Razgovor sa Kalieaswari Srinivasan, glumicom iz filma "Dipan"

 

Osvojili ste najznačajnije evropsko filmsko priznanje, Zlatnu palmu u Kanu. Šta se promenilo od maja prošle godine?

Ja se bavim pozorištem kod kuće i sada prosto više ljudi zna da ja glumim, više njih me prepoznaje (smeh). Osim toga, moram da kažem da se nije mnogo toga promenilo. I drago mi je što nije!

Ovo je Vaša prva filmska uloga.

Pre i posle filma, bila sam angažovana u pozorištu u svojoj zemlji, ali se trudim da ne ograničavam svoj rad na bilo koji način. Jednako se bavim tradicionalnim, modernim i eksperimentalnim teatrom, bez restrikcije na samo jednu formu. To je već neko vreme moj život, a nastavio je da to bude i nakon ovog filma.

Sarađivali ste sa Žakom Odijarom, koji je poznat zbog svog intenzivnog rada sa glumcima. Da li je to i ovde bio slučaj?

Da, apsolutno. Osim toga, meni je ovo prvo pojavljivanje na filmu, a uz to i saradnja sa rediteljem kojeg ne poznajem i koji dolazi iz druge kulture. Bilo je to predivno iskustvo, on želi da njegovi glumci rade sa njim, a ne za njega. On je zaista uzbudljiva osoba za rad! Iscrpljujuće je, ali ste na kraju dana zadovoljni.

Na koji način ste se spremali za snimanje, jeste li imali mnogo proba ili ste i improvizovali na samom setu?

Imali smo mnogo proba, da, i na njima smo razne scene prepravljali i prolazili više puta. Ponekad bih pomislila: u redu, ovde treba samo da sedim i biće lako, ali Odijar obraća pažnju na veoma suptilne stvari i nikada nije siguran šta želi dok ne proba. Nismo ni mi bili sigurni šta je zamislio, pa smo istraživali. Dakle, ne bih rekla da je to bila improvizacija, ali ništa nije bilo precizno i na tom putu pronalaska rešenja bili smo zajedno sa rediteljem. Odijar je autor koji neprestano stvara, te su promene i neizvesnosti bile neizbežne.

Veštački kreirana porodica Dipan, čiji ste Vi deo, pokušava da se dokopa boljeg života, kao i mnogo migranata koji sada putuju sa jednog kontinenta na drugi. Šta mislite o tome? Vaš film, tačnije Odijarov film, je na neki način predvideo stvari.

Želim da naglasim da migaracije nisu nova stvar, ljudi koji su primorani da promene svoje prebivalište su fenomen koji postoji već veoma dugo. Sada se to zove na određeni način, ranije se zvalo drugačije. Događalo se na raznim mestima i različitim ljudima, sada je možda samo malo veći fokus na tome.

Moram da se složim sa Vama, premda u ovom obimu mi do sada nismo bili svedoci migracija, možda neke prethodne generacije. Poslednje pitanje za Vas je da li ćete se vraćati filmu i da li ste u kontaktu sa Odijarom?

Da, povremeno se čujemo, ali nemamo nikakve zajedničke planove. Generalno ne volim da planiram projekte mnogo unapred.