XXV Međunarodni festival Dani orgulja – Dies organorum

 

Program 25. Međunarodnog festivala Dani orgulja – Dies organorum održaće se od 24. juna do 3. jula u Katedrali Blažene Djevice Marije na Neimaru, a nastupaju orguljaši iz Francuske, Španije, Austrije, Nemačke i Srbije. Glavni program obeležiće nastupi titularnih orguljaša dve čuvene evropske crkve: Notr Dam, u Parizu, i Bazilika Sagrada familija, u Barseloni.

Obeležavajući četvrtinu veka postojanja, i ovog leta na Neimaru će se okupiti široka publika, profesionalna zajednica i neki od najznačajnijih orguljaša Evrope i sveta, koji će tokom deset dana razmenjivati znanja i iskustva, predstaviti interpretacijske stilove nacionalnih orguljaških škola, kao i aktuelnosti u programskim koncepcijama i istraživanjima vezanim za orguljski zvuk i literaturu.

Program XXV međunarodnog festivala Dani orgulja – Dies organorum održaće se od 24. juna do 3. jula u Katedrali Blažene Djevice Marije na Neimaru. Nastupiće orguljaši iz Francuske, Španije, Austrije, Nemačke i Srbije. Glavni program obeležiće nasutpi titularnih orguljaša dve čuvene evropske crkve (Notr Dam u Parizu i Bazilika Sagrada familija u Barseloni).

Na otvaranju 25. izdanja biće predstavljeno vokalno-instrumentalno, gotovo nepoznato i veličanstveno delo Sezara Franka, Rebeka – biblijske scene, ovom prilikom u izvođenju dečijeg hora i solista uz orgulje. Ovaj težak zadatak poveren je našem trenutno najaktivnijem dečijem ansamblu, Horu Dečjeg kulturnog centra Beograd koji sa velikim uspehom vodi dirigentkinja Nevena Ivanović, a ništa manje tešku ulogu da orkestarski zvuk dočara na orguljama, poverili smo orguljašici Lani Jelenković.

Muzika Franka dočarava oazu u kojoj se odvija scena iz Starog zaveta, a muzika danas predstavlja svetlost, oazu, radost na horizontu i kratko odmorište od burnih događaja svakodnevice.

Zatvaranje Festivala je u znaku najznačajnijeg kompozitora za orgulje Johana Sebastijana Baha. Program koncerta pod nazivom Bah – transkripcije i fragmenti obuhvata fragmente Bahovih dela, njegove transkripcije, kao i transkripcije i fragmente njegovih ostvarenja koje su aranžirali i dovršili neki od čuvenih kompozitora i orguljaša, u izvođenju nemačkog dirigenta i orguljaša Arna Hartmana.

Ulaz je slobodan

25. međunarodni festival DANI ORGULJA – DIES ORGANORUM
Katedrala Blažene Djevice Marije, Hadži Milentijeva 75
24. jun – 3. jul 2025.

Koncerti:
Utorak, 24. jun u 20.00
Rebeka – Hor Dečjeg kulturnog centra Beograd, Nevena Ivanović, dirigent, Lana Jelenković, orgulje

Sreda, 25. jun u 20.00
Duo Mari-Andre Jorger, harmonika i Vensan Dibua, orgulje (Francuska)

Subota, 28. jun u 10.30
Koncert za decu – Orgulje u Artiš labu – Tim Baby Artish i Višnja Dimitrijević, orgulje

Ponedeljak, 30. jun u 20.00
Štefan Doner, orgulje (Austrija)

Utorak, 1. jul u 20.00
Huan de la Rubija, orgulje (Španija)

Sreda, 2. jul u 20.00
Trio Flamma – Milica Sabljić, orgulje, Milan Stančić, bariton, Đorđe Milošević, violončelo

Četvrtak, 3. jul u 18.00
Mlade nade – Simonida Atanasković i Marijana Gavranović

Četvrtak, 3. jul u 20.00
Bah – transkripcije i fragmenti – Arno Hartman, orulje (Nemačka)

Predavači na Letnjoj školi orgulja:
Štefan Doner, orgulje (Austrija)
Huan de la Rubija, orgulje (Španija)
Arno Hartman, orulje (Nemačka)

Festival su podržali: Gete institut u Beogradu, Institut Servantes, Austrijski kulturni foru

XII ŠEKSPIR FESTIVAL: LUDA PLANETA

 

Jedinstveni Šekspir festival, koji je od 2014. godine publici u Srbiji predstavio više od 60 savremenih svetskih pozorišnih produkcija Šekspirovih dela iz 23 zemlje sveta, uprkos izostanku finansijske podrške osnivača – opštine Inđija i Pokrajinske vlade, i ove godine se održava uz snažnu podršku UNIQA osiguranja, prijatelja Festivala od samog njegovog osnivanja.

Šekspir festival je član Evropske mreže Šekspir festival i dobitnik priznanja Pokrajinske vlade „Najbolje iz Vojvodine 2022 - 2024“, kao jedna od najznačajnijih pokrajinskih manifestacija sa aspekta međunarodne promocije Vojvodine i Srbije.

Osnivanje Šekspir festivala u Srbiji inicirao je reditelj Nikita Milivojević nakon premijere njegove predstave „Henri VI” u čuvenom Glob teatru u Londonu, maja 2012. godine. Pored želje da nam otkrije Šekspira na nov način, Nikita Milivojević je bio vođen idejom da se državna rezidencija, Vila Stanković – izuzetan prostor zatvoren za javnost u Srbiji, učini atraktivnim kulturno-turističkim mestom.

O okolnostima u kojima se Festival nalazi, ideji i programu XII Šekspir festivala govorio je njegov osnivač i direktor Nikita Milivojević.

„U jednom od poslednjih Šekspirovih komada, jedan od likova pita se: Šta se ovo dešava ... zavladala je neka luda planeta? Luda planeta je u međuvremenu postala još luđa, ali i dalje se vrti, i mi zajedno sa njom.

Vrti se sve brže i brže, tako da nas hvata vrtoglavica, pogled nam se muti, i čini se da sve oko nas okrenuto je naglavačke.

U skladu sa tim osećanjem je i moto ovogodišnjeg festivala: Sonet 66. Da ništa drugo od Šekspira nemamo sem ovoga soneta, i to bi bilo više nego dovoljno. Mogli bismo slobodno da kažemo: „živeće večno kroz stihove ove“.

Taj iskrivljeni svet u sonetu, koji je po ko zna koji put „iskočio iz zgloba“, 12. Šekspir festival probaće malo da vrati u ravnotežu. Zato će ove godine na programu biti predstave pune vedrine, pesme, smeha ... To je ista ona energija koju danas prepoznajemo na ulicama gradova širom naše zemlje, a njeni nosioci su mladi ljudi.

Kao što Šekspir na kraju soneta kaže, verujemo da uprkos svemu: „ljubav jedina može nas sačuvati“.

Publika će na glavnoj festivalskoj sceni, u autentičnom ambijentu rezidencije Vila Stanković, od 3. do 6. jula imati priliku da pogleda četiri predstave. Festival će otvoriti predstava studenata Akademije umetnosti u Banjoj luci „Dva viteza iz Verone”. Predstava je rezultat saradnje Akademije i prestižne Ruske akademije za pozorišne umetnosti – GITIS u Moskvi, i predstavlja značajan korak u internacionalizaciji umetničkih programa Banjaluke i afirmaciji njenih mladih stvaralaca na međunarodnoj sceni. Režiju predstave potpisuje mladi ruski reditelj završne godine GITISa, Ilija Zaitsev.

Drugog festivalskog dana, prvi put na na Šekspir festivalu biće izvedena čuvena komedija „Vesele žene vindzorske”. Rediteljka predstave Sonja Petrović donosi nam na scenu veselu, energičnu, festivalsku predstavu koju izvode glumci Kruševačkog pozorišta i Gradskog pozorišta „Semberija“ iz Bijeljine.

Prvi put na pozornici Vile Stanković nastupaju studenti Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. Njihov „San letnje noći” publika će imati priliku da pogleda u subotu, 5. jula. Predstava je dobitnik Specijalne nagrade žirija za glumački ansambl na 43. Međunarodnom studentskom festivalu VGIK, u Moskvi.

Završno veče Festivala obeležiće autentičan spoj glume i renesansnih melodija ansambla za ranu muziku „VisAntiqua” u predstavi „Zaboravljeni Šekspir”. Predstava je nastala u zanimljivom spoju delova biografije i nekih od najpoznatijih scena iz Šekspirovih drama „Otelo”, „Henri VI”, „Ričard III”, „Henri VIII”, „Hamlet”, „Antonije i Kleopatra”, „Romeo i Julija."

Kao i uvek, deo programa Festivala planiran je za jesen i prostor Srpskog narodnog pozorišta. Šekspir festival za jesen planira gostovanja čuvene britanske trupe Cheek by Jowl sa rediteljem Deklanom Donelanom; saradnju sa Barselona Šekspir festivalom i nastup The Tiger Lillies - čuvenog britanskog muzičkog tria formiranog 1989. Od britanskog Independent-a opisivani kao „očevi brehtovskog pank kabarea”, The Tiger Lillies svojim performansima predstavljaju „jedinstvenu, jednu od najorginalnijih pojava u svetskom pozorištu danas” … Realizacija ovih gostovanja očekuje se nakon završetka konkursa Ministarstva kulture i Grada Novog Sada.

Prisutnima se obratila i Sonja Marić, direktorka Brenda i komunikacija UNIQA osiguranja:

“Ljubav UNIQA osiguranja prema Šekspir festivalu nastala je od njegovog prvog izdanja. Već 12. put za redom, sada već kao prijatelj Festivala, UNIQA je pružila podršku u želji da i u ovim specifičnim društvenim okolnostima, svi ljubitelji pozorišne umetnosti dobiju priliku da prisustvuju ovom izvanrednom pozorišnom Festivalu.

Da bi se ovogodišnji Šekspir festival ostvario, pored ljubavi prema publici, pozorištu i umetnosti bila je potrebna i podrška njegovih prijatelja. Nadamo se da će publika prepoznati naš uloženi napor i trud da se i u ovim okolnostima Festival održi i da će ovo biti jedno od njegovih najposećenijih izdanja.

Najveća nagrada za UNIQA osiguranje i sve prijatelja Festivala biće upravo osmesi i aplauzi publike na glumačke bravure koje će nam dočarati magiju Šekspirovih dela.

Drago nam je što ove godine ipak možemo da kažemo da Šekspir festival, UNIQA i prijatelji po 12. put zajedno igraju na sceni Vile Stanković. “

Ulaznice za XII Šekspir festival mogu se kupiti od četvrtka, 19. juna na svim Tickets prodajnim mestima, kao i online putem stranice www. tickets.rs.

AFRO FESTIVAL U MUZEJU AFRIČKE UMETNOSTI

 

Muzej afričke umetnosti u Beogradu sa ponosom najavljuje novo izdanje Afro festivala, koji se održava 28. i 29. juna 2025. godine. Više od dve decenije, Afro festival predstavlja jedinstveni događaj na kulturnoj sceni Srbije – prostor otvorenog dijaloga, učenja, umetničke razmene i slavljenja bogatstva afričke kulture.

Tokom dva festivalska dana, muzej postaje živa i razigrana pozornica – mesto susreta kulturnih tradicija, modernih izraza i autentične umetničke inspiracije. Uz brojne edukativne i popularne sadržaje za decu i odrasle, festival podstiče očuvanje kulturnog nasleđa i promociju afričke umetnosti, zanata i kulturnih praksi.

Durbar – afrička raskoš na dlanu

Uz podršku afričke diplomatske zajednice u Beogradu, posetioci će imati priliku da u okviru programa Durbar otkriju raznovrsnu kulturnu, turističku i gastronomsku ponudu afričkih zemalja. Učesnici ovogodišnjeg Durbara su ambasade Alžira, Angole, Brazila, Gane, Egipta, DR Konga, Kube, Libije, Maroka, Nigerije i Tunisa, kao i konzulati Gabona, Jamajke i Namibije.

Muzički spektakl: Kasiva Mutua

Specijalna gošća festivala je Kasiva Mutua, vodeća kenijska perkusionistkinja, pevačica, gitaristkinja i kantautorka, poznata po spajanju tradicionalnih afričkih ritmova sa džezom, hip-hopom, regeom i fankom. Njen rad neguje dijalog između nasleđa i savremenosti, kao i snažnu poruku o rodnoj ravnopravnosti. Na festivalu će održati interaktivnu radionicu perkusija i nezaboravan koncert na otvorenoj sceni u muzejskoj bašti.

Više informacija o programu Afro festivala potražite na http://mau.rs/sr/61-vesti/najava-doga%C4%91aja/2381-afro-festival-2025.html

Ulaznice su dostupne na svim Ticket Vision prodajnim mestima, kao i putem sajta: www.tickets.rs .

I Balkanski festival filmske režije (BFFR)

 

Prvi Balkanski festival filmske režije (BFFR) biće održan od 10. do 14. juna u Beogradu. Otvoriće ga srpska premijera filma proslavljenog rumunskog autora Radua Žudea “Kontinental ’25”, nagrađenog ove godine na Berlinalu za najbolji scenario. Uz film otvaranja, na prvom BFFR-u biće premijerno u Srbiji prikazano još 18 ostvarenja. Na današnjoj pres konferenciji obratili su nam se umetnički direktor BFFR-a, Darko Bajić, osnivač tog festivala uz Uroša Tomića (programski direktor) i Darju Bajić (direktorka festivala).  Festival tvore 3 festivalske selekcije, poetičnih naziva: Buđenje Balkana, Misterije filma i Povratak žanru – predstaviće pažljivo odabranu takmičarsku selekciju od po osam filmova. U konkurenciji su ostvarenja reditelja različitih generacija – od debitantskih radova novih talenata, do filmova iskusnih autora koji nastavljaju da istražuju granice filmske forme, jezika i izraza. 

Bajić je i selektor glavnog takmičarskog programa Buđenje Balkana koji predstavlja hrabre i snažne glasove i vizije savremenog balkanskog filma, nudeći dela priznatih autora i nova ostvarenja reditelja u usponu. Pored filma otvaranja publika će biti prilici da pogleda: Stvari zbog kojih ubijaš Alireze Katamija (Turska), I ostalo će uslediti Pelin Esmera (Turska), Srcolomci Denisa Ilijadisa (Grčka), Djeda Mraz u Bosni Emira Kapetanovića (BiH) i Ali šta je sa Tomijem? Atile Tila (Mađarska). Takođe, biće prikazani i domaći film Sunce nikad više Davida Jovanovića (Srbija) i Kad je muka Redjo Ibera Dearija (Severna Makedonija). Žiri čine reditelji Lordan Zafranović (predsednik, Hrvatska), Jurij Bikov (Rusija) i Agneš Kočiš (Mađarska).

Glavna nagrada nosi ime Živojina Žike Pavlovića, jednog od najznačajnijih naših autora „Crnog talasa“.

 

Program Povratak žanru okuplja filmove koji se svesno i vešto oslanjaju na žanrovske obrasce; ali ih istovremeno savijaju, remete i osvežavaju. Od trilera, sportskih drama i muzičkih filmova, do crnih komedija, horora i filmova koji prepliću više žanrova. Autori sa Balkana sve hrabrije i slobodnije posežu za žanrom, ne iz puke komercijalne kalkulacije, već iz potrebe da kroz prepoznatljive forme pričaju nove, uzbudljive i stilski precizne priče. Selekciju svakog festivalskog izdanja bira  gostujući reditelj sa Balkana. Ove godine je to hrvatski režiser Vinko Brešan. Biće prikazani sledeći filmovi: Tapija Luke Mihailovića (festivalska pretpremijera, Srbija), Tri kilometra do kraja sveta Emanuela Parvua (Rumunija), Sutra umirem Nikol Čibulje (srpska premijera, Mađarska), Ka nepoznatoj zemlji Mahdija Flejfela (srpska premijera, Grčka), Blok 5 Klemena Dvornika (Slovenija), Ćao Bela Janija Severa (srpska premijera, Slovenija), Živi i zdravi Ivana Marinovića (Crna Gora) i Dražen Danila Šerbedžije (Hrvatska). Užiriju su producent Pjer Spengler (predsednik, Francuska) i reditelji Seren Juče (Turska) i Miloš Avramović (Srbija).

Međunarodni takmičarski program Misterije filma, čiji je Tomić selektor, inspirisana stvaralaštvom slavnog reditelja Dušana Makavejeva, te glavna nagrada nosi ime tog legendarnog režisera. Selekciju čine filmovi sa različitih meridijana planete, a zajedniči imentielj im je da pomeraju granice moralnih i narativnih konvencija, kombinujući filmske žanrove i forme na jedinstven način. To može biti otkačena komedija, ekscentrična ljubavna priča sa klasičnijom naracijom, ili snažno metaforička drama koja kombinuje fikciju sa dokumentarnim materijalom. Publika će moći da premijerno u Srbiji pogleda filmove: Kod Judžina Kotlarenka (SAD), Nešto staro, nešto novo, nešto pozajmljeno Hernana Roselija (Argentina), Pavements Aleksa Rosa Perija (SAD), Univerzalni jezik Metjua Renkina (Kanada), Bićete opet zajedno Honasa Truebe (Španija), Paul i Polet se kupaju Džetra Masija (Velika Britanija / Francuska), Postaće pepeo Karlosa Markes-Marseta (Španija), kao i Porodična terapija Sonje Prosenc (Slovenija). Članovi žirija su producent i reditelj Takis Kandilis (predsednik, Francuska), montažerka Silvija Ingemarsdoter (Švedska) i glumac Svetozar Cvetković (Srbija) i svi oni su tokom svojih karijera sarađivali sa Dušanom Makavejevim.

Nagrada za najbolji film u svakoj selekciji biće dodeljena reditelju pobedničkog filma. Pored glavne nagrade, žiri će dodeliti i Specijalnu nagradu žirija za izuzetno ostvarenje u jednoj od sledećih oblasti: gluma, scenario, montaža, kamera, muzika, scenografija, kostimografija ili dizajn zvuka.

U okviru pratećeg programa festivala biće organizovani masterklasovi, među kojima i Gluma i montaža: Bergman i Makavejev. Producent legendarnih filmova Supermen i Underground, Pjer Spengler, održaće mini masterklas, a razgovor s njim vodiće Ivan Karl, direktor Filmskog centra Srbije. Kroz tematski masterklas „Iz ženske perspektive: Kako je biti rediteljka na Balkanu“, realizovan u saradnji sa Asocijacijom rediteljki Turske, kao i fondom European Union’s Sivil Düşün Civil Society Support Programme, otvaraju se savremene perspektive ženskog autorstva u regionu.

U saradnji sa bioskopom Zvezda, i u znak podrške BFFR-a višegodišnjoj borbi mladih sineasta za očuvanje bioskopa, biće organizovane specijalne projekcije filmova Živojina Pavlovića i Dušana Makavejeva, uz razgovore sa savremenim domaćim rediteljima koji će mlađoj publici približiti njihov značaj i poetiku. 

Festivalski program biće održan u MTS dvorani, u Domu omladine Beograda i u bioskopu Zvezda. cena ulazinice 600 RSD.

Program možete pogledati na stranici www.bffr.rs

BREJKERSI U LUCI

 

Deveta Kontakt konferencija ne završava se tiho – kulminira večеras spektaklom pod vedrim nebom u Luci Beograd najuticajnije srpske rok grupe Partibrejkers. Bio je to pravi praznik rokenrola. U noći prepunoj zvuka, mirisa Dunava i komaraca mogle su da se čuju poznate pesme Partibrejkersapoput: "Hipnotisana gomila", "Hoću da znam", "Kreni prema meni" i druge. Cane i ekipa na Kontaktu i u kontaktu sa publikom:

"Šta držite aplauze u celofanu, `ajd` slobodno vrištite!"

Njihov povratak na beogradsku scenu posle 3 godine okupio je različite generacije koje traže istinu, snagu i zajedništvo u pesmi.

„Na naše koncerte dolaze tri generacije, ljudi stasavaju uz nas. Mi smo kao neka kulturna vrednost. Uvek je isto uverenje, ista energija, uvek je ista želja da budemo tog momenta najbolji rokenrol bend na svetu. Naša muzika je vitalitet, održava te u životu, ne daje ti da se ugasiš u ovoj svakodnevici ovakvoj kakva jeste. Stvar je u energiji, da mora da bude puno ljubavi, dobronamerna energija i da se ispomažemo. Mi uvek dajemo sve od sebe kao da nam je poslednji koncert!“, poručuje frontmen Zoran Kostić 

Biografski filmovi na Beldocsu 2025.

 

Ovogodišnje izdanje Beldocsa održaće se od 21. do 27. maja, na deset lokacija širom Beograda. Publiku očekuje raznovrstan filmski program, prateći sadržaji, nova tematska usmerenja i sveža selekcija autora iz celog sveta. 

Poseban fokus ove godine stavljen je na biografske filmove. Kroz različite programske celine, Beldocs donosi čak devet dokumentaraca koji na specifičan, autentičan način otkrivaju ogoljene životne priče – onih velikih koji više nisu među nama, svedoka prošlih epoha izgubljenih u savremenoj svakodnevici, ali i tihih heroja, everymana, čiji životi i borbe, iako daleki, u nama bude duboko prepoznavanje.

 David Lynch: Don’t Look at Me (Dejvid Linč: Ne gledaj u mene), dokumentarni film Gija Žirara iz 1989. godine, pruža retku priliku da zavirimo u svet Dejvida Linča – jednog od najenigmatičnijih autora savremenog filma. Umesto biografskih detalja i objašnjenja njegovih kultnih dela kao što su Eraserhead ili Blue Velvet, film nas vodi u prostor svakodnevnog stvaranja – tišinu, promišljanje, eksperiment. Ovaj film biće prikazan u okviru projekcija In memoriam posvećene ovom velikom autoru.

Škola hodanja 2, film hrvatske autorke Jelene Novakovi  i još jedna svetska premijera na Beldocsu, vodi nas kroz kreativnu i sociopolitičku epohu velikog umetnika – animatora i karikaturiste Borivoja Dovnikovića Borde – svedoka burnih društvenih previranja kroz koja je postajao sopstveni glavni junak. Prikazaće se u okviru celine Vatromet.

Iza osmeha, dokumentarni film reditelja Marka Đorđevića, autora igranih filmova Moj jutarnji smeh i Za danas toliko, biografski je portret Vlade Divljana, snimljen deset godina nakon njegove smrti. U trenutku kada porodica otvara kutije sa njegovim ličnim stvarima, među brojnim uspomenama pronalaze i snimke nastale malom kućnom kamerom. Ti materijali – intimni prikazi porodičnog života, stvaranja muzike u kućnoj sobi, probe sa bendom – čine okosnicu filma i otvaraju pogled u unutrašnji svet jednog od najvoljenijih muzičara s ovih prostora. Film Iza osmeha deo je celine Srpski takmičarski program.

Monika Beluči sreće  Mariju Kalasaria Callas, (Maria Callas, Monica Bellucci: An Encounter),  film autora Janisa Dimolistatosa, svoju premijeru imaće u okviru selekcije Prime Time na ovogodišnjem Beldocsu. Ovaj dokumentarni portret snimljen je kao dijalog između dve izuzetne žene – Marije Kalas i Monike Beluči – koje, iako potekle iz različitih vremena i životnih okolnosti, dele duboku, potpunu posvećenost umetnosti. Kroz intimne memoare, lična pisma i retke arhivske snimke, film osvetljava unutrašnji svet Marije Kalas.

BLUM – Gospodari svoje budućnosti donosi priču rediteljke Jasmile Žbanić o Emeriku Blumu, preduzetniku i vizionaru koji je u posleratnoj Bosni i Hercegovini osnovao „Energoinvest“, kompaniju zasnovanu na modelu radničkog samoupravljanja. Kroz bogatu arhivu i svedočenja, film prikazuje kako je Blum u ruralnom i razrušenom okruženju uspeo da izgradi globalnu firmu vođen filozofijom koja danas deluje gotovo utopijski. Film će biti prilazan u okviru specijalne selekcije Bitka za stvarnost gostujućeg kustosa Galeba Nikačevića.

Crni Ljubivoje, autora Predraga Velinovića, svoju svetsku premijeru imaće u okviru celine Srpski takmičarski program na predstojećem Beldocs festivalu. Film predstavlja intimni portret istaknutog dramskog umetnika Ljubivoja Tadića, prvaka drame Narodnog pozorišta u Beogradu. 

Ej, salaši je dokumentaristički portret o Zvonku Bogdanu, tamburašima i, kako je autorka filma Maja Uzelac navela, “jednom vremenu koga više nema.” Film će svoju svetsku premijeru imati u okviru programske celine Posebne projekcije.

Frieda TV (Frida TV), rediteljke Lee Lanoe, dokumentarni je portret Gerde Fride Ženet Gruger – žene koja živi na ivici, opstaje zahvaljujući spoju pankerskog načina života i poetske ekspresije. Film prikazuje Fridu kao ličnost koja se pred kamerom ne boji da rizikuje, da proslavlja male trijumfe, igra se stvarnošću i postavlja ključna pitanja o identitetu, slobodi i umetnosti. Dokumentarac će biti prikazan u okviru Međunarodnog takmičarskog programa. 

თემო რე (Temo Re), film gruzijske autorke Anke Gujabidze, portret je mladog glumca koji, uprkos umetničkom pozivu, preživljava kao dostavljač u savremenom Tbilisiju. Prikazan u okviru selekcije Meteori, film donosi priču o svakodnevici koja se pretvara u košmar – o siromaštvu, korupciji i ljudima koji polako gube kontakt jedni s drugima. 

Program festivala je dostupan na internet stranici beldocs.rs gde se i direktno mogu kupiti ulaznice.

Filmovi o suživotu životinja i ljudi na ovogodišnjem Beldocsu

 

Šta nam svet životinja otkriva o prirodi, ali i o nama samima kroz naš odnos prema njima

Na ovogodišnjem Međunarodnom festivalu dokumentarnog filma Beldocs, koji će biti održan od 21. Do 27. maja 2025. godine u Beogradu, u okviru različitih programskih celina biće prikazani filmovi koji istražuju značaj i uticaj životinja na pojedince i zajednice širom sveta.

Ovi filmovi postavljaju pitanje - ko smo mi životinjama, a šta one donose nama? Kroz raznovrsne perspektive, publika će imati priliku da razmisli o međusobnim odnosima, istražujući na koji način životinje oblikuju našu svakodnevnicu, kulturu, ekosisteme i duhovni svet, kao i kako mi, sa druge strane, utičemo na njihov opstanak i dobrobit. Izdvajamo filmove: Mačke iz hrama Gokogu, Kolektivni monolog, Tihi mosmatrači, Park Vorena Elisa i Koki, ćao.

Mačke iz hrama Gokogu (The Cats of Gokogu Shrine) japanskog autora Kazuhiro Sode je priča o moru, starenju tradicionalne zajednice, uspomenama, cvetanju trešnje, suživotu, olujnoj kiši, životu i smrti, sukobu različitih mišljenja – i mačkama. U malom, drevnom šintoističkom hramu Gokogu mačke su istovremeno omiljene komšije, ali i pitanje oko kog se članovi zajednice spore. Priča o pitanju mačaka je prizma kroz koju autor posmatra i doživljava starenje jedne tradicionalne zajednice predstavljajući svet kao očaravajuće, ali surovo mesto.

Nakon prikazivanja na Berlinaleu i Međunarodnom filmskom festivalu u Hongkongu (Hkiff) Sodin film će srpsku premijeru imati na Beldocs festivalu u okviru programa Prime Time.

Kolektivni monolog (Collective Monologue) rediteljke Džesike Sare Rinland je svojevrsni nežni omaž radnicima u klasičnim zoološkim vrtovima, ali i centrima, odnosno utočištima za životinje širom Argentine. Fragmentarnim narativnim pristupom autorka prikazuje niz intimnih trenutaka koji se odvijaju dok radnici danonoćno brinu o preostalim zatvorenim životinjama. Kroz krupne planove autorka gledaoce premešta iz pozicije tipičnog posetioca zoološkog vrta i postavlja pitanje o brizi i odgovornosti ljudi prema životinjama.

Džesika Sara Rinland je argentinsko-britanska autorka filmova i dobitnica brojnih nagrada, uključujući i Specijalno priznanje na Filmskom festivalu u Lokarnu. Njen film Kolektivni monolog biće prikazan na Beldocs festivalu u okviru Međunarodnog takmičarskog programa.

Tihi posmatrač (Silent Observers) autorke Elize Petkove je pitoreskno, nežno delo koje prati život u zabačenom planinskom selu u Bugarskoj. Autorka donosi priču o sujeverju i autentičnim narodnim bajalicama kroz likove životinja, odnosno njih čak šest. Na širem planu autorka donosi senzitivnu priču o polaganom gašenju nade u selu u kom vreme kao da stoji dok je jedina konstanta prolaznost.

Fim Tihi posmatrač, snimljen u koprodukciji Bugarske i Nemačke, će regionalnu premijeru imati na Beldocs festivalu u okviru Međunarodnog takmičarskog programa.

Park Vorena Elisa (Ellis Park) u režiji Džastina Kurzela prati australijskog muzičara Vorena Elisa, koji otvara prozor u svoju svakodnevicu, svoj svet i jedno posebno mesto – utočište za divlje životinje, spasene iz ilegalne trgovine ili zlostavljanja. Elis, nekadašnji član legendarnih bendova The Dirty Three i Nick Cave and the Bad Seeds, već više od tri decenije gradi nekonvencionalnu muzičku karijeru, daleko od velikih koncertnih dvorana, dok istovremeno posvećeno učestvuje u radu utočišta, kog je suosnovač, u šumama Sumatre. Kurzelov dokumentarni film donosi duboko lični uvid u život jednog umetnika kroz čin stvaranja, ali je i snažan podsetnik na to koliko se može postići zajedničkim radom i predanošću.

Film Park Vorena Elisa snimljen u koprodukciji Australije i Indonezije biće prikazan u okviru programske celine Prime Time na ovogodišnjem Beldocs festivalu. 

Koki, ćao (Koki, Ciao) je kratkometražni film holandskog autora Kventona Milera, koji prati priču o 67 godina starom papagaju Kokiju, nekadašnjem ljubimcu Josipa Broza Tita. Kombinujući neobjavljene snimke iz državnih arhiva sa autentičnim materijalima razgovora sa školskim grupama i turistima koji posećuju njegov kavez, Miler portretiše Kokija, koji je bio simbol jedne države, ali i najbitnije, verni prijatelj Tita.

Film Koki, ćao imaće srpsku premijeru na ovogodišnjem izdanju Beldocs festivala u okviru celine Fireworks, zajedno sa filmom Škola hodanja 2.

Uskoro-program na OVOM LINKU.

Osvrt na roman Tihi rat, Vladimira Simića

 

„Da, mogao sam da uzmem državne pare. Ja sam takve hapsio, Edvarde. Te koji su skidali novac sa državnih računa. U čemu je onda smisao cele naše ideje i borbe? Da budem kao oni? “

Tihi rat, Vladimira Simića roman je sa dobrim i osmišljenim konceptom, mnogo raskošniji i dublji od tipičnog predstavnika ovog popularnog žаnra.

Karakteriše ga intrigantna i tematski raznolika radnja, istančan osećaj za trenutak i dinamiku, smisleni filozofski uplivi, osvrt na evolutivne uticaje i sadejstvo ukupne okoline na stanje i ponašanje jedinke, pri čemu se autor referiše na ljude, vukove i bakterije uz raskošnu upotrebu jezika.

U svom prvencu, Simić je rešio da podrži svog junaka, pišući u prvom licu. Reč je o čoveku, koji se pomirio sa pozicijom autsajera, koje mu je društvo i okolnosti nametnulo, no sa svakom stranicom romana pokazuje tu tihu nadmoć, koja je osobina ljudi koji sa sobom nose onu akumulisanu, životnu mudrost, u trenutku kada ga svetlosti reflektora osvetle.

Osnova misao koja zaokuplja pisca je u kom pravcu ide nаšа civilizacija i na koji način koristimo otkrića. Iako pritajeni optimista, svestan je nevesele realnosti.

A onda se sve usmerava u klasične vode špijunskog romana, podatnog za ekranizaciju, uz učešće jedne velike svetske sile. 

Da li su njene namere dobronamerne? 

Da li je ono što je započelo kao zanimljivi naučni eksperiment uzdrmati same temelje države? 

Provuče se tu i poneka dobro čuvana porodična tajna. U završnici romana snažno će se zavrteti dramaturški rolerkoster, sagledavaćemo radnju iz više perspektiva i svašta će biti izbačeno na površinu. 

Vladimir Simić rođen je 1963. godine u Zemunu. U mladosti se aktivno bavio muzikom kao gitarista, tekstopisac i aranžer. Državni je službenik. Otac je četvoro dece i ponosni deda. 

Аko sam vas ovim osvrtom zaintrigirao, knjigu možete naručiti od samog autora ili u nekoj Delfi knjižari.

Portreti čuvenih diva: “Monika Beluči sreće Mariju Kalas” i biografski dokumentarac o Beatris Dal na XVIII Beldocsu

 

Predstojeći Beldocs festival, koji će se održati od 21. do 27. maja u Beogradu, donosi dve regionalne premijere koje intimnim putovanjima, pismima i ispovestima osvetljavaju živote Beatris Dal i Marije Kalas, kroz oči slavne glumice Monike Beluči.

 

Film Pasija po Beatris Dal  (La Passion Selon Béatrice), u režiji renomiranog belgijskog reditelja Fabrisa di Velca, vodi nas na emotivno i poetsko putovanje kroz Italiju, gde glumica pokušava da dosegne suštinu stvaralaštva Pjera Paola Pazolinija – jednog od ljudi koji su je najviše inspirisali u životu. Kroz crno-belu kameru i autentičan pristup, film je svojevrsna ispovest žene koja nikada nije pravila kompromise i koja pred kamerom ogoljava svoju dušu, upuštajući se u duhovnu potragu za sobom kroz lik umetnika koga obožava. Film je prikazan na filmskom festivalu u Lokarnu i oduševio je kritiku i publiku.

 

Monika Beluči sreće Mariju Kalas, u režiji Janisa Dimolistatosa i Toma Vulfa, predstavlja dirljiv dijalog između dve umetnice – legendarne operske dive i filmske zvezde. Kroz pisma, memoare i retke arhivske snimke, Beluči interpretira Kalasinu priču na pozornici, prenoseći fragmente njenog glamuroznog, ali tragičnog života. Od skromnog detinjstva u Njujorku do svetske slave, uz sve ljubavi, gubitke i samoću, film istražuje snagu umetnosti kao prostora za transformaciju bola u lepotu. Ova biografska priča prepliće dve različite epohe: uspon Marije Kalas i današnjicu, kroz koju njeno nasleđe i dalje odzvanja.

 

Festival Beldocs osnovan je 2008. godine i danas je prepoznat kao jedan od najvažnijih međunarodnih dokumentarnih festivala u ovom delu Evrope. Tokom sedam dana, na više lokacija u Beogradu, biće prikazano preko 80 premijernih filmova, u okviru ukupno petnaest programskih celina. Festival dodeljuje sedam nagrada, organizuje bogat prateći program panela, predavanja i Master Class sesija, a u okviru Beldocs Industry segmenta dodeljuju se nagrade za razvoj budućih filmova. Festival svake godine okuplja više od 150 međunarodnih filmskih profesionalaca – autora, producenata i predstavnika važnih evropskih i svetskih kompanija i institucija.

 

Ulaznice za projekcije biće dostupne online na sajtu www.beldocs.rs u narednim danima.

OSAMNAESTI BELDOCS OD 21. DO 27. MAJA U BEOGRADU

   

 

Beograd će i ove godine biti domaćin jednog od najznačajnijih festivala dokumentarnog filma u ovom delu Evrope - Međunarodnog festivala dokumentarnog filma Beldocs, koji će se održati od 21. do 27. maja na više lokacija u glavnom gradu. Publiku očekuje raznovrstan i pažljivo selektovan program, koji uključuje veliki broj domaćih filmova, čijim autorima i autorkama festival posvećuje posebnu pažnju, kao i neka od najvažnijih ostvarenja sa svetske dokumentarne scene – međunarodne festivalske hitove i višestruko nagrađivane naslove.

 

U okviru takmičarskih i revijalnih programa biće prikazano više od 80 filmova, među kojima i značajan broj domaćih, evropskih i svetskih premijera. Teme kojima se filmovi bave uključuju obrazovanje, odnos ljudi i životinja, društvo, biografske priče, umetnost i muziku, nauku i tehnologiju, istorijske perspektive, kao i duhovite i posmatračke filmske eseje o svakodnevici.

 

Bogat program festivala namenjen je i filmskim profesionalcima, koji će imati priliku da učestvuju u različitim Beldocs industry aktivnostima – treninzima, radionicama, razgovorima, panelima, master class-ovima, od kojih će neki biti otvoreni za javnost. Međunarodni autori razvijaće i prezentovati svoje nove projekte uz podršku renomiranih mentora i donosioca odluka – predstavnika televizija, filmskih festivala, bioskopa, VOD, fondova, kompanija za prodaju filmova iz regiona, Evrope i celog sveta.

Festival Beldocs osnovan je 2008. godine i danas je prepoznat kao jedan od najvažnijih međunarodnih dokumentarnih festivala u ovom delu Evrope. Tokom sedam dana, na više lokacija u Beogradu, biće prikazano preko 80 premijernih filmova, u okviru ukupno petnaest programskih celina. Festival dodeljuje sedam nagrada, organizuje bogat prateći program panela, predavanja i Master Class sesija, a u okviru Beldocs Industry segmenta dodeljuju se nagrade za razvoj budućih filmova. Festival svake godine okuplja više od 150 međunarodnih filmskih profesionalaca – autora, producenata i predstavnika važnih evropskih i svetskih kompanija i institucija.

Prodaja ulaznica počinje krajem aprila putem Beldocs internet stranice, a publika će blagovremeno biti informisana o kompletnom rasporedu i dostupnosti filmova.