Kinoteka – tačno u podne

Dana 24 februara, tačno u podne, u zgradi Kinoteke, u Uzun Mirkovoj ulici, izvršena je svečana primopredaja ključeva ove ugledne institucije. Sa čela Kinoteke posle četvrt veka otišao je Radoslav Zelenović, a u direktorsku fotelju seo je Jugoslav Pantelić. Kinoteka je osnovana januara 1949. godine, od filmskog arhiva Zvezda filma. Za dan Kinoteke uzet je 6. jun, jer se tog dana 1896. godine u Beogradu, u kafani Zlatni krst na Terazijama, među retkim evropskim gradovima i prvi na Balkanu videlo čudo tehnike; Kinematograf. Od 1951. godine Kinoteka postaje sedamnaesti član FIAF-a (Međunarodne federacije filmskih arhiva), koja danas okuplja preko 130 kinoteka iz celog sveta. Od 1995. po pozivu, postaje član ACE-a (Asocijacija kinoteka zemalja evropske zajednice).

Sada već bivši direktor Kinoteke, Radoslav Zelenović rođen je 20. januara 1948. godine u Kosovskoj Mitrovici. Od malena je zavoleo film, možda i zato što mu je otac bio upravnik bioskopa u Kosovu Polju. Zelenović je bio urednik filmskog programa Doma omladine, urednik Filmske redakcije RTS-a i direktor Kinoteke od 1992. godine. Učestvovao je u osnivanju i radu mnogih filmskih festivala u zemlji. Za člana Evropske akademije za film izabran je 2012. godine. Preživeo je i reketiranje depoa Kinoteke sa skoro 90 hiljada kutija punih negativa u Bubanj Potoku 1999. godine. Ovaj varvarski čin osudili su tada Bernardo Bertoluči i Teo Angelopulos. Zelenović je na taj bezumni čin odgovorio Festivalom nitratnog filma. Ustanovio je nagradu „Zlatni pečat“ i danas ga, kaže, obuzme prijatna jeza, kada se priseti kome je sve uručio ovo priznanje i tako uspeo da ih dovede u Beograd. Odoleo je i političkim pritiscima:

„Ne sumnjajte da ih je bilo!“ 

i nije otvorio vrata filmskog hrama političkim skrnavljenjima. Penzionisan je 2013, ali je nastavio da obavlja vd. direktora, do izbora novog, što se eto i desilo. Vodio je brod Kinoteke kroz turbulentna vremena. Za svog mandata uspeo je da očuva, uveća i transformiše filmski materijal Kinoteke (92.000 filmova) i da se izbori za novu moderno opremljenu zgradu u Uzun Mirkovoj ulici, sagrađenu 1846. godine, koja ima status spomenika kulture. Zgradu u kojoj posle I svetskog rata Beogradu dodeljen francuski Orden Legije časti, a posle Drugog u kojoj je suđeno zloglasnom generalu Aleksandru Leru. Zgrada koja im je u ruiniranom stanju dodeljena 1995, oduzeta 2000, ali vraćena posle spora i uspešno obnovljena. Ovde su izloženi mnogi vredni eksponati i artefakti, njih oko 3300 među kojima i kamera braće Limijer iz 1896. godine, glava Edisonovog Kinetoskopa iz 1893. godine, Edisonov fonograf, Čaplinov  šešir i štap. Stopedeset filmova prebačeno je sa negattiva na 35 milimetarsku traku., između ostalih i „Sakupljači perja“ (uz svestranu pomoć Fondacije Saše Petrovića). Zelenović konstatuje da u Kinoteci: 

„Filmska traka ovde dostojanstveno stari“.

 

Donacijom francuske i srpske vlade obezbeđena su sredstva i izgrađen savremeni depo od 700 kvadratnih metara, u kojem su crno beli filmovi odvojeni od kolor. Dve zgrade Kinoteke imaju pet udobnih bioskopskih sala, prikazuju 7-8 filmova dnevno, a mogu ih reprodukovati sa svih filmskih formata (35mm, DVD...). Odlazi, reklo bi se, zadovoljan urađenim i planira da ne mrda sa Kosmaja. Na pitanje da li je mogao više da uradi odgovara:

„Bolje da, više ne!“

Sebi na dušu stavlja što nije uspeo da kultno zdanje Muzeja kinoteke u Kosovska 11 uvrsti u spomenike kulture. Zahtev da se ovo zdanje proglasi spomenikom kulture podneto je 2014. godine. Svom nasledniku to ostavlja u amanet uz osmeh: 

„Gde ja stadoh ti produži...“

Novi direktor Kinoteke, Jugoslav Pantelić je diplomirani komunikolog, dugogodišnji novinar i urednik Studija B, a 2004. godine i njen izvršni direktor. U dva mandata bio je član Saveta FEST-a, a od 2014. godine  je njegov umetnički direktor i selektor. Ustanovio je nagrade "Nebojša Đukelić". U svom svečanom obraćanju odbio je da bilo šta obećava, osim toga da će raditi i nastaviti tamo gde je njegov predhodnik stao. Preuzevši štafetnu palicu svojom energijom treba samo da nastavi dobro trasiranim putem. Da ovoj instituciji upumpa svežu krv i nove ideje. Kulturnik mu želi mnogo uspeha u radu!