Позоришне представе Звездара театра на знаковном језику

Да чујемо позориште!

Звездара театара поред тога што је једно од најугледнијих позоришта у граду показало је да је и друштвено одговорно.

У циљу да Талијин храм приближи што већем спектру љубитеље организује позоришне представе за глуве грађане.

Полазећи од тога да цивилизација мења свет, а култура човека, дужни смо да свима обезбедимо могућност да уживају у магији позоришта. Глувим и наглувим грађанима позориште није „природни“ медиј, али постоји начин да им га приближимо и да им омогућимо да уживају у позоришној уметности ништа мање него они који  добро чују. 

То што неко није у могућности да чује не значи да не треба да буде позоришна публика. Звездара театар преузима улогу њихових ушију! Показали су то и на самој конференцији за медије која је - била симултано преведена на српски знаковни језик.

Акција се односи на симултано превођење представа овог позориште на знаковни језик за глуве и наглуве суграђане, уз помоћ компаније Јапан Тобако Интернешнал (ЈТИ). Пројекат се реализује у сарадњи са Асоцијацијом тумача српског знаковног језика (АТСЗЈ), Градском организацијом глувих и подршком Града Београда.

„Поред изговорених речи на сцени, као изражајна средства користе се музика, покрети и разни облици ликовности. Позориште видимо, чујемо и емотивно доживљавамо. Суштина позоришне уметности лежи у емоцији која се са сцене преноси ка гледаоцу. Чула којима у позоришту примамо информације, које нам затим изазивају емоцију, јесу вид и слух. 

Шта се дешава када „искључимо тон?“ Слика остане осиромашена, недовољна за комлетан доживљај. Зато смо покренули акцију превођења представа на знаковни језик како би и глуви суграђани постали наша редовна позоришна публика.  

Пре отприлике годину даба први пут смо организовали представу која је симултано преведена на српски знаковни језики то је било одлично прихваћено и изузетно занимљиво искуство за нас. 

Та акција је сада прерасла у дугорочни пројекат којим желимо да омогућимо глувим особама да се у Звездара театру осећају као код куће. Ово је наш допринос побољшању живота особа са неким видом инвалидитета и захвални смо ЈТИ-у и Граду Београду што су нас у томе подржали. 

Ово је посебан дан у животу Звездара театра, наш мали допринос људима са посебним потребама, које имају проблема са слухом. Надам се да ће то бити мотивациони знак другим институцијама да ураде нешто слично.", рекао је директор Звездара театра, Душан Ковачевић.

„Ово је врло значајан пројекат јер овакву прилику заједница глувих до сада није имала. Било је једнократних пројеката, али ово је сад нешто друго. Ни не можемо да гледамо домаће филмове, а немамо приступ ни бројним културним догађајима у граду. 

Колико је велико интересовање у заједници, показује и чињеница да су све карте за представу које смо добили, плануле", истакла је Слађана Гордић, председница Градске организације глувих Београда, која се захвалила Звездара театру и компанији ЈТИ додавши: „ово је такође да покажемо да се конвенција УН о приступачности особа са инвалидитетом културним садржајима заиста и примењује". 

Горан Пекез, директор корпоративних послова и комуникација ЈТИ  за Западни Балкан истакао  је да је та компанија већ подржала инклузивне представе и позвао и друге да следе њихов пример.

Прва представа која ће симултано бити преведена на знаковни језик  Чорба од канаринца, Милоша Радовића у режији Сташе Копривице је на репертоару  29. фебруара у 19:30 часова.  У плану је да буду преведене и представе Трамвај звани жеља, Воз, Бајка о позоришту и Савршен крој. Укупно двадесет представа Звездара театра, од којих пет премијерних и петнаест репризних ће се током наредне две сезоне постати доступне глувим и наглувим суграђанима. Дакле комплетан репертоар. 

 

 

Глумац Иван Јевтовић истиче значај оваквих пројеката за театар, заједницу глувих и културну понуду града, наглашавајући да се унапред радује раду са тумачима српског знаковног језика на реализацији Трамваја званог жеља у којој наступа. Изразио је захвалност свима онима који су подржали ову фантастичну идеју. 

Сматра да је београдска позоришна сцена нешто највредније шта овај град има. На крају се присећа рећи свог покојног оца, Владимира, глумца и професора глуме на ФДУ, који је говорио: „да је позориште без глумаца немогуће". „Глумац је инструмент који се изражава кроз реч, али и кроз покрет", закључио је Јевтовић. 

„Корист од овог пројекта је вишестурка", наставио је Љубомир Бандовић: "Многе ствари раздвајају људе, одвајају нас, али постоје и ствари које нас спајају.  Једна од тих ствари је и глад за уметношћу. Веома сам узбуђен и једва чекам понедељак, када ћемо моја колегиница Мина Лазаревић и ја играти прву у низу представа прилагођених глувим особама. Помислили сте сигурно да смо ово могли да решимо и титлом, али чини ми се да би се тада изгубила та, тако потреба људска нит."

„Стицајем несрећних разлога од шесте године сам глув на лево уво", открио нам је  на крају познати глумац: „Тако да бих баш желео да овладам знаковним језиком.".

На крају нас је занимало да ли ће се извођење ових представа по билу чему разликовати од досадашњих? 

Бандовић је одговорио одречно, уз напомену да ће можда само радња бити за нијансу спорија, али они не желе да карикирају представу и ни на који начин вређају своју публику.