UPOZNAJ MOG TATU

Ispostavlja se da istinski teatar ne stanuje samo u Talijinim oficijalnim hramovima. Primivši ljubazan poziv da u Domu omladine Beograda pogledam predstavu „Upoznaj mog tatu“ našao sam se pred dilemom, koju je najedao nestašni crv zebnje. Prisustvovao sam brojnim predstavama, čak dobro posećenim predstavama, koje su robovale i dodvoravale se prizemnom ukusu kvazipublike, koketirale sa našom gorkom sadašnošću, traljavo pokušavajući da taj horor pretoči u suvisli humor. Predtsave koje sam, neretko, napušta iz protesta i iz neslaganja. Od vremena Nušića, Domanovića i Kovačevića, svet oko nas je gadno metastazirao i svako lepršavo zezanje sa njim, nužno nosi ozbiljnu F dijagnozu, Dokazala je i to bratija iz Šarloa Ebdoa svojim zadnjim morbilitetom. 

Stoga, ova pitka i lepršava komedija zabune, po tekstu Alana Ejkborna iz 1964. godine, realizovana od strane Produkcije Kako vam drago, a uz pomoć Sekretarijata za kulturu i Udruženja dramskih umetnika Srbije, donosi tako poteban povetarac svežine na „daske koje život znače“, u žanru koji je u poslednje vreme zapostavljen, ili je, kao što rekoh, zastupljen sa površnim i neumetničkim sadržajem. 

Iskrene čestitke, stoga, nadahnutim glucima: Nini Janković, Katarini Gojković, Andriji Daničiću i Andreju Šepetkovskom što su uspeli da dočaraju i odbrane čar prave komedije.  

Ono što je zajednički imenitelj ove predstave sa našom neveselom realnošću je opšteprisutni mehanizam opsesivnog laganja. Koji se dobio društveni legitimitet i legalitet. Nažalost i u nadi ne za svagda. Neistina, koja se poput grudve snega, kotrlja sve brže i brže niz padinu i na kraju sruši kuću. Tako se i mala laž valja, od benigne postaje ozbiljna i sa istim takvim posledicama, a onaj koji je izgovara, sve se više upetljava u nju, svestan da neće moći da se iskoprca iz tog vrzinog kola, ali ne mogavši da odoli njenom zavodljivom šarmu. Suočavanje sa istinom, bolno je i traumatično iskustvo, a snovi kreirani na lažima su opčinjavajući i hipnotički. Buđenje je krajnji i nevoljni ekzodus, ali i neumitnost. 

 

Polazište za ovu duhovitu opservaciju je večna inspiracija, ljubav i intrige koje ona ispreda. Svi mi smo znali nekog dobrog, ali naivnog Greg, koga su žene vrtele oko malog prsta. Koje nas je, pa ’ajde  da priznamo užasno nervirao. 

I svi smo znali i sanjali neke Džini, devojke iz naših momačkih snova, koje su delovale kao nedostižan ideal i sama materijalizacija raja. 

Da li treba uvek nepokolebljivo tragati za istinom i da li to može da nam se obije o glavu? 

Da li je ljubav puka umetnost manipulacija, osnovim ljudskim proizvodom, strastima?

Odgovor na ovu večnu dilemu nudi ova razigrana komedija. 

Uz dosta smeha, naravno. 

Koji je, kažu, lek. 

Proverite...

Predstavi su prisustvovali selektori festivala Dani komedije u Jagodini i predstavnici Zvezdara teatra, a glumac, Andrej Sepetkovski, predložen je za nagrade Miloš Žutić i Ljubinka Bobić, te su svoje mesto u publici pronašli i članovi žirija.

Rediteljka predstave: Staša Koprivica,

Produkcija:  Kako vam drago,

Scenografija: Milica Stanković,

Kostim: Dara Mihajlović,

Muzika: Ana Joševski,

Uloge: Nina Janković, Katarina Gojković, Andrija Daničić i Andrej Šepetkovski.

Fotografije : Željka Dimić, Novi Dirižabl photography studio, Kulturnik