Migrantska kriza je definitivno
obeležila godinu koja je za nama, i čini se da će još dugo ostati aktuelna tema
u vestima. U moru negativnih vesti i bombastičnih naslova koji je prate, retko
se izdvoji poneko ko prikaže i drugu stranu priče. Sirijsku krizu ćemo tek
gledati na velikom platnu, ali filmadžije su odavno počele da se hvataju u
koštac sa problemom koji je mnogima od nas do prošle godine delovao daleko i
apstraktvno.
Reditelj Jonas Carpignano u svom
debitantskom ostvarenju Mediteranea pozabavio se pričom ekonomskih migranata iz
Afrike koji u Evropu beže u potrazi za boljim životom. Carpignano je intrigiran
rasistički inspirisanim neredima u gradu Rosarno u južnoj Italiji 2010. odlučio
da ode na lice mesta i sazna više. Tamo je upoznao imigranta iz Burkine Faso, Koudousa Seihona, na čijoj životnoj priči je
zasnovao svoj film. Prvo je snimio kratak dokumentarni film „A Chiana“ koji je
osvojio nagradu nedelje kritike (Critic's Week prize) u Kanu, a zatim je svoju
priču razvijao u scenarističkoj radionici Sandens festivala.
Seihon je prihvatio glavnu ulogu
u filmu u kome glumi domaštanu verziju sebe- samohranog oca koji napušta
sedmogodišnju ćerku u Africi i upušta se na opasni put preko Sahare i
Mediterana sa najboljim prijateljem. Težak put i blizak susret sa smrću samo su
početak problema – obećana zemlja o kojoj su toliko maštali neće ih dočekati
otvorenih ruku. Jedini posao koji mogu da nađu je branje voća za minimalnu
dnevnicu, prepušteni su na milost i nemilost gazde i primorani da žive u
neljudskim uslovima. Povrh svega toga, zajednica ih ne prihvata i rasna
netrpeljivost ubrzo prerasta u nasilne nemire na ulicama Rosarna. Film je
premijerno prikazan u Kanu, a zatim je osvojio nagrade za najbolji film na
festivalima u Kairu, Cirihu i Stokholmu. Seihon je takođe pokupio pohvale i
nagrade za svoj glumački debi, što i nije iznenađujuće budući da je pred
kamerom samo ponovio događaje koje je u stvarnom životu doživeo.
Jednu od najvažnijih filmskih nagrada, Zlatnu palmu u Kanu,
ove godine dobio je upravo film koji se bavi životom migranata- Dheepan. Ova
nagrada je kruna višedecenijskog stvaralaštva francuskog reditelja Jacques
Audiard-a koji je u Kanu osvojio Gran pri filmom Un Prophete 2009. „Želeo sam
da razmišljam o situaciji koja se dešava na Mediteranu. Ti ljudi koji nam
prodaju ruže u kafićima, odakle dolaze, koja je njihova pozadina, šta ih
motiviše- to me je inspirisalo,“ rekao je Audiard. Glavni glumac, Antonythasan
Jesuthasan je kao dete bio član militantne grupe Tamilski tigrovi i učestvovao
u građanskom ratu na Šri Lanki. Početkom devedesetih je dobio politički azil u
Francuskoj i počeo da prenosi svoja iskustva kroz umetnost. Dheepan je njegova
druga filmska uloga, i kako je rekao, skoro 50% filma je biografsko.
Priča prati bivšeg vojnika Tamilskih tigrova koji odlučuje
da traži azil u Francuskoj. Dobija pasoš mrtvog čoveka, Dheepana, kao i lažnu
porodicu- ženu i devojčicu koje takođe žele bolju budućnost. Dok se navikavaju
na svoj novi život i pokušavaju da se vrate privid normalnosti, ponovo će se
naći u srcu sukoba kada se umešaju u rad lokalne narko bande. Jesuthasan je
izjavio da mu je drago što je skrenuo pažnju na Šri Lanku i što je imao priliku
da govori o problemima svoje zemlje, ali mu je žao jer zna da vlada nikad neće
dozvoliti da lokalno stanovništvo vidi ovaj film. Bez obzira na to, pobeda u
Kanu došla je u pravom trenutku. Uz sve glasove koji podstiču paranoju i
netrpeljivost prema izbeglicama, dobro je čuti i one koji nas podsećaju da su
to ljudi od krvi i mesa a ne samo brojevi u statistikama.
PROJEKCIJE Mediteranea
03. Mar | 22:00 | 300 RSD
Dvorana Kulturnog centra
04. Mar | 14:30 | 250 RSD
Dvorana Kulturnog centra
04. Mar | 17:00 | 250 RSD
Fontana
PROJEKCIJE Dipan
06. Mar | 19:00 | 350 RSD
Sava centar
Нема коментара:
Постави коментар