert gde Herbi Henkok svira Geršvinovu Rapsodiju u plavo sa Gustavom Dudamelom kao dirigentom. Moram da kažem da me ovakve saradnje inspirišu. Kad razmislim o tome, zavidim gospodinu Frenku Sinatri na saradnji sa Kaunt Bejzijem. Često se pitam kakav je bio osećaj pevati pesmu sa tako velikim bendom. Sigurno je bilo slično letenju. 

Koje aktivnosti su Vam u planu za budući period?

Pre svega, izdavanje albuma Winter Journey ove jeseni, i to sve dok radimo na sledećem koraku, našem narednom putovanju sa zbirkom pesama Roberta Šumana. Videćemo gde će nas to odvesti.

Izložba Industrijsko nasleđe Srbije u Muzeju nauke i tehnike

Sinoć je u Muzeju nauke i tehnike u Beogradu svečano otvorena izložba fotografija Industrijsko nasleđe Srbije, fotografa-dokumentarista iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture, članova Sekcije fotografa Društva konzervatora Srbije, posvećena industrijskom i tehničkom nasleđu na teritoriji Srbije.

Na izložbi „Industrijsko nasleđe Srbije“ fotografi-dokumentaristi iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture prikazaće postojeće stanje objekata industrijskog i tehničkog nasleđa Srbije: objekte hidrotehničkog nasleđa i energetike, industrije, transporta, kao i magacinske prostore. 

Društvo konzervatora Srbije dugi niz godina podstiče istraživanje, dokumentovanje, zaštitu, konzervaciju, restauraciju i prezentaciju industrijskog i tehničkog nasleđa na teritoriji Republike Srbije.

Članovi Društva konzervatora Srbije bavili su se temom industrijskog i tehničkog nasleđa kroz čitav niz aktivnosti u u institucijama u kojima rade, ali i u okviru Društva kao strukovne asocijacije. Pored ranije utvrđenih kulturnih dobara: pivara u Pančevu i Apatinu, te prevodnice na spoju Velikog bačkog kanala i Tise kod Bečeja, među 37 objekata i dr. proglašenih za spomenike kulture u 2013. godini čak njih 12 je vezano za industrijsko i tehničko nasleđe (javno parno kupatilo, vodotoranj, kompleks Svilare na Tamišu u Pančevu, Termoelektrana „Snaga i svetlost”, palata Glavne pošte, Fabrika hartije Milana Vape, Umetnička livnica„Plastika”, Muzej vazduhoplovstva u Beogradu, hangar starog aerodroma na Novom Beogradu,stara kapetanija i zgrada Vodne zajednice u Zemunu, mlin u selu Debelica). Tokom 2014. godine kompleks Vojnotehničkog zavoda u Kragujevcu proglašen je za prostornu kulturno-istorijsku celinu, a stari gvozdeni most na reci Gradac u Valjevu za spomenik kulture. Međutim, još mnogi evidentirani objekti i brojne prostorne kulturno-istorijske celine čekaju da ih proglase za kulturna dobra (prevodnica u Malom Staparu, prevodnica u Bezdanu, SARTID-u Smederevu, ranžirna stanica u Novom Sadu, crpna stanica u Dubovcu, mlin u Malom Crniću i dr).

Organizatori izložbe: Društvo konzervatora Srbije i Muzej nauke i tehnike

Primorje u Ateljeu 212

Na sceni Petar Kralj Ateljea 212 prikazuje se drama o ljudima i gušterima pod nazivom Primorje. Predstavu je režirao Stefan Sablia po tekstu Edvarda Olbija. 

Uloge ljudi briljantno tumače Gorica Popović i Branislav Zeremski, a u kostimima reptila pojavljuju se sjajni Ivan Mihailović i Tamara Dragičević. Ovde imamo posla sa komedijom koja se ruga ljudskim težnjama i strahu od prolaznosti.

Kako to snuždeno konstatuje tekstopisac Edvard Olbi:

„Koliko nam je poznato živimo samo jedan put i šta bi moglo biti gore od toga da stignemo do kraja života i shvatimo da ga ustvari nismo živeli?“

Stariji bračni par,  Čarli i Nensi, odlazi na odmor. Uživaju na obali mora. Ne baš potpuno. Malo se i sporečkaju. Sve životne ciljeve su već ispunili. Ostao im je onaj najteži; da uživaju. Možda i zato što je poslednji, a šta ih onda čeka? Svako od njih ima svoju viziju kako ispuniti to vreme. Koje se, naravno razlikuju. Koje se sukobljavaju.  

Da li da odu u starački dom, povade zube, igraju tablića i čekaju ono što neizostavno dolazi? Ili da se smucaju duž obale? Ili da, prosto, zarone...

Zašto se ljudi i životinje ne razumeju? Te se kao rezultat tog neshvatanja javlja obazrivost i strah. Stvar je u komunikaciji. U prihvatanju različitosti. Jer nas međusobno nerazumevanje, neshvatanje osuđuje na večnu patnju i neprekidne sukobe.

Kao grom iz vedrog neba, iz vode se pojavljuju bića sa početka evolucije, Lesli i Sara, koja tek treba da postanu ljudi. Ni oni nisu zadovoljni postojećim stanjem. Smorno im, pa isplivali. Žele promene! U potrazi za boljim životom. Stara priča.

Da li je čovek čoveku gušter, a gušter gušteru čovek?. Da li je izlaz u evolucionom rikvercu?

 „Pozorište je oaza u koju se rado pobegne“, zaključuje Gorica Popović.

Da li je beg u nepoznato jedina mogućnost da se izbegne monotonija. Da li progres stvara srećnija bića?  Da li raj postoji samo na požutelim razglednicama koje više niko ne šalje? Možda više niko i ne veruje da raj  uopste postoji