Странице

петак, 12. јун 2015.

Rodljubac u Zvezdari

 

Predstava “Rodoljubac”  kao okosnicu drame preuzima lik i delo  Jovana Sterije Popovića. Tekst je napisao  Milovan Vitezović,  dramaturški ga je prilagodio Dušan Kovačević, a režirao Nebojša Bradić. Steriju tumači prvak Narodnog pozorišta, Igor Đorđević. Već same te činjenice nagoveštavale su sjajnu predstavu na sceni “Danilo Bata Stojković”  Zvezdara teatra.  


Sterijinog oca igra Radoslav Milenković, a nastupaju i  Isidora Minić (kao njegova supruga), Zorana Bećić (majka) , Dejan Lutkić (Toma Vučić Perišić) i Ivan Janketić. Scenografiju potpisuju Bradić i Mile Jeremić, kostime Marina Vukasović Medenica, a kompozitor je Zoran Erić.


Sterija proživljava svoje poslednje sate. Njegovi Vrščani  su se pritajili, da mu pomognu koliko mogu. Nažalost ne i deo publike, koji je maratonski dugo razmotvala šuštave omote bombona i čiji su mobilni telefoni izvodili integralne verzije pozivnih melodija. Taj prostakluk me uvek, nanovo, šokira. Pa koji ćete tu, kad vas ne zanima??? Što smetate onima koji su došli ne zbog toga što ne znaju šta će sa sobom, već baš suprotno!!!


I dok se priseća svog života, rodnog Banata i ne baš srdačnog dočeka u Srbiji od strane tadašnje vlasti oličene u lukavom i korumpiranom Tomi Vučiću (koga sjajno dočarava nadahnuti Dejan Lutkić) , Steriji se, u bunilu, priviđa otac, cicnarski trgovac, koji ga kori što ga je u svojim delima izvrgao ruglu. Kao da je znao šta će se dogoditi žestoko se protivlio da mu sin bude pisac,  ali jedna je majka... Otac  nije želeo da njegov sin bude to što je postao, ali kad je već tako prelomio, iz prikrajka ga je finansijski pomagao. I uživao...


Po pozivu Obrenovića,  Sterija dolazi u tadašnju, zaostalu Srbiju i tokom devet godina boravka, osniva škole i pozorišta, muzeje i biblioteke, pomaže u donošenju zakonske regulative i uopšte radi na pismenosti kod Srba. Što je, samo po sebi, zaverenička delatnost.

"Previše je radio u popečiteljstvu!" glasila je optužnica.


Drama sjajno dočarava da se iza maske lažnog patriotizma valja svašta, da je on pogodno utočište za kojekakve probisvete i  šićardžije. Upravo je o tome i pisao u svojoj drami „Rodoljupici“, koje bi njegova supruga, na svaki način, da se dokopa. Čovek od integriteta u Srbiji je u sva vremena i u svim sistemima sumnjivo lice.  A gde se danas nalazi srpska kultura, kojoj je Sterija verno služio sami prosudite.

Нема коментара:

Постави коментар