Kонцерт Хора бечких дечака у Београду

Славни Хор бечких дечака, један од најпрепознатљивијих културних брендова и „амбасадора“ Аустрије и града Беча, наступиће пред београдском публиком 21. маја 2016. године у Великој дворани Сава центра у организацији Центра београдских фестивала, ЦЕБЕФ-а. Хором ће дириговати Луис ђи Годој, а цене улазница које су већ у продаји на благајни Сава центра су 1500, 2000, 2500, 3000, 3500 динара.

Хор је основан године и наступао је све до 1918. искључиво на царском двору у Бечу. Данашњи назив хор носи од 1922. године, а од 1926. проносе радост хорског певања на турнејама широм света. 

Хор бечких дечака познат је како по јединственом звуку, тако и по препознатљивој гардероби – стилизованим морнарским оделима. Њихова уметност, али и чиста дечија енергија, разгаљују срца слушалаца од Европе до Јапана, од Америке до Кине, и свуда другде где наступају.  

На београдском концерту представиће један од својих најпопуларнијих пројеката који носи назив Пут око света за 80 минута. Овај програм је веома разноврстан и обухвата песме у распону од народних, преко класичних и поп нумера, из свих земаља које је посетио Филијас Фог, јунак чувеног романа Жила Верна, који је послужио као инспирација за креирање овог програма: то су песме из Енглеске, Француске, Италије, Индије, Кине, Јапана, Ирске и Америке.

Дечаци су певали на бечком двору од XIV века. Пре више од пола миленијума, 1498, римски цар Максимилијан I преместио је свој двор, заједно са музичарима, у Беч. Његове инструкције су налагале да међу музичарима буде шест дечака-певача; дечаци су потицали из разних крајева Светог римског царства, из Холандије, Италије, Немачке и Аустрије. Историчари су утврдили 1498. као годину оснивања Капеле бечког царског двора (Hofmusikkapelle) и, даље, Хора бечких дечака. До 1918. хор је певао искључиво за царски двор, на мисама, концертима и приватним дешавањима, али и током државних светковина. 

Музичари попут Волфганга Амадеуса Моцарта, Антонија Салијерија, Кристофа Вилибалда Глука и Антона Брукнера сарађивали су са хором. Браћа Јозеф и Михаел Хајдн били су чланови хора Катедрале Св. Стефана и често су певали са царским хором дечака.

Године 1918, након пада Хабзбуршког царства, аустријска влада преузела је Државну оперу, укључујући оркестар и одрасле певаче, али не и дечји хор. Јозеф Шнит, који је дошао на чело Царске музичке капеле 1921, претворио је Хор бечких дечака у приватну институцију. Некадашњи царски хор дечака постао је Хор бечких дечака; царска униформа замењена је морнарским оделом, тадашњим модним врхунцем. Није, међутим, било довољно новца за издржавање хора, па су 1926. почели да наступају и изван Ансамбла – изводили су мотете, секуларна дела, и, на захтев дечака, дечје опере. Одјек је био снажан. Током годину дана хор је наступио у Берлину, Прагу и Цириху. Уследиле су Атина и Рига (1928), затим Шпанија, Француска, Данска, Норвешка и Шведска (1929), САД (1932), Аустралија (1934) и Јужна Америка (1936). Почевши од 1926, хор је имао близу 1000 турнеја, у 100 различитих земаља.

Данас у хору пева 100 дечака, узраста од 10 до 14 година, припадника 30 различитих националности, подељених у четири засебна хора. Хорови наступе на укупно око 300 концерата и различитих наступа годишње, пред публиком од готово пола милиона. Свака група проведе од 9 до 11 школских недеља на турнеји. Посећују готово све европске земље, а чести су гости и у Азији, Аустралији и Северној и Јужној Америци.

Заједно са оркестром Бечке филхармоније и певачима Бечког државног хора, Хор бечких дечака одржава традицију царских музичара: као Хор Царске музичке капеле, Бечки дечаци певају недељне мисе у бечкој Царској капели, као што су то чинили од 1498. године. Овог 1. јануара наступили су шести пут на традиционалном Новогодишњем концерту Бечке филхармоније.

Репертоар Хора обухвата све од средњовековне до савремене и експерименталне музике. Мотети и соло песме чине срж програма који се изводе на турнејама, као и посебни аранжмани типично бечке музике, као што су валцери и полке Ланера и Штрауса, рађени посебно за Хор.

Хор има дугу традицију наручивања нових дела која датира још из царских времена, када су композитори попут Моцарта, Хајдна и Брукнера писали за њих. Последњих година наступали су са Бечком филхармонијом, Бечким симфонијским оркестром, Лондонском филхармонијом, Филхармонијом Осла, Симфонијским оркестром Питсбурга, а редовно добијају и молбе да уступе солисте за потребе извођења великих хорских и оркестарских дела.