Žaba u Mikseru

Svi ste, svakako, čuli za sindrom skuvane žabe. Znate već, ako biste je živu ubacili u šerpu sa  vrelom vodom ona bi odmah zapalila iz nje. Ako bi je, pak, ubacili u posudu sa hladnom vodom, pa takvu vodu lagano i sistematski zagrevali, žaba bi tu i ostala i bila bi uspešno skuvana. Manimo prenagljene zaključke da je glupa, neosetljiva ili lako prilagodljiva sredini, ostaje da se ovakav izraz koristi kako bi se označile osobe koja živi u uslovima koji su za nju neprihvatljivi i neizdržljivi, ali kao da to ne primećuje. Razlog za ovu pojavu je činjenica da je u tu situaciju dospela polagano, postepeno se privikavajući na svaku pojedinačnu promenu.

 

Nastavljamo sa ekpertizom. U hamburškim parkovima primećena je čudna pojava. Svedoci tvrde da se tamošnje žabe-krastače naduvaju do veličine tri puta veće od uobičajne i eksplodiraju, pri čemu delovi njihovih tela lete i do nekoliko metara u visinu. Kategorički odbacuju mogućnost da je to od prevelike količine unetog piva. Pojava, dosad, nije razjašnjena.

A sada se vraćamo samoj predstavi. Ona se odigrava u višenamenskom prostoru Miksera, a ne u klasičnom teatru. Slično još jednom bosanskohercegovačkom komadu (Brašno u venama) scena je u sredini, pa publika okružuje glumce sa svih strana. Za ovu priliku, Mikser je dobio i funciju berbernice. U njoj su dva brata i njihov zajednički prijatelj, taksista. Svi oni nose bremeniti teret rata i tranzicije.

 

I nije bitno gde je ko bio za vreme rata, da li u Sarajevu ili u Minhenu, sva trojica su puni jeda, muke koja ih razjeda i ne da im mira. Kao što kaže jedan lik u predstavi: „Život je zajebana stvar!“ Žaba je zapravo priča o nama samima, o našim traumama i griži savesti, o nama sad i ovde, izgubljenim i usamljenim u ovim vremenima dubokog nerazumevanja. Ovo je komad koji traga za ljubavlju i smislom. Koji otvoreno i kritički govori o našoj večnoj navici da uvek u drugima tražimo krivca, a da sebe aboliramo od krivice. Da ne radimo dovoljno na vlastitom preobražaju.

 

Žaba je višestruko nagrađivano ostvarenje Dubravka Mihanovića, u režiji Elmira Jukića, sa fenomenalnom glumačkom ekipom koju čine: Aleksandar Seksan, Mirsad Tuka i Moamer Kasumović, a koju predvodi dobitnik “Zlatnog lava” u Veneciji, fantastični Emir Hadžihafizbegović.

 

Glavni junak, Zeka (Emir Hadžihafizbegović) je očajan i ozlojeđen čovek, prepun ratnih trauma, koji boluje od PTSP-a (posttraumatski stresni poremećaj), specifične vrste anksioznosti. Vreme provodi u svojoj berbernici, sa demonima iz svoje prošlosti. Bajram je, ali atmosfera nije nimalo svečarska. Zekin brat (Aleksandar Seksan) je ostao bez posla, tumara gradom, kockajući se i napijajući se, bežeći tako od problema. Tu je i njihov prijatelj, taksista, Grga (Mirsad Tuka) povratnik iz Nemačke. Posle svađe sa njima, Zeka ostaje sam i doživljava nervni slom. Emir Hadžihafizbegović to dočarava toliko upečatljivo, da vam, na trenutke, dođe da momentalno nazovete hitnu pomoć. Njegovo poistovećenje sa likom je toliko fascinantno, da bukvalno postaje zastrašujuće. Kao da ispred sebe imate terosristu! Na trenutke se uplašite da se sa svojom nakupljenom agresijom ne obruši i na vas. Na svu sreću, slamku spasa ponudiće mu prodavac knjiga, mladi profesor književnosti (Moamer Kasumović) koji se iznenada pojavljuje u njegovoj radnji.

Komad pripada žanru psihološkog realizma, ali i pored sjajne glume, čini mi se da Brašno u venama mnogo bolje, mnogo plastičnije, mnogo verodostojnije prikazuje posleratni život u Sarajevu. Držim da je za to, ipak, odgovoran tekst i njegova slojevitost, jer nema sumnje da su glumci dali sve od sebe. I sasvim opravdano pobrali iskrene aplauze brojne publike.

 

Samo neke od priznanja kojima je nagrađena predstava Žaba su: Nagrada za najboljeg glumca na festivalu – Emir Hadzihafizbegović, za najbolji dramski tekst na Marulovim danima (Split), nagradu za najbolju predstavu u BiH na Pozorišnim igrama (Brčko), glavnu nagradu i Zoranov brk na zaječarskom festivalu Zoran Radmilović i specijalnu nagradu za Emira Hadžihafizbegovića na festivalu u Nikšiću.

Deo iz predstave možete pogledati ovde.

Žaba

Tekst: Dubravko Mihanović

Režija: Elmir Jukić

Kostimografija i scenografija: Vanja Popović

Asistent kost. i scen.: Dženita Huseinović

Muzika: Dino Šukalo

Inspicijent: Senad Bešić

Igraju: Emir Hadžihafizbegović, Mirsad Tuka, Aleksandar Seksan, Moamer Kasumović

Šef tehnike: Mirsad Imamović

Svetlo : Elvedin Bajraktarević, Nino Brutus

Ton: Edin Hajdarević, Edina Hajdarević

Majstor scene: Milan Nović

Dekorateri:  Ahmo Rožajac, Emir Pamuk, Samir Muhović

Sufler: Azra Dautović

Šminka: Jasmina Hadžić-Ajanović

Stolarski radovi: Ramo Pamuk

Krojački radovi: Hajdar Tinjak

Garderoba: Semra Đidelija

Rekviziti: Ramiza Šarić

Dizajn plakata i objave: FABRIKA