Gradski muzej Sombor----ANIMALIA et POPULUS

 "Имамо велику част да Вас позовемо на свечано отварање изложбе ANIMALIA et POPULUS – животиње и људи – суживот посведочен археолошким записом, које ће се одржати у Градском музеју Сомбор , у четвртак, 7. маја 2026. године, са почетком у 18 часова.

„ Интеракција и узајамност два света – света човека и света животиња дуга је колико и само човечанство. На основу археолошких налаза можемо пратити како су људи развијали специфичне односе са животињама, од примарног риболова и лова, у потрази за храном, потом доместикације/припитомљавања (међу првима пас, коза, овца, говече, свиња) и стварања стратегија за узгој и коришћење животињских ресурса у људској привреди (биле су извор сировина, служиле су за орање, сакупљање жетве, превоз људи и терета, биле су важан део војне стратегије…).

Својом снагом и лепотом животиње су биле инспирација и узор за израду бројних предмета, од оних за свакодневну употребу до оних којима су придавана разна тотемска, симболичка и култна значења. За неке животиње постоји континуитет симболичког значења још од праисторије, јер су људи тежили особинама које дате животиње поседују (оданост пса, снага вола, храброст лава, мудрост сове, оштровидост сокола...). „

Одломак из каталога; Дивна Гачић

Поводом манифестације ГОДИНА АРХЕОЛОГИЈЕ 2025 изложба је уприличена у организацији

Народног музеја у Зрењанину и сарадњи Завичајног музеја Рума, са циљем да се широј и

стручној јавности презентује археолошка грађа која приказује разнолику фауну, тј. предметe са

мотивима животиња приказаних верно или стилизовано, у различитој форми (посуђе, теракоте,

накит, новац, мозаици...) и материјалу (глина, камен, кост, ћилибар, метал..), а који су

коришћени у дугом временском периоду, од мезолита до позног средњег века.

Изложба представља резултат сарадње више музејских и научних институција у Србији као и

бројних стручњака. Аутор и идејни творац изложбе је Дивна Гачић. За ову прилику, стручни

сарадници на изложби суАнђелка Путица, музејски саветник и Викторија Узелац виши кутос

Градског музеја Сомбор.

Након прве поставке у Београду, у Галерији Atrium Библиотеке града Београда (02 - 22.09.

2025.) изложба, замишљена као интерактивна - путујућа, гостовала је у Народном музеју

Зрењанин, Градском музеју Вршац, Народном музеју Чачак, Народном музеју Крагујевац,

Народном музреју Крушевац и Завичајном музеју Књажевац.

У Градском музеју Сомбор изложба гостује од 7.маја до 6.јуна 2026. године.

OTVARANJE XXI BEOGRADSKE INTERNACIONALNE NEDELJE ARHITEKTURE :: NAŠI NAČINI

 

Ovogodišnje, 21. izdanje Beogradske internacionalne nedelje arhitekture – BINA 2026 biće održano od 30. aprila do 30. maja u organizaciji Društva arhitekata Beograda i Kulturnog centra Beograda. Centralna tema ovogodišnjeg izdanja BINE, „Arhitektura – javne funkcije – realizacije”, kroz odabrane primere iz prakse predstavlja projekte koji su doprineli društvenom unapređenju i predstavljaju kvalitetne standarde u tipologiji javnih objekata i prostora. Ova tema oslanja se na iskustva Nagrade Evropske unije za savremenu arhitekturu “Mies van der Rohe”, koja poslednjih godina stavlja fokus na održivu rekonstrukciju, inkluzivnost i društveni uticaj, favorizujući transformaciju postojećih struktura umesto novogradnje. OTVARANJE BINE: Izložba „Isijavanje – otkrivene pojavnosti“  Četvrtak, 30. april, 19.00, Likovna galerija KCB

Nedelja, 3. maj, od 10.00 do 16.00 BINA ŠETNJA ︎ Od Brankovog mosta ka Dorćolu Vode: Milan Đurić, Mrđan Bajić, Dejan Miljković, Dušica Totić 10.00 Pristan 10.45 Pasarela 11.30 Kula Nebojša 12.45 Linijski park – Celina 4 Šetnja od Brankovog mosta ka Dorćolu povezuje tri lokacije javnog prostora: Pristan, Pasarelu i Kulu Nebojša, koje predstavljaju reprezentativne primere javnih objekata na pešačkom pravcu ovog dela Savske obale. Tokom šetnje, prati se realizacija prve tri celine, a šetnja se završava obilaskom četvrte celine Linijskog parka, koji je u izgradnji. Sve javne prostore i javne objekte realizovao je Grada Beograd, a za održavanje otvorenih javnih prostora zadužene su službe Grada Beograda. Od 4. maja do 23. aprila Otvaranje: ponedeljak, 4. maj, 17.00 FLU, Mila Milunovića 1 BINA KABINA ︎ Izložba „Odmotavanje materijalnosti“ Autori koncepta: Davor Ereš i Jelena Mitrović, u saradnji sa Petrom Lauševićem i Jovanom Petrović Nadovezujući se na izložbeni projekat „Rasplitanje: novi prostori”, predstavljen na 19. Venecijanskom bijenalu 2025. godine, ova izložba nastavlja da istražuje javni prostor kroz pitanja odnosa materijalnosti, efemernosti i kolektivnog delanja u arhitekturi. Postavka se realizuje kroz proces zajedničkog rada studenta iz Beograda, Beča i Bratislave, a tokom trajanja izložbe biće organizovan niz radionica za decu i mlade koje će dodatno doprinositi daljem razvoju projekta. Sreda, 29. april, 19.00 Galerija Artget, Trg Republike 5/I NAŠI NAČINI ︎ Književno-tribinski program Učestvuju: Dunja Ilić, Đorđe Krajišnik, Vladislava Gordić Petković i Ivan Mileniković Urednica i moderatorka: Jelena Vukićević Prvi razgovor u okviru ciklusa Naši načini u okviru književno-tribinskog programa Kulturnog centra Beograda, ULOGA KNJIŽEVNE KRITIKE: O mehanizmima vidljivosti, formiranju ukusa i ulozi književne kritike u oblikovanju savremene književne scene, odvija se u sredu, 29. aprila, u 19 časova, u Galeriji Artget. Književnost danas ne nastaje samo u rukama autora i autorki; ona se oblikuje u susretu sa kritičarima, urednicima, dizajnerima, lektorima, selektorima festivala, radionicama, medijima i publikom. Ciklus Naši načini otkriva upravo te nevidljive, ali ključne aktere – kroz razgovore, radionice i analize koje prate savremenu praksu književnog stvaranja.

Predstavljen program XIX Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs

Više od 100 dokumentaraca na 19. Beldocsu na nekoliko lokacija u Beogradu Od 20 – 26.maja 2026. godine

Program Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs, koji će se po 19. put održati u Beogradu predstavljen je danas u prostoru Muzeja

devedesetih.

Prisutnima su se u ime Beldocs festivala obratili - Mara Prohaska Marković,direktorka festivala, Marko Grba Singh, umetnički direktor festivala, Igor Stanojević, selektor Beldocsa i Rumena Bužarovska, kustoskinja Beldocs specijala. Najavljen je izuzetno bogat filmski i prateći program.

Filmski program čini nešto više do 100 filmova, među kojima je 17 svetskih, 4 evropske, 41 regionalna, 43 srpske premijere, kao i 24 projekta u razvoju ili različitim fazama produkcije. Celokupan program festivala biće dostupan u narednim danima na internet stranici beldocs.rs gde se direktno mogu kupiti ulaznice.

„Pripremili smo raznovrstan i relevantan program tako da veliki broj ljudi poželi da potraži svoje mesto u bioskopu, pronađe inspiraciju u savremenom dokumentarnom filmu i poveća senzibilnost i imaginaciju za ono što prevazilazi stvarnost koju trenutno živimo. U haotičnom svetu gde se sadržaji produkuju i plasiraju vrtoglavom brzinom, sposobnost autora dokumentarnog filma da posveti vreme temeljnom posmatranju, istraživanju, otkrivanju i promišljanju stvarnosti, postaje dragocenija nego ikada ranije.“ kazala je Mara Prohaska Marković, direktorka Beldocsa.

Beldocs je ove godine uvršten na listu kvalifikacionih festivala za Evropske filmske nagrade! Ovo značajno priznanje dodatno jača poziciju Beldocsa na mapi evropskog dokumentarnog filma, a dokumentarni filmovi prikazani na festivalu ispunjavaju uslove za razmatranje u kategoriji Dokumentarni film Evropskih filmskih nagrada.

PROGRAM MOŽETE POGLEDATI OVDE.

Na konferenciji za medije predstavljeni su domaći i međunarodni takmičarski programi, kao i specijalni festivalski segmenti ovogodišnjeg Beldocsa.

Predstavljajući srpski takmičarski program, umetnički direktor Marko Grba Singh. je izjavio: 

„Ponosan sam na naš tim koji radi u nemogućim okolnostima i na hrabreautore iz Srbije i celog sveta.“

Srpski takmičarski program ove godine donosi dvanaest ostvarenja domaćih autora, među kojima su afirmisana imena, ali i nova autorska lica savremene dokumentarne scene. Festival će otvoriti film „Yugo ide u Ameriku“, autora Filipa Grujića i Alekse Borkovića. U konkurenciji su i filmovi: „Bojim se ljepote“ Jelene Medić, „Ispod horizonta“ Milan Milosavljević, „Crna so“ Nikole Lorenzina, „Fabrika ne sme da stane!“ Marka Nikolića, „Ferrari Studentski Grand Prix“ Vasilija Sekulovića, „Ovaj poželjni stroj“ Mine Simendić, „Sjeti se moje pjesme“ Jelene Bosanac i Tanje Brzaković, „Usnule“ Sare Ećimović, „Zalazak“ Miloša Jaćimovića, „Zemlja“ Katarine Radmilović i „Žene Narodnog fronta“ Ivane Todorović.

U Međunarodnom takmičarskom programu publiku očekuje devet filmova iz različitih produkcijskih sredina sveta. U selekciji su: „Borovnica bluz“ (The Blueberry Blues) autora Andrésa Livova iz Kanade, „Fantazija“ (Fantasy) Isabel Pagliai iz Francuske, „Godišnja doba“ (The Seasons) Morin Fazandeiro u koprodukciji Portugala, Francuske, Španije i Austrije, „Imago“ Déni Oumara Pitsaeva iz Francuske, „Kraljevstvo Kartli“ (The Kartli Kingdom) Tamar Kalandadze i ŽIliena Pebrela u koprodukciji Gruzije, Francuske i Katara, „Letopis“ (Chronicle) Martina Kollára u slovačko-češkoj koprodukciji, „Ono što treba činiti“ (The Thing to Be Done) Srđana Kovačevića u koprodukciji Hrvatske, Srbije i Slovenije, „Pesma bez doma“ (A Song Without Home) Ratija Tsiteladzea iz SAD i Gruzije, kao i „Srebro“ (Silver) Natalije Koniarz u koprodukciji Poljske, Norveške i Finske.

„Stvarati festival u Srbiji ovih dana vrlo je stresna disciplina. Nekih dana, reklo bi se, nemoguća. Ipak, eto novog Beldocsa, skoro je tu. Hvala svima koji i dalje veruju u plemenite stvari. Ima nas.“ – izjavio je Igor Stanojević, selektor Beldocsa.

Kustoskinja ovogodišnjeg programa Beldocs Specijal je makedonska književnica Rumena Bužarovska, koja je osmislila selekciju pod nazivom „Nada je disciplina / Hope is a Discipline“.

„Izuzetna mi je čast da budem deo ovogodišnjeg Beldocs festivala. Odabrala sam slogan "Nada je disciplina" koji je baziran na rečima američke aktivistkinje Mariam Kaba, a zapravo me na to inspirisalo delo autorke Rebeke Solnit, koje govori o tome koliko je je neophodno održavati nadu u ovakvoj tami i u eri novog fašizma, koliko je teško ostati pozitivan i pun nade u ovako teškim vremenima. Najlakše je prepustiti se očaju koji nas može uništiti, i zbog toga nam je potrebna disciplina za takvu vrstu radikalne nade.“ - izjavila je Rumena Bužarovska.

Njena selekcija obuhvata pet filmova:  „Bolje poludeti u divljini“ (Better Go Mad in the Wild) Mira Rema, „Draga sutrašnjice“ (Dear Tomorrow) Kaspara Astrupa Šredera, „Veliki gazda“ (The Big Chief) Tomaša Volskog, „Poslednji Prometej Donbasa“ (The Last Prometheus of Donbas) Antona Štuke i „Pravi Sever“ (True North) Mišel Stefenson.

Devetnaesti Beldocs obeležiće i poseban fokus na kanadsku kinematografiju, dok festival nastavlja da podržava mlade autore i razvija edukativne programe iz oblasti filma i medijske pismenosti kroz segmente Teen i radionicu MiniDoc.

Inovativne savremene tehnologije i forme pripovedanja koje prevazilaze okvir klasičnih bioskopskih projekcija i ove godine deo su programa Beldocsa. Kroz XR izložbu: imerzivna stvarnost i Play.Docs program, kao i Beldocs XR akademiju i predavanja relevantnih stvaralaca u oblasti imerzivnih medija Beldocs je prepoznat na mapi Evrope kao festival koji posvećeno prati inovacije u oblasti savremenih tehnologija.

Ovogodišnje izdanje festivala podržali su Evropska unija kroz program Kreativna Evropa MEDIA, Delegacija Evropske unije u Republici Srbiji, Filmski centar Crne Gore, ambasade Portugalije Kanade, Danske i Slovenije, Italijanski institut za kulturu, Gete institut u Beogradu, Austrijski kulturni forum, Francuski institut u Srbiji, Češki centar Beograd, Poljski institut u Beogradu, Misija OEBS-a u Srbiji, Heartefact fondacija, Insajder TV i DOX TV.

Između podataka i stvarnosti

 

Dokumentarni filmovi o tehnologiji, digitalnom dobu i novim pogledima na stvarnost

Savremeni dokumentarni film sve češće izlazi iz okvira klasičnog pripovedanja i postaje prostor istraživanja sveta koji se ubrzano menja pod uticajem tehnologije, nauke i novih oblika percepcije. U okviru ovogodišnjeg BELDOCS programa izdvajaju se filmovi koji dele interesovanje za pitanja granica znanja, kontrole i razumevanja stvarnosti.

Od digitalne politike i regulacije tehnoloških sistema, preko naučnih pokušaja da se priroda zabeleži i sistematizuje, do eksperimentalnih filmskih formi koje pomeraju granice medija, ova ostvarenja oblikuju raznovrstan, ali tematski povezan pogled na savremeni trenutak. U njihovom središtu nalaze se napetosti između napretka i njegove cene, između potrebe da svet objasnimo i svesti o tome da nam on uvek delimično izmiče.

Tekplomatija (Techplomacy), film Suzane Kovačs (Susanne Kovacs), prati najmlađu tehnološku ambasadorku na svetu, koja sa svega 33 godine preuzima zadatak da u ime Danske pregovara sa najmoćnijim globalnim tehnološkim kompanijama i međunarodnim institucijama. Smešten između Silicijumske doline i diplomatskih centara odlučivanja, film otvara pitanja regulacije digitalnog prostora, zaštite slobode govora i dgovornosti u eri ubrzanog razvoja veštačke inteligencije. U svetu u kojem se granice između kapitala, podataka i političkog uticaja brišu, autorka prati složenu borbu za očuvanje demokratskih vrednosti, ukazujući na krhku ravnotežu između tehnološkog napretka i društvene odgovornosti.

Kako daunloudovati šumu (How to Download a Forest) je kratkometražni film Anet Jakob (Annette Jacob) koji kroz poetsko-esejistički pristup promišlja odnos između prirode i sistema njenog beleženja. Kroz fragmente rada botaničara, istraživača i arhivista, film prati procese prikupljanja, klasifikacije i digitalizacije biljnog sveta, otvarajući pitanje šta je to što se gubi kada se živo iskustvo prirode prevodi u podatke i arhive. Krećući se između herbarijuma i terenskih istraživanja, ovo ostvarenje ukazuje na beskonačnost znanja o prirodi, ali i na ograničenja ljudske potrebe da je u potpunosti obuhvati i sistematizuje.

1+1+1, film Ondreja Vavrečke (Ondrej Vavrecka), je razigrani esej o ideji progresa u savremenom svetu. Ovaj film kombinuje elemente igranog, dokumentarnog i muzičkog izraza, prateći troje likova na putovanju. Kroz susrete, dijaloge i autorefleksivne momente, autor preispituje granice tehnološkog, društvenog i ličnog napretka u vremenu obeleženom krizama i kontradikcijama. Polazeći od slobodne, asocijativne strukture, film podstiče razmišljanje o samom značenju ideje napretka u savremenom trenutku.

Revolucija protiv smrti (The Revolution Against Death), kratkometražni film Džošue

Openhajmera (Joshua Oppenheimer), bavi se idejom besmrtnosti posmatranu kroz prizmu tehnologije, vere i iluzije. U naizgled idiličnom okruženju Kalifornije, film prati zajednicu ljudi koja veruje da će zamrzavanjem tela nakon smrti obezbediti povratak u život u budućnosti. Kroz ovaj minimalistički i veoma sugestivan pristup, autor istražuje granicu između nade i samoobmane, postavljajući pitanje šta se događa kada vera u tehnološki napredak preraste u kolektivni mit

Beldocs se i ove godine bavi inovativnim savremenim tehnologijama i formama pripovedanja koje prevazilaze okvir klasičnih bioskopskih projekcija, kroz XR izložbu:

imerzivna stvarnost i Play.Docs program, kao i XR Akademiju i masterclass radionice relevantnih stvaralaca u oblasti imerzivnih medija. 

Zvučne kocke (Sound Blok), autorke Julije Makivić,  je interaktivni muzička igra -instrument gde publika kreira zvuk prostim slaganjem blokova – što više blokova, to bogatiji zvuk i nove note. Publika eksperimentiše sa različitim visinama i rasporedom blokova i otkriva beskrajne muzičke mogućnosti. Svaka kombinacija donosi novi zvuk, novu melodiju i novo iskustvo – nema pogrešnog načina igranja. Igra Zvučne kocke  je namenjena svima, bez obzira na muzičko predznanje, i poziva nas da kroz igru i istraživanje postanemo tvorci sopstvene muzike.

Ova audiovizuelna instalacija deo je Play.Docs Showcase izložbe inovativnih igara koja će obuhvatiti i Ljubav vs. svinja (Love vs. Pig) Abnera Prajsa (Abner Preis) i društvenu igru Istinite laži (True Lies) studija Hectic Games koja je nastala u saradnji sa Gete institutom Beograd. 

Beldocs XR Akademija je intenzivan trodnevni program namenjen umetnicima, rediteljima i kreativnim autorima koji istražuju savremene forme imerzivnog pripovedanja, sa fokusom na VR i 360° video. Program uključuje radionice, predavanja i mentorski rad, uz prostor za razmenu znanja, kreativni razvoj i umrežavanje.

Učesnicima omogućava unapređenje projekata kroz teorijski i praktični rad, uz podršku mentora i eksperata, kao i povezivanje sa potencijalnim partnerima za dalji razvoj i produkciju.

XR izložba: imerzivna stvarnost na ovogodišnjem BELDOCSU okuplja tri ostvarenja:

Dugo opraštanje (Long Goodbye) je interaktivna akvarel animacija o ženi suočenoj sa demencijom, u kojoj se njen odnos prema prostoru menja kako sećanja blede, a dom postaje odraz njenog unutrašnjeg sveta. Gore (Up) je imerzivno audio-vizuelno iskustvo za projekciju u kupoli koje kroz simbolično kretanje uz spiralno stepenište istražuje oslobađanje, ali i prazninu koja nastaje po dostizanju vrhunca. 

Fatamorgana (Mirage) je animirani VR projekat koji iz emotivne i edukativne perspektive sagledava odnos roditelja i deteta u kontekstu mentalnog zdravlja, vodeći korisnika kroz subjektivno iskustvo života sa depresijom. 

Publika će imati priliku da zakaže svoj termin za imerizvni doživljaj u Palati nauke putem sajta beldocs.rs, gde će uskoro biti dostupne i karte za sve projekcije na ovogodišnjem Beldocs-u.

„Crno zlato“ u BDP‑u: Drama profita i tišine

 

„Mi smo negde krenuli i nigde nismo stigli.“

 

 

 

Predstava „Crno zlato“, po tekstu Dejana Dukovskog  i u režiji Olivera Frljića, na sceni posle dva odlaganja, bavi se temom koja je istovremeno globalna i duboko lokalna – eksploatacijom resursa, moći kapitala i ljudskom cenom ekonomskog napretka. Bez potrebe za jasnim geografskim imenovanjem, predstava govori o svetu koji lako prepoznajemo: svetu u kome se priroda troši, a moral odlaže za neku neodređenu budućnost.

 

Vreme curi… Dramaturški, „Crno zlato“ se oslanja na fragmentarnu strukturu, u kojoj se lične priče ukrštaju sa širim društvenim kontekstom. Umesto klasičnog zapleta, publika prati niz situacija i odnosa koji postepeno razotkrivaju mehanizme moći – od političkih odluka, preko korporativnih interesa, do malih, privatnih kompromisa koje likovi prave da bi opstali. Taj postupak stvara osećaj nelagode, ali i prepoznatljivosti: gotovo svaki lik stoji na nekoj liniji moralnog popuštanja. No, ovaj komad Dukovskog, vodećeg makedonskog dramatičara, neće oduševiti ljubitelje njegovih ranijih projekata. Metafore su zanimljive, ali primarni test o disfuncionalnoj porodice ne nudi inovatna rešenja. 

 

Fokus predstave je na porodici izloženoj višestrukim tranzicijama: društvenim, političkim, etičkim, ali i rodnim. Obećani prelaz iz jednog u drugi politički sistem nije se nikada dovršio. Dominantne vrednosti našle su se u vakuumu između onoga što je nestalo i onog što nije nastalo. Umesto tog obećanog sutra, u ovoj drami pojavljuje se neznanka Angela - uspešna poslovna žena, naše gore list - koja sada živi u Španiji. Ispostavlja se da su najbolnije istine nesagledljive za onog ko ne želi da ih vidi.

 

Režija izbegava didaktičnost. Umesto jasnih odgovora, predstava postavlja pitanja i ostavlja prostora za sumnju. Scenski ritam je promišljen, sa oscilacijama između kolektivnih scena i intimnih ispovesti, čime se gradi napetost između „velike slike“ i pojedinca koji u toj slici postaje sporedan. Upravo u tim tišim momentima predstava je najjača.

 

Bauk Frljića kruži Evropom- od Varšave do Berlina njegove predstave o usponu desnice, odnosu prema migrantima ili pedofiliji u crkvi, otkazuju se ili sudski progone, besni građani demonstriraju. Frljić je režiser koji voli da nacionalnim publikama gura prst u oko. Pa tako se u Beogradu u predstavi „Zoran Đinđić“ povraća po srpskoj zastavi, u Sarajevu ukazuje na bošnjačku odgovornost za poslednje ratove, u Hrvatskoj apeluje na savest sa „Aleksandrom Zec“ (koja govori o ubijenoj srpskoj devojčici), u Sloveniji, javnost tzv. srednje struje nije dobro primila Frljićevu predstavu „Izbrisani“, o ljudima koji su dugo živeli u toj bivšoj jugoslovenskoj republici, ali nisu slovenačkog porekla i koji su na početku ratova 1991. godine pedantno bili prebrisani iz slovenačkog državljanstva. No, to je čovek koji ume da se odredi prema porodičnoj problematici-bilo da se radi  o „Ocu na službenom putu“ (Atelje 212), „Hamletu“ (ZKM) ili „Mrzim istinu“ (na Bitefu). Pre više od decenije Oliver Frljić je uslovio svoj povratak režiji u Srbiji mogućnošću da radi projekat o Aleksandru Vučiću – najava koja je ostala neispunjena.

 

Glumački ansambl ove predstave (Milutin Milošević, Nataša Marković, Anja Ćurčić, Jana Milosavljević, Milan Zarić, Amar Ćorović, Bojana Stojković, Ljubomir Bulajić i Ana Janković) funkcioniše kao celina, bez izraženih solističkih egzibicija. Likovi su građeni suzdržano, često potisnuto, što dodatno pojačava utisak sveta u kome se emocije ne ispoljavaju slobodno već se kontrolišu, racionalizuju ili potiskuju. Takav glumački pristup odgovara tematskom okviru predstave – industrija i kapital ne trpe višak osećanja.

Mana se može pronaći u dertu, odnosno u momentima „preglumljavanja“ i pribegavanju scenama za koje se pretpostavlja da će se dopasti publici, tj. u svojevrsnom podilaženju publici. Iskreno, od Frljića sam očekivao više provokacija (ne samo u vulgarnom vokabularu i travestitskoj nagosti), a ne toliko porodične patetike. Zbog toga me je od predstave odbila ta ciljana provokacija, koja deluje kao da je sama sebi cilj.

Moram ukazati i na neke negativne pojave kod publike. Gospođa ispred mene, tokom predstave su fotografisali, i to koristeći blic. Pozorišni bonton, kao i opšta društvena kultura, očigledno su u ozbiljnom problemu, koji zahteva adekvatnu reakciiju.

 

Scenografija je svedena i simbolična, sa naglašenim industrijskim elementima, koji prostor čine hladnim i funkcionalnim. Taj ambijent ne služi samo kao pozadina, već aktivno učestvuje u značenju predstave – prostor deluje kao još jedan mehanizam pritiska nad likovima. Svetlo i zvuk dodatno naglašavaju atmosferu, često stvarajući osećaj neprekidnog rada, buke i nemogućnosti predaha.

 

„Crno zlato“ ne nudi lako čitljivu političku poruku, niti se zadovoljava prostom podelom na krivce i žrtve. Umesto toga, predstava upakovana u trash&camp insistira na sivim zonama odgovornosti, na ćutanju koje podržava sistem i na pitanjima koja ostaju bez jasnog odgovora. Na iživljavanju nad manjinski grupama (nacionalnim, ideološkim, verskim, rodnim), i nemoćnim i ubogim. Ona nam razvejava iluzije da postoji velikodušni darodavalac (preminuli dalji rođak, Božić Bata, zlatna ribica…). 

 

U repertoaru BDP‑a, „Crno zlato“ će zauzimi značajno mesto pre svega zbog provokativne teme i zvučnih imena. Ipak, ostaje žal što nije iskoračila korak napred, što je previše upodobljena prema ukusu kečol publike. Većini, koja se ne gadi vulgarnosti, ona će se dopasti, ali zar je većina relevantna, osim u propagandi. 

Ring Ring 2026: Trideset godina pomeranja granica

Festival Ring Ring obeležava 30 godina postojanja jubilarnim izdanjem koje će biti održano u Beogradu, od 20. do 24. maja 2026, kroz pet koncertnih večeri na tri lokacije.

Period uoči 30. izdanja festivala Ring Ring protiče u evociranju nagomilanih uspomena, ali i pripremi za još jedan, osvežavajući program koji, kao i u prethodne tri decenije, pomera granice slušalačkog iskustva. 

Muzika koju Ring Ring od 1996. godine promoviše punog srca ne poznaje ograničenja. Iz svakog kutka planete, bez obzira na pol, nacionalnu pripadnost i kulturno nasleđe, može doći inovativan umetnik ili grupa, a ove godine, publika će imati priliku da na devet koncerata čuje umetnike iz 15 zemalja! Neki od njih su već decenijama u vrhu ove divne, neobične i raznolike muzičke scene, poput Freda Frita (Frith) ili Pjera Bastijena (Pierre Bastien), dok su neki drugi, mlađi, tek napunili trideset godina života.

Tokom pet dana, očekuje nas čak osam premijera u Srbiji, na tri lokacije u Beogradu: pored dugogodišnjeg festivalskog doma – Jevrejskog kulturnog centra, koncertne večeri će biti organizovane i u Češkom centru i klubu Karmakoma. Na svim lokacijama publiku očekuju vrhunske improvizacije, zvučni eksperimenti, neobični instrumenti i atipične tehnike sviranja.

Za dobre, dugogodišnje poznavaoce programa festivala Ring Ring, spoj eksperimentalne i etno muzike nije iznenađenje. Ovoga puta, takvu kombinaciju ćemo slušati najpre na nastupu međunarodnog trija na čijem čelu je pevačica Vesna Pisarović. U srži njihovog umetničkog izraza, koji uz Vesnu donose čuveni muzičari Toni Bak (Tony Buck) i Noel Akšote (Noël Akchoté), leže improvizacija i sevdalinke (tzv. poravne pesme). Zatim, muzika poljsko-francuskog kvarteta Lumpeks, sa svojim avangardnim i uzbudljivim pristupom poljskoj tradiciji, sigurno će nas podstaći na igranje, dok ćemo na samoj završnici festivala zaći još dublje u vode muzike sveta, uz trio slavnog malijskog gitariste Sambe Turea (Samba Touré).

Svake godine, Ring Ring daje prostor i srpskim umetnicima. Novi duo Jasne Jovićević i Predraga Okiljevića ostvaruje „razgovore“ i „rasprave“ na saksofonima, a svoj novi trio-projekat predstaviće mladi trubač Nikola Vuković, koji karijeru gradi među najvažnijim improvizatorima u Beču. Pored njih, na festival stiže i novosadski duo Ilije Belorukova i Nenada Marković, koji je sredinom prošle godine objavio debi album – njihov nastup ujedno će biti svetska premijera.

No, to nije sve! Posebno će biti interesantan celovečernji koncert nemačke grupe Neue Vocalsolisten, na kojem će biti izveden program „Balkan Affairs“, premijerno van Nemačke, sa novim delima mladih kompozitora regiona bivše Jugoslavije.

Ulaznice su dostupne putem sajta Tickets.rs i na prodajnim mestima.

Organizator festivala je Udruženje Ring Ring, a podršku su pružili: Ministarstvo za nauku, istraživanje i umetnost Baden-Virtemberga, Gete institut u Beogradu, Austrijski kulturni forum Beograd, Poljski institut u Beogradu i Francuski institut u Srbiji.

PROGRAM 30. FESTIVALA RING RING

20.05 | Jevrejski kulturni centar | 20:00

Cičići (Austrija / Srbija / Slovenija)

Fred Frith (Velika Britanija)

21.05 | Češki centar Beograd | 20:00

Jasna Jovićević i Predrag Okiljević (Srbija)

Vesna Pisarović: Poravna Trio (Hrvatska / Nemačka / Australija / Francuska)

22.05 | Jevrejski kulturni centar | 20:00

Ilija Belorukov i Nenad Marković (Srbija / Rusija)

CNT: Pierre Bastien & Louis Laurain (Francuska)

23.05 | Jevrejski kulturni centar | 20:00

Neue Vocalsolisten (Nemačka)

24.05 | Karmakoma | 20:00

Lumpeks (Poljska / Francuska)

Samba Touré (Mali)

____________________________________________

Ulaznice | https://sn.rs/hljuj

Pierre Bastien & Louis Laurain | YouTube | https://sn.rs/gq817

Samba Touré | YouTube | https://sn.rs/3s4jf

Lumpeks | YouTube | https://sn.rs/rde4t

Vesna Pisarović | YouTube | https://sn.rs/18mws

Udruženje Ring Ring | https://ringring.rs/

MUZIČKI I BIOGRAFSKI DOKUMENTARNI FILMOVI NA XIX BELDOCSU

 

Portreti umetnika, scena i epoha: lične priče koje oblikuju kolektivno pamćenje

 U okviru ovogodišnje selekcije Beldocs festivala izdvajaju se ostvarenja koja povezuje zajednički fokus na biografske narative i muziku kao prostor ličnog i kolektivnog identiteta. Kroz portrete umetnika, autora i kulturnih fenomena, ovi filmovi osvetljavaju živote oblikovane stvaralaštvom, ali i društvenim i istorijskim okolnostima u kojima ono nastaje.

Krećući se između ličnih priča i šireg kulturnog okvira, ovi filmovi biografiju ne tretiraju kao linearnu rekonstrukciju života, već kao prostor u kojem se prelamaju umetnost, vreme i društvene okolnosti.

Dame i gospodo, gospodin Leonard Koen (Ladies and Gentlemen, Mr. Leonard Cohen) Donalda Britena i Dona Ovena (Donald Brittain, Don Owen), Mark Džejkobs po Sofiji Kopoli (Marc by Sofia) film Sofije Kopole (Sofia Coppola) i Vrtoglavica Kim Novak (Kim Novak’s Vertigo) film Aleksandra O. Filipa (Alexandre O. Philippe) povezuje fokus na autorefleksivne portrete umetnika u trenucima ličnih i profesionalnih prekretnica. Od Koenovih dana u Montrealu, zabeleženih u duhu direct cinema poetike, gde aktivno učestvuje u oblikovanju sopstvenog filmskog identiteta, preko intimnog i subjektivnog uvida u kreativni proces Marka Džejkobsa i dinamiku savremene modne scene, do slojevitog promišljanja identiteta Kim Novak kroz odnos sa Hičkokovim filmom, ovi dokumentarci istražuju kako se umetnički izraz i javna slika formiraju u dijalogu sa ličnim iskustvom i vremenom u kojem nastaju.

U okviru In Memoriam programa, publika Beldocs-a će imati priliku da pogleda dokumentarac Robert Vilson i GRAĐANSKI ratovI (Robert Wilson & the CIVIL warS), film Hauarda Bruknera (Howard Brookner), koji prati stvaralački proces jednog od ključnih avangardnih pozorišnih autora kroz njegov pokušaj da realizuje ambicioznu operu za Olimpijske igre 1984. godine. 

Goranka (Goranka’s Times), film Borisa Miljkovića, donosi intiman portret fotografkinje Goranke Matić kroz razgovore i arhivski materijal. U središtu je njen glas, koji oblikuje ličnu i profesionalnu priču, ali i širi kontekst vremena koje je beležila, pretvarajući film u svedočanstvo jedne epohe.

Još jedan portret umetnika sa ovih prostora je i Film do usijanja – Boro Drašković, autora Darka Bajića i Siniše Cvetića, posvećen je jednom od najznačajnijih reditelja domaće kinematografije. 

Amilkar (Amílcar), film Migela Ika (Miguel Eek), donosi formalno inovativan portret revolucionara Amilkára Kabrala, jedne od ključnih figura antikolonijalne borbe u Africi. Kombinujući arhivu, lične zapise i elemente imaginarnog dnevnika, film gradi fragmentarnu i vizuelno snažnu refleksiju o politici, identitetu i borbi za slobodu.

Elroj protiv Los Anđelesa (Ellroy vs LA), film Frančeska Cipela (Francesco Zippel), vodi u mračni svet pisca Džejmsa Elroja, gde se lična istorija prepliće sa mitologijom Los Anđelesa. Kroz intervjue i arhivske materijale, film istražuje grad kao izvor trauma i inspiracije, ali i kao ključ za razumevanje njegovog književnog univerzuma.

Kao što je i navedeno, ovogodišnju selekciju BELDOCS festivala čine i filmovi koji kroz zvuk, scenu i kulturne pokrete istražuju muziku kao prostor ličnog izraza, kolektivnog iskustva i društvenih promena.

Dinastija flamenka (Serás Farruquito), film Santija Aguada i Rubena Atlasa (Santi Aguado, Reuben Atlas), donosi intiman portret Farukita, naslednika jedne od najznačajnijih flamenko porodica. Fantastično snimljen ogled o igri i nasleđu.

Keltska utopija (Celtic Utopia), film Denisa Harvija i Larsa Lovena (Dennis Harvey, Lars Lovén), prati savremenu irsku muzičku scenu kroz novu generaciju umetnika koji reinterpretiraju folk tradiciju. Film otvara pitanja identiteta i kolonijalnog nasleđa, pozicionirajući muziku kao prostor društvene refleksije. 

Pank pod komunističkim režimom (Punk under Communist Regime), film Andreja Košaka, donosi arhivski bogat prikaz ljubljanske pank scene kasnih sedamdesetih i ranih osamdesetih. Fokusiran na mlade bendove, film osvetljava pank kao izraz generacijskog bunta i kulturnog otpora unutar socijalističkog sistema.

Srce kuca dva dva, film Ivana Mandića, bavi se diskografskom kućom „Diskos“ i njenim uticajem na muzičku i društvenu scenu. Kroz odnos muzike i politike, film otvara pitanje kulturnih vrednosti i granica između popularnog i osporavanog ukusa. 

Više o ovim, ali i drugim filmovima koji će biti prikazani na 19. Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma BELDOCS saznajte na sajtu festivala:  www.beldocs.rs

 Festival se održava od 20. do 26. maja u Beogradu. Aktuelnosti tokom festivala možete pratiti putem zvaničnih Instagram i Facebook stranica. Ulaznice za projekcije će biti u prodaji na sajtu festivala krajem aprila.