„Kraj kraja Zemlje: eseji“, Džonatan Frenzen

 

Na početku kolekcije esejiziranih pripovesti simpatičnim, samodramatizujućim i iskrenim rečima, Frenzen priznaje: 

„Odgajen sam uz provincijski strah od preteranog blebetanja o sebi...” 

Taj strah je prevazišao zahvaljujući Henriju Fajnderu, uredniku u Njujorkeru. Lična istina i iskrenost oblikovale su tekstove u ovoj knjizi u sudarima nebeskih otajstava sveta ptica i „realnosti” simulakruma svakodnevnice. Prostor između ispunjava civilizacija, skup navika i „vrednosti” koje jedino realno uporište imaju u konzumerizmu i odstupanju od ontoloških vrednosti života. Čovek je napustio sebe i potrebno je vreme i razboritost da bi sebe ponovo sreo, na neobičnim mestima i u nekom drugom. Nekada su to knjige, nekada fotografije, svet ptica najčešće. Samo iskustvena hobotnica tema, motiva i slojeva značenja velikog pisca, može da objasni i stvori koliko-toliko uverljivu sliku o uporištima smisla koja smo napustili i životu od koga smo odustali.

Ne postoji evolutivniji književni žanr od eseja, koji bolje i uspešnije zauzima oblik svoga doba, obuhvatajući mnoštvo mikronarativnih i neuralgičnih tačaka svakodnevnog iskustva i civilizacijskog pamćenja. Lična iskrenost i otvorenost stvaraju sinkretistički identitet tekstova u ovoj knjizi. Džonatan Frenzen nalazi originalan način da objasni stvarnost esejistički objektivizovanim istinama i gorkim iskustvima autodestruktivnih procesa uništavanja identiteta prirode i suštine života jer: 

„Pisanje ili čitanje eseja nije jedini način da zastanete i zapitate sebe ko ste u stvari i šta vaš život znači, ali jeste dobar način.”

Prevod sa engleskog: Danko Ješić

Džonatan Frenzen (1959) – posle prva dva romana, 27. grad (1988) i Strong Motion (1992), stekao je svetsku slavu Korekcijama (2001), koje neki kritičari nazivaju i najznačajnijim romanom XXI veka. Narednom knjigom, Sloboda (2010), koju je publika iščekivala devet godina, samo je potvrdio svoj veliki talenat. Oba dela su ponela titulu „Velikog američkog romana”. Pjuriti (2015) je postigao podjednako veliki uspeh, ali izazvao i podeljena mišljenja: neki su skloni kritici, dok ga drugi smatraju možda i najboljim Frenzenovim romanom, ne ustručavajući se da ga nazovu i remek-delom. Raskršće (2021) je poslednji Frenzenov roman. Knjige How to Be Alone (2002), Discomfort Zone (2006) i Kraj kraja zemljen (2018) čine paralelni književni opus ovog pisca i najsažetiji izraz njegove lične ispovesti — kako sam priznaje: „Za pisca, esej je ogledalo, a nije mi se svidelo ono što sam video u njemu.” Dobitnik je brojnih književnih priznanja: National Book Award, James Tait Black Memorial Award, Heartland Prize, Die Welt Literature Prize, Budapest Grand Prize i drugih.

SLAVNI ITALIJANSKI SAKSOFONISTA ROBERTO OTAVIJANO NASTUPA NA 41. BEOGRADSKOM DŽEZ FESTIVALU

 

Publika 41. Beogradskog džez festivala imaće priliku da čuje slavnog italijanskog džez saksofonistu Roberta Otavijana, koji će sa svojim kvartetom predstaviti projekat „Eternal Love“. Koncert je zakazan za 23. oktobar od 21 čas u Velikoj sali Doma omladine Beograda, a realizaciju su podržali Italijanski institut i Puglia Sounds.

Roberto Otavijano (Ottaviano) uživa ugled jednog od najvažnijih italijanskih džez umetnika, a svetska kritika ga opisuje kao muzičara izuzetne izražajnosti i lirizma. Njegovo stvaralaštvo odlikuje retka sposobnost da poveže tradiciju sa savremenim strujanjima i slobodnom improvizacijom. Stalno istražuje nove muzičke horizonte, stvarajući bogate i slojevite muzičke pejzaže koji su istovremeno intelektualno izazovni i emocionalno dirljivi. Njegov autentičan muzički izraz čini ga jednim od najsugestivnijih i najoriginalnijih glasova savremenog evropskog džeza.

 

Rođen 1957. u Bariju, Roberto Otavijano je tokom pedesetogodišnje karijere snimio nekoliko desetina albuma pod svojim imenom u različitim formacijama, a među velikanima džeza sa kojima je sarađivao su i Dizi Gilespi, Čet Bejker, Art Farmer, Mal Voldron, Albert Mangelsdorf, Đorđo Gaslini, Enriko Rava, Stiv Svolou, Keni Viler, Kit i Džuli Tipet, Đanluiđi Trovezi, Paolo Fresu, Đanluka Petrela, Stefano Batalja, Han Benink, Arild Andersen i Mišel Godar.

 Samo u poslednjoj deceniji dva puta je osvajao nagradu kritike časopisa Musica Jazz „Pino Kandini“ za ploču godine: 2017, za album „Sideralis“ sa istoimenim kvartetom, i 2020, za dvostruki album „Resonance & Rhapsodies“ sa sastavima Eternal Love i External Love. Takođe je dva puta bio italijanski džez muzičar godine u anketi Musica Jazz, 2022. i 2024. godine. U avangardnim krugovima izuzetno je bio zapažen njegov prošlogodišnji album „Lacy in the Sky With Diamonds“ posvećen delu Stiva Lejsija. Nakon dugogodišnjeg aktivnog rada u okviru Udruženja italijanskih džez muzičara, nedavno je izabran za predsednika Italijanske džez federacije.

Projekat Eternal Love osmišljen je kao posveta Africi – kulturi, muzici i ljudima koji žive na ovom kontinentu. Ansambl je dosad objavio tri izdanja za produkciju Dodicilune – „Eternal Love“, „Resonance & Rhapsodies“, i koncertni album „People“.

 Kao posvećeni edukator, pokrenuo je džez odsek u rodnom gradu i bio na njegovom čelu blizu četiri decenije, a danas širom Italije nastavlja da vodi brojne radionice i masterklasove.

 

Roberto Otavijano je prethodno nastupio na Beogradskom džez festivalu 1982. godine sa sastavom Praxis, na izdanju koje je održano pod pokroviteljstvom Evropske radiodifuzne unije. Njegov povratnički koncert, posle više od četiri decenije, biće nesumnjivo jedno od najupečatljivijih umetničkih doživljaja ovogodišnje manifestacije.

Ulaznice se mogu nabaviti na svim eFinity prodajnim mestima i onlajn.

KONCERT NA 41. BEOGRADSKOM DŽEZ FESTIVALU KOJI SE NE PROPUŠTA: WADADA LEO SMITH I SYLVIE COURVOISIER

 

Velikan američke avangarde, trubač i kompozitor, Vadada Lio Smit nastupiće premijerno na 41. Beogradskom džez festivalu u duo projektu sa virtuoznom švajcarskom pijanistkinjom Silvi Kurvoazje. Koncert, koji će biti održan 24. oktobra od 21 čas u Velikoj sali Doma omladine, biće ne samo prvo gostovanje ovog čuvenog vizionara savremene muzike pred našom publikom, već i poslednja prilika da ga u Beogradu čujemo uživo, budući da se radi o njegovoj oproštajnoj evropskoj turneji.

 

Saradnju Vadade Lio Smita i Silvi Kurvoazje karakteriše veličanstvena poetska vatra: stalna ukrštanja melodičnih segmenata i ezoteričnih zvučnih pasaža, elegične muzike na pragu čujnosti i uznemirujućih krešenda, mira i haosa. Početkom oktobra ove godine dvoje umetnika je konačno objavilo i jedan duo album, „Angel Falls“ za švajcarski Intakt Rekords, koji će predstaviti na Beogradskom džez festivalu.

 

Trubač, multiinstrumentalista i kompozitor Vadada Lio Smit (Wadada Leo Smith) rođen je u Lilendu (Misisipi) 1941. godine. Prvu kompoziciju napisao je sa dvanaest godina i ubrzo počeo da svira sa lokalnim Delta bluz sastavima. Školovao se najpre na akademiji Šervud u Čikagu (kompozicija, truba, klavir, istorija), a potom na Univerzitetu Veslijan (etnomuzikologija: muzika Indonezije, Indije, Afrike i Japana). Počasno zvanje doktora dodelio mu je Kalifornijski univerzitet umetnosti 2016. godine. Godine 1967. pridružuje se čuvenom čikaškom Udruženju za napredovanje kreativnih muzičara (AACM), formirajući trio sa Lirojem Dženkinsom i Entonijem Brekstonom. Tokom duge karijere sarađivao je sa brojnim velikanima džeza i avangarde. Smit svoj izraz definiše kao „Kreativnu muziku“, a u brojnim projektima stremi uspostavljanju duhovne harmonije muzike, društvenih i političkih tema današnjeg sveta. Stvorio je notni sistem „Ankhrasmation“, jezik zasnovan na simboličkim slikama kao pravcima delovanja, predstavljajući ga još 1967. godine u numeri „The Bell“, na debi albumu Entonija Brekstona. U poslednjih desetak godina ovi notni zapisi izloženi su na više izložbi širom Sjedinjenih Država, i u Poljskoj. Godine 2013. Vadada Lio Smit se našao među finalistima izbora za Pulicerovu nagradu za muziku, za četvorostruki album „Ten Freedom Summers“, kolekciju kompozicija inspirisanih pokretom za ljudska prava. Iste godine bio je najbolji kompozitor u anketi kritičara magazina DownBeat. Među priznanjima u džez zajednici posebno se izdvaja 2017, kada je zahvaljujući albumu „America’s National Parks“, sa šest kompozicija nadahnutih nacionalnim parkovima SAD, osvojio trostruku krunu u glasanju kritičara magazina DownBeat – za najboljeg izvođača (apsolutna kategorija), trubača i album. Iste godine za najboljeg muzičara ga je proglasilo i Udruženje džez novinara (Jazz Journalists Association), od koga je dobijao i nagrade za najboljeg trubača i kompozitora. Konačno, Vadada Lio Smit je ovogodišnji drugoplasirani trubač u anketama kritičara magazina DownBeat.

 

Pijanistkinja i kompozitorka Silvi Kurvoazje (Sylvie Courvoisier) rođena je u Lozani (Švajcarska) 1968. godine. Školovala se na klasičnom konzervatorijumu, stekavši izuzetnu tehniku koja joj je omogućila da se upusti u izazove iz domena džeza, improvizovane i klasične muzike. Od 1998. živi u SAD, postajući istaknuta članica savremene njujorške scene. Dvojaka interesovanja balansirana su u njenoj karijeri: klasična muzika njenih evropskih korena i avangardna stremljenja umetnika iz njenog neposrednog njujorškog okruženja. Među aktuelnim projektima vodi sekstet Chimaera, kvartet Amalthea, trio sa Dru Grisom i Kenijem Volesenom, trio sa Nedom Rotenbergom i Našitom Vejtsom, nastupa u duu sa Vadada Lio Smitom, Meri Halvorson, Patrišom Brenan i Korijem Smitom, a održava i solo resitale. Na Beogradskom džez festivalu prethodno je nastupala 2014. godine, kada je predstavila kvartet sa Markom Feldmanom, Skotom Kulijem i Bilijem Mincom.  Dobitnica je nagrade nemačke džez kritike za najboljeg inostranog pijanistu 2022. i švajcarskog Gran prija za muziku 2025, kao i ovogodišnji laureat The American Academy of Arts and Letters Music Award. Na poslednjim listama kritičara magazina DownBeat zauzima sedmo mesto među pijanistima (kao ubedljivo najbolje plasirani evropski izvođač!), a na petom mestu je album „Bone Bells“, duo sa gitaristkinjom Meri Halvorson. Takođe sarađuje sa španskim plesačem i koreografom Izraelom Galvanom, a predaje klavir na prestižnoj New School u Njujorku

Silvi Kurvoazje je dosad sarađivala na brojnim projektima Vadade Lia Smita, dok je Smit ostvario upećatljivo učešće na njenom nedavnom, atmosferičnom albumu „Chimaera“. On, duhovni arhitekta savremene improvizacije, čija dela postižu retku emocionalnu dubinu, i ona, pijanistkinja čija ritmička sloboda i istančani senzibilitet očaravaju – zajedno stvaraju muziku koja postaje duboko lično putovanje kroz unutrašnje svetove.

Ulaznice se mogu nabaviti na svim eFinity prodajnim mestima i onlajn.

 

Dom omladine Beograda od 22. do 25. oktobra 2025. predstavlja 41. Beogradski džez festival, pod sloganom NA PUTU DŽEZA. Naša najstarija i međunarodno najistaknutija džez manifestacija, ove godine ulazi u novu deceniju razvoja sa svojim 41. izdanjem. Publiku očekuju premijerna gostovanja, nastupi najaktuelnijih umetnika iz zemlje i sveta, novi i uzbudljivi muzički projekti. Festival ostaje dosledan umetničkom pravcu kojim ide već četiri decenije – putem vrhunskih umetničkih dometa, otvorenosti za muzička istraživanja i stalnog dijaloga sa savremenim džez tokovima. Na tom putu, publika i umetnici zajedno grade prostor susreta tradicije i novih muzičkih izraza, u duhu autentičnosti koja je srž džeza.

BIG BEND RTS SVEČANO OTVARA 41. BEOGRADSKI DŽEZ FESTIVAL

 

Big bend RTS, orkestar koji je preko 75 godina simbol vrhunskih umetničkih dometa u džez muzici, svečano će otvoriti 41. Beogradski džez festival u organizaciji Doma omladine Beograda.  Pod dirigentskom palicom legendarnog Stjepka Guta, jednog od najznačajnijih džez umetnika sa ovih prostora,  22. oktobra od 19 časova u Kolarčevoj zadužbini izvešće program posvećen stogodišnjici rođenja Bore Rokovića i čuvenom Jugoslovenskom All Stars Bandu. Ovo veče biće prilika da se oda počast velikanima srpskog i jugoslovenskog džeza – raskošna i autentična proslava tradicije, ali i aktuelnih dostignuća domaće džez scene.

 

Big bend RTS jedini je profesionalni džez ansambl u Srbiji u takvoj formaciji. Kao stalan učesnik Beogradskog džez festivala od njegovog obnavljanja 2005. godine, ansambl ove godine nastupa u fokusu – samostalno, bez gostujućih solista – sa programom od izuzetnog umetničkog i istorijskog značaja. Koncert je posvećen obeležavanju sto godina od rođenja Bore Rokovića, jednog od najznačajnijih članova i dugogodišnjeg saradnika orkestra. Poseban deo programa biće omaž Jugoslovenskom All Stars Bandu, „Orkestru snova“ (kako ga je zvao Aleksandar Živković, nedavno preminuli prvi umetnički direktor Beogradskog džez festivala, koji je osmislio ovaj sastav), u kojem je sviralo 19 vodećih jugoslovenskih džezera tog doba. Nedavno su otkriveni snimci ovog benda, nastali u legendarnom Studiju 6 Radio Beograda 7. novembra 1972, dan posle nastupa na otvaranju festivala u Domu sindikata. Radi se o šest numera, čiji su autori Duško Gojković, Bora Roković, Miljenko Prohaska, Milan Lulić i Silvije Glojnarić, dok je Roković aranžirao polovinu repertoara. Izbor numera sa ovog istorijskog snimka publika će moći da čuje na svečanom otvaranju 41. Beogradskog džez festivala u Kolarčevoj zadužbini, a studijski snimak iz 1972. naći će se uskoro u izdanju PGP RTS, u formatima vinila i kompakt-diska.

 

Big Band RTS je osnovan 1948. godine i veoma brzo se afirmisao kao izvođački sastav sa odličnim interpretacijama i eminentnim dirigentima, kompozitorima i aranžerima koji su ga predvodili, kao što su Mladen Bobi Guteša, Vojislav Bubiša Simić, Zvonimir Skerl, Duško Gojković, Stjepko Gut. Ansambl je nastupao sa najvećim svetskim imenima džez muzike i zvezdama svetskog šou-biznisa. Iznedrio je plejadu vrhunskih solista koji su poznati i priznati u svetu, kao što su Bora Roković, Milorad Pavlović, Duško Gojković, Lala Kovačev i Stjepko Gut. Kao značajan nosilac domaće džez scene, Big bend RTS je održao brojne koncerte širom Srbije, učestvovao na vodećim domaćim i poznatim svetskim džez festivalima. Dobitnik je „Sretenjskog ordena trećeg reda“, za naročite zasluge za Republiku Srbiju i njene građane u javnim i kulturnim delatnostima, kao i ovogodišnje nagrade za životno delo festivala Nišvil.  U diskografiji ansambla posebno se izdvajaju studijski albumi Džez orkestar Radio Beograda 1948-1978, Muzika moje mladosti, Afro Balkanske skice, Vili Johans i Big Bend Radio Beograda, Big Bend Radio Beograda – 75 godina Radio Beograda, Karavan, Its time for Jazz, Sweet Love, Duško Gojković i Big Bend RTS Latin Haze, Balkan Soul, Big Bend RTS i Samjuel Blazer Aquarelle i Mimo od Budve, Big Bend RTS i Frančesko Santući New Seasons. Danas je to moderni orkestar, koji realizuje uspešne koncertne sezone, nastupajući  sa najeminentnijim džez muzičarima današnjice iz zemlje i sveta. Od obnavljanja Beogradskog džez festivala 2005, sa orkestrom su uvek na manifestaciji nastupali uvaženi gosti: Beni Golson (2006), Džon Fedis (2008), Duško Gojković i Piter King (2011), Bert Joris (2013), Kristof Lauer (2015), Bobi Šu (2018), Omar Sosa (2022), kao i Alan Brodbend, Đanluka Petrela i Matija Dedić (2024).

 

Trubač, kompozitor, dirigent, aranžer i muzički pedagog, Stjepko Gut (1950, Ruma) studirao je u Beogradu, Bernu i Bostonu. Po povratku u zemlju postaje član Džez orkestra RTB i jedan od njegovih najistaknutijih solista. Godine 1979. snima album sa sastavom Trumpets and Rhythm Unit Gojković–Kovačev, nastupajući sa ovim programom na značajnim evropskim festivalima (Pori, Hag). Iste godine na džem-sešnu Beogradskog džez festivala upada u oči Lajonelu Hemptonu, koji ga odmah zove u svoj Festival All Star Big Band, kao jedinog evropskog muzičara. Potom sa Mićom Markovićem osniva Sekstet Marković–Gut, koji postaje najznačajniji mali džez sastav u Jugoslaviji – snimili su pet ploča i održali brojne koncerte širom zemlje i sveta. Dalje se fokusira na solo karijeru: snima albume sa malim sastavima i Džez orkestrom RTB, kao i sarađuje sa velikanima džeza, među kojima su Klark Teri, Džoni Grifin, Džimi Hit, Mel Luis, Erni Vilkins i Alvin Kvin. Godine 1999. ponovo je jedini Evropljanin na Trumpet Summitu u Marsijaku, u društvu američkih zvezda (Klark Teri, Džon Fedis, Vinton Marsalis, Roj Hargrouv, Terel Staford, Nikolas Pejton i Beni Bejli). Posebno mesto u njegovom opusu zauzimaju albumi u stilu balkanskog džeza „Afro-Balkanske skice“ (Big Band RTS i gudački ansambl Jazzart) i Sketches of Balkan (kvintet), te Srpska simfonijska džez svita (orkestar, hor i džez kvartet), premijerno izvedena 2011. godine. Godine 1985. prihvata posao predavača na Džez akademiji u Gracu. Ostvaruje se i na ovom planu, predajući i u Holandiji, Francuskoj i SAD. Godine 2012. pokreće džez odsek na FMU u Beogradu. Bio je i umetnički direktor Beogradskog džez festivala od 1986. do 1988. godine.

 

Bora Roković je rođen u Zrenjaninu 1925. godine, a prve profesionalne korake napravio u ansamblu Mihaila Živanovića, postajući pijanista Zabavnog orkestra Radio Beograda ubrzo po njegovom osnivanju. Godine 1954. otišao je u Nemačku, gde je najpre bio član sastava Helmuta Veglinskog, potom orkestra Kurta Edelhagena, pa WDR Big Banda. Za oba orkestra napisao je ili aranžirao veliki broj kompozicija. Paralelno je vodio i svoje male sastave, snimivši izvanredan album „Ultra Native“ (1972) u internacionalnom triju. Osam godina kasnije objavio je i album „Nona“ za PGP RTB, sarađujući sa domaćim muzičarima, Studijskim ansamblom i Džez orkestrom RTB. Uprkos intenzivnoj karijeri u inostranstvu, Roković nije zaboravio odakle je potekao. Bio je čest gost Džez orkestra RTB, sa kojim je ostvario i niz studijskih i koncertnih snimaka. Bio je i kolider (sa Duškom Gojkovićem) Jugoslovenskog All Stars Banda na Njuport džez festivalu u Beogradu 1972. godine, Yugoslav Export All Stars na festivalu u Ljubljani 1974, kao i član septeta YU All Stars 1977, na koncertima u Ljubljani i Zagrebu.

 

Ulaznice se mogu nabaviti na svim eFinity prodajnim mestima i onlajn.

Dom omladine Beograda od 22. do 25. oktobra 2025. predstavlja 41. Beogradski džez festival, pod sloganom NA PUTU DŽEZA. Naša najstarija i međunarodno najistaknutija džez manifestacija, ove godine ulazi u novu deceniju razvoja sa svojim 41. izdanjem. Publiku očekuju premijerna gostovanja, nastupi najaktuelnijih umetnika iz zemlje i sveta, novi i uzbudljivi muzički projekti. Festival ostaje dosledan umetničkom pravcu kojim ide već četiri decenije – putem vrhunskih umetničkih dometa, otvorenosti za muzička istraživanja i stalnog dijaloga sa savremenim džez tokovima. Na tom putu, publika i umetnici zajedno grade prostor susreta tradicije i novih muzičkih izraza, u duhu autentičnosti koja je srž džeza.

PREMIJERA FILMA O BRUSU SPRINGSTINU I PANEL DISKUSIJA SA DEJANOM CUKIĆEM I ZORANOM PANOVIĆEM

 

Premijera filma o svetskoj rok zvezdi Brusu Springstinu, pod nazivom SPRINGSTEEN: DELIVER ME FROM NOWHERE održaće se u četvrtak 23. oktobra u mts Dvorani, s početkom od 19:30h kada će za prisutnu publiku biti upriličena i panel diskusija. Tema razgovora biće stvaranje Springstinovog jedinstvenog albuma "Nebraska", o čemu govori i sam film, a sagovornici na pomenutu temu biće muzičar Dejan Cukić i novinar Zoran Panović, uz moderiranje velikog Springstinovog fana, psihologa Ninoslava Rupića.

Kao prvo igrano biografsko ostvarenje o jednom od najpoznatijih američkih muzičara ikada, film reditelja Skota Kupera osvrće se na period rada i nastanka čuvenog albuma "Nebraska" iz 1982. godine, kada je, koristeći četvorokanalni snimač u svojoj sobi, u Nju Džersiju, Springstin beležio prekretnicu u svom životu.

Prema Rupićevim rečima na albumu "Nebraska" Springstin se fokusirao na mračne duhove svoje, ali i američke kolektivne svesti. "Za mnoge fanove, to nije prvi album koji će preslušati, nije album za žurke, radio, čak ni za njegove koncerte - ne u formi u kojoj je snimljen."Nebraska" dolazi sa godinama slušanja i kopanja po riznici Springstinove muzike i nije nalik nijednom drugom albumu iz njegovog opusa. Ona predstavlja introspektivni eksperiment koji prodire u dušu pesnika koji se bori sa sopstvenom prošlošću i koji nije spreman da prihvati sopstvenu budućnost, budućnost superzvezde i najpopularnijeg rok stvaraoca u narednih 50 godina".

On je dodao i to da iako mračan i tih, kako album tako i Springstinov životni period tokom kojeg je album nastao, iznedrio je transformaciju muzičara, od mršavog, bradatog i čupavog čudaka iz '70ih, u mišićavog heroja srednje klase i najvećeg muzičkog ambasadora SAD.

""Nebraska" je album koji je dozvolio Springstinu da napravi pauzu pre nego što postane megazvezda, da se posveti spasavanju sopstvene duše pre nego što pređe na spasavanje sveta. Gledajući svog idola Elvisa, i mnoge druge, kako nestaju u plamenu sopstvene slave, Springstin je doneo odluku da želi da traje, veran sebi i svojoj umetnosti i pronašao je recept i osnovu za to kroz kanalisanje muzike u kasetofon u jednoj sobi iznajmljene kuće na početku 1982. godine," naveo je Rupić.

Godine 1981. tridesetjednogodišnji Brus Springstin upravo je završio sa izuzetno uspešnom turnejom i svojim albumom “The River”. Rukovodioci Columbia Records-a željno su iščekivali njegov povratak u studio i njegove nove hitove.

Međutim, studio je bio poslednje mesto gde je Springstin želeo da bude. Osećajući anksioznost, iscrpljenost i žudnju za toplinom svojih starih prijatelja i za porodicom, povukao se u mirnu kuću u blizini svog rodnog grada Friholda u Nju Džerziju i tada nastaje ono što je tema filma.

Na diskusiji pre premijerne projekcije u mts Dvorani biće reči o razumevanju i kontekstu ovog albuma u širem Springstinovom opusu, a sagovornici će se osvrnuti i na to zašto je album "Nebraska" toliko relevantan i dan danas, kako za Springstina tako i za njegove fanove i u čemu je tajna trajanja i relevantnosti ovog tihog remek-dela.

Film će se naći u bioskopskoj distribuciji istog dana, od 23. oktobra.

LEGENDARNI KONTRABASISTA ANRI TEKSIJE VRAĆA SE NA 41. BEOGRADSKI DŽEZ FESTIVAL

 

Prve večeri 41. Beogradskog džez festivala publika će imati zadovoljstvo da ponovo čuje jednog od velikana evropskog džeza, čuvenog francuskog kontrabasistu i kompozitora Anrija Teksijea. Ovaj legendarni muzičar nastupiće sa svojim triom 22. oktobra od 21 čas u Kolarčevoj zadužbini i predstaviti muziku sa aktuelnog izdanjg „An Indian’s Life“.

 

Kontrabasista i kompozitor Anri Teksije (Henri Texier), rođen u Parizu 1945 godine, jedan je od najbitnijih umetnika u celokupnoj istoriji francuskog džeza, kao i glavnih arhitekata evropskog puta u džez. Autodidakt, u kontrabas se zaljubio slušajući Monkovog saradnika Vilbura Vejra, ali prve važnije korake napravio pod uticajem Orneta Kolmena i Dona Čerija. Njegov kvintet iz šezdesetih smatra se jednim od prvih free džez sastava u Francuskoj, nažalost bez objavljenog izdanja. Tokom šezdesetih radio je i sa svojim velikim uzorom Donom Čerijem (još u to vreme su istraživali ukrštanja džeza sa afričkom tradicijom), pijanistima Žefom Gilsonom, Marsijalom Solalom i Rendijem Vestonom, kao i snimio niz ploča sa saksofonistom Filom Vudsom.

 

Prvi solo album „Amir“ objavio je tek 1977. godine, na kom je sam snimio sve instrumente – svirao je kontrabas i električni bas, ud, flautu, bombard (folklorni duvački instrument iz Bretanje) i udaraljke, kao i pevao. Počev od albuma „La compañera“ iz 1983. sve svoje albume (preko dvadeset u različitim formacijama) objavio je za kuću Label Bleu iz Amjena. Na dugačkoj listi muzičara sa kojima je radio su i Džoni Grifin, Čet Bejker, Pol Moušn, Bad Pauel, Dekster Gordon, Džo Lovano, Stiv Svolou, Keni Klark, Džon Aberkrombi, Slajd Hempton, Keni Viler, Art Tejlor, Li Konic, Bob Brukmajer, Stiv Svolou i Džordž Grunc, te veliki broj francuskih kolega različitih generacija.

 

Teksije ne samo da je oduvek bio otvoren prema različitim aspektima džez žanra, već i pokazivao veliko interesovanje prema svetskoj muzici, a poseban deo u srcu je imao za Balkan. Među njegovim albumima nalaze se „Izlaz“, „Colonel / Skopje“, „Sad Novi Sad“ i „Sarajevo“. Jedan od njegovih dugogodišnjih saradnika bio je Bojan Zulfikarpašić. U Beograd je dolazio nekoliko puta, a među najupečatljivijim gostovanjima su koncert sa triom Romano / Sklavis / Texier u Ateljeu 212 krajem devedesetih, koncert sa kvintetom na Kolarcu 2004, te nastup na otvaranju 35. Beogradskog džez festivala u Domu omladine sa projektom „Sand Woman“. Iako je ove godine proslavio osamdeseti rođendan, muzici i dalje pristupa sa energijom mladića. Na aktuelnom izdanju „An Indian’s Life“ predstavio je inspiracije životom i kulturom severnoameričkih Indijanaca, a deo tih nadahnuća predstaviće i prilikom nove posete Beogradu.

Teksijeov koncert na 41. Beogradskom džez festivalu biće prilika da se još jednom uverimo zašto  ovaj umetnik već decenijama važi za jednog od najautentičnijih evropskih džez muzičara, koji ne prestaje da pomera granice žanra.

 

Ulaznice se mogu nabaviti na svim eFinity prodajnim mestima i onlajn.

Dom omladine Beograda od 22. do 25. oktobra 2025. predstavlja 41. Beogradski džez festival, pod sloganom NA PUTU DŽEZA. Naša najstarija i međunarodno najistaknutija džez manifestacija, ove godine ulazi u novu deceniju razvoja sa svojim 41. izdanjem. Publiku očekuju premijerna gostovanja, nastupi najaktuelnijih umetnika iz zemlje i sveta, novi i uzbudljivi muzički projekti. Festival ostaje dosledan umetničkom pravcu kojim ide već četiri decenije – putem vrhunskih umetničkih dometa, otvorenosti za muzička istraživanja i stalnog dijaloga sa savremenim džez tokovima. Na tom putu, publika i umetnici zajedno grade prostor susreta tradicije i novih muzičkih izraza, u duhu autentičnosti koja je srž džeza.

 

PREDVODNIK SAVREMENE PORTUGALSKE DŽEZ SCENE NA 41. BEOGRADSKOM DŽEZ FESTIVALU: RIKARDO TOSKANO U DOMU OMLADINE

 Jedan od predvodnika savremene portugalske džez scene, saksofonista i kompozitor Rikardo Toskano, nastupiće pred domaćom publikom u okviru 41. Beogradskog džez festivala, 25. oktobra od 19 časova u Velikoj sali Doma omladine Beograda. Ovaj umetnik, poznat po snažnom izrazu i smeloj improvizaciji, sa svojim triom predstaviće izdanje „Chasing Contradictions“, koje je kritika proglasila džez albumom godine u Portugalu.

Rikardo Toskano (Ricardo Toscano) rođen je u Lisabonu 1993. godine. Pod uticajem oca, koji je takođe muzičar, od osme godine je svirao klarinet i ubrzo nastupao sa filharmonijom iz Amore, mesta u kome je odrastao. Od trinaeste godine studirao je klarinet na državnom konzervatorijumu, u šesnaestoj je prešao na alt saksofon u džez školi „Luiz Villas-Boas“, a u sedamnaestoj je upisao muzičku akademiju u Lisabonu.

 

Godinu dana kasnije pokrenuo je kvartet, sa kojim je odmah osvojio prvu nagradu u džez kategoriji na 25. konkursu Young Musicians Award u organizaciji Radio-televizije Portugal. Godine 2018. objavili su debi album za najugledniju portugalsku produkciju Clean Feed. Višegodišnje iskustvo u zajedničkom radu doprinelo je da već to prvo izdanje zvuči kao zrela, mudro odsvirana kolekcija, koju bismo pre pripisali iskusnom džez vuku nego početniku. Kao osnovni uzor nesumnjivo se nameće Džon Koltrejn, ili, šire, modalne vode u koje je džez uplovio šezdesetih godina 20. veka. Toskanov saksofon ima baš taj spiritualni karakter, a harmonije su jednostavne, pružajući otvoreni prostor da se svi članovi ansambla lepo izraze svoju kretivnost. Stilski je već to izdanje pokrilo vrlo raznovrsne džez ambijente, od numera bližih mejnstrimu, preko nadahnutog baladiranja u bluz-gospel harmonijama, do avangarde, uz upečatljivu obradu slavne numere „The Sorcerer“ Herbija Henkoka.

 

U novembru 2022. Toskano je objavio drugi album „Chasing Contradictions“, ovog puta u triju, a ponovo za kuću Clean Feed. Inspiraciju za novi projekat Toskano je našao u trio formacijama Sonija Rolinsa krajem pedesetih godina 20. veka, kada je odsustvo harmonskog instrumenta slavnom saksofonisti pružilo veću slobodu u izrazu. I Toskanovi trio partneri podsećaju na dvojicu starijih majstora – Romeu Trištao (Romeu Tristão) ima prefinjeni zvuk nalik izrazu Pola Čembersa, a Žoau Pereira (João Pereira) zadaje energični ritam po ugledu na Elvina Džonsa. Kada se tome dodaju aktuelna stremljenja mladih portugalskih džezera u pravcu avangarde, dobija se idealni amalgam istorije i budućnosti.

 Osim karijere profesionalnog muzičara, Toskano se bavi i podučavanjem – predaje na džez školi „Luiz Villas-Boas“ i na lisabonskoj školi za tehnologiju i umetnost.

 Koncert Rikarda Toskana nastavlja niz učešća vodećih ličnosti sa portugalske džez scene, sa naglaskom na mlađe umetnike, na Beogradskom džez festivalu, koji je započet još 2011. godine, i realizuje se uz podršku Ambasade Portugala u Srbiji i Instituta Kamoeš.

 

Ulaznice se mogu nabaviti na svim eFinity prodajnim mestima i onlajn.

 

Dom omladine Beograda od 22. do 25. oktobra 2025. predstavlja 41. Beogradski džez festival, pod sloganom NA PUTU DŽEZA. Naša najstarija i međunarodno najistaknutija džez manifestacija, ove godine ulazi u novu deceniju razvoja sa svojim 41. izdanjem. Publiku očekuju premijerna gostovanja, nastupi najaktuelnijih umetnika iz zemlje i sveta, novi i uzbudljivi muzički projekti. Festival ostaje dosledan umetničkom pravcu kojim ide već četiri decenije – putem vrhunskih umetničkih dometa, otvorenosti za muzička istraživanja i stalnog dijaloga sa savremenim džez tokovima. Na tom putu, publika i umetnici zajedno grade prostor susreta tradicije i novih muzičkih izraza, u duhu autentičnosti koja je srž džeza.

PIJANISTIČKA ZVEZDA U USPONU NA 41. BEOGRADSKOM DŽEZ FESTIVALU: TRIO MARTE SANČEZ 24. OKTOBRA U DOMU OMLADINE

 

Beogradski džez festival, kao i svake godine, okuplja vrhunske umetnike iz celog sveta, a među njima je i španska pijanistkinja i kompozitorka Marta Sančez. U okviru 41. izdanja najdugovečnijeg džez festivala u Srbiji, publiku očekuje ekskluzivan nastup Marta Sančez Trija, koji će 24. oktobra od 19 časova, u Velikoj sali Doma omladine Beograda, predstaviti hvaljeni album „Perpetual Void“.

 

Marta Sančez (Sánchez) važi za jedno od najuzbudljivijih imena savremene džez scene. Kritika je opisuje kao umetnicu „beskompromisne vizije i besprekorne izvedbe“, a njeni albumi redovno se nalaze na listama najboljih godišnjih izdanja u prestižnim publikacijama kao što su The New York Times i DownBeat. Sančez spaja evropsku klasičnu tradiciju s njujorškim avangardnim duhom, a njen trio donosi sofisticiranu, ritmički razigranu i emotivno duboku muziku koja pomera granice žanra. Na sceni će joj se pridružiti dvoje izuzetnih muzičara: Met Penman (Matt Penman) – kontrabasista svetskog renomea koji je svirao sa Džošuom Redmanom i Vejnom Šorterom, i Savana Heris (Savannah Harris) – izvanredna bubnjarka nove generacije koja sarađuje sa velikanima kao što su Džejson Moran i Terens Blanšard. Zajedno, čine dinamičan i sinergičan trio koji briše granice između kompozicije i improvizacije.

 

Koncert je realizovan uz podršku Instituta Servantes.

Ulaznice se mogu nabaviti na svim eFinity prodajnim mestima i onlajn.

Rođena i odrasla u Madridu, Marta Sančez (1983) objavila je dva albuma u Španiji (trio i kvartet), pre nego što se preselila u Njujork 2011. godine, kada je dobila Fulbrajtovu stipendiju za studije džez izvođenja na Njujorškom univerzitetu. U novoj sredini ubrzo je formirala sopstveni kvintet, predstavljajući inovativnu originalnu muziku na albumima „Partenika“ (2015), „Danza Imposible“ (2017), „El Rayo de Luz“ (2019) i „SAAM (Spanish American Art Museum)“ (2022). Muzikom na ovim albumima stekla je izuzetnu pažnju medija, a „Partenika“ i „El Rayo de Luz“ našli su se među deset najboljih albuma godine, po mišljenju kritičara časopisa The New York Times.  Osim solo karijere, sarađivala je sa brojnim istaknutim džez umetnicima, među kojima su Oskar Norijega, Marija Grand, Sara Serpa, Ema Frank i Alfredo Kolon. Piše i muziku za film – osvajala je nagrade za najbolju muziku za kratki film na festivalima u Alkala de Enaresu, Barseloni i Palma de Majorki. Organizacija MacDowell Colony joj je 2017. i 2021. godine dodelila prestižni rezidencijalni status tokom kojih je komponovala muziku za preparirani klavir.

 

Pre tri godine, Marta Sančez je, posle višegodišnjeg rada u kvintetu, odlučila da formira i trio, u želji da dobije više prostora za međuigru sa ritmičarima i kolektivnu kreaciju. Posle nekoliko svirki u Njujorku sa basistom Krisom Tordinijem i bubnjarkom Savanom Heris, snimili su album „Perpetual Void“, koji je objavila švajcarska produkcija Intact Records u aprilu prošle godine. Album je dobio četiri i po zvezdice u magazinu DownBeat, a Sančezova je na ovogodišnjem glasanju kritičara istog magazina proglašena najboljom pijanistkinjom među zvezdama u usponu.

Dom omladine Beograda od 22. do 25. oktobra 2025. predstavlja 41. Beogradski džez festival, pod sloganom NA PUTU DŽEZA. Naša najstarija i međunarodno najistaknutija džez manifestacija, ove godine ulazi u novu deceniju razvoja sa svojim 41. izdanjem. Publiku očekuju premijerna gostovanja, nastupi najaktuelnijih umetnika iz zemlje i sveta, novi i uzbudljivi muzički projekti. Festival ostaje dosledan umetničkom pravcu kojim ide već četiri decenije – putem vrhunskih umetničkih dometa, otvorenosti za muzička istraživanja i stalnog dijaloga sa savremenim džez tokovima. Na tom putu, publika i umetnici zajedno grade prostor susreta tradicije i novih muzičkih izraza, u duhu autentičnosti koja je srž džeza.

FRANCUSKI DŽEZ MAJSTORI NA 41. BEOGRADSKOM DŽEZ FESTIVALU: LOUIS SCLAVIS & BENJAMIN MOUSSAY „UNFOLDING“

 

U okviru 41. Beogradskog džez festivala, koji se održava od 22. do 25. oktobra pod sloganom Na putu džeza, domaća publika imaće priliku da čuje izvanredan umetnički projekat dvojice istinskih majstora savremene francuske džez scene – Luj Sklavis i Benžamin Musaj predstaviće program „Unfolding“ 23. oktobra 2025. od 19 časova, u Velikoj sali Doma omladine Beograda.

Uvaženi francuski klarinetista i saksofonista, Luj Sklavis na Beogradskom džez festivalu predstaviće jedan od svojih najnovijih projekata, duo sa mlađim, ali podjednako cenjenim zemljakom – pijanistom Benžaminom Musajem. Obojica snimaju za vodećeg evropskog džez izdavača ECM. Sarađujući često još od kraja devedesetih, Sklavis i Musaj su razvili izvanredan osećaj za interakciju.  Uvek izvanredno fokusirani, oni izvlače snažne i tople improvizacije na delikatne teme intenzivnog lirizma, strpljivo istražujući potencijal zapisanog materijala u fluidnim dijalozima velike kreativnosti.

Koncert je realizovan uz podršku Francuskog instituta u Srbiji.

 

Ulaznice se mogu nabaviti na svim eFinity prodajnim mestima i onlajn.

Francuski klarinetista, saksofonista i kompozitor Luj Sklavis (Lion, 1953) započeo je profesionalnu karijeru 1975. godine, najpre u kolektivu Workshop de Lyon i u udruženju ARFI, a potom u sastavima Marvelous Band, La Marmite Infernale, Compagnie Lubat i Brotherhood of Breath, ostvarujući i saradnju sa brojnim istaknutim francuskim i evropskim kreativnim umetnicima, među kojima su Anri Teksje, Mišel Portal, Toni Oksli, Ivan Parker, Peter Brocman, Enriko Rava i Tomaš Stanko. Počev od 1984. godine vodi svoje sastave (trio, kvartet, sekstet), snimajući albume za produkcije Label Bleu, Enja, FMP i, najviše, za ECM. Pisao je i muziku za filmove Amosa Gitaja i Bertrana Tavernijea, kao i za pozorište i ples. Zahvaljujući Francuskom institutu, više puta smo ga videli u Srbiji, a posebno se pamti njegov koncert sa triom Romano / Sklavis / Texier u Ateljeu 212 krajem devedesetih. Među brojnim nagradama koje je osvajao tokom karijere su i nagrada „Django Reinhardt“ za najboljeg francuskog džez muzičara (1988), „Django D’Or“ za najbolji francuski džez album (1993), Grand Prix National de la Musique i Grand Prix de la SACEM (2009).

 

Francuski pijanista i kompozitor Benžamin Musaj (Strazbur, 1973) studirao je klasiku u Strazburu, a džez u Parizu. U orbitu su ga izbacile dve prestižne nagrade: bio je pobednik internacionalnog pijanističkog takmičenja „Martial Solal“, kao i najbolji solista na Concours National de Jazz de la Défense. Među umetnicima sa kojima je sarađivao su Mark Dikre, Danijel Imer, Toni Malabi, Stiv Svolou, Mišel Portal, Vensan Perani, Marsijal Solal, Jun Sun Na i Erel Beson, a svirao je i u Orchestre National de Jazz. Snimio je nekoliko desetina albuma, među kojima pet kao lider i šest sa Lujem Sklavisom. Posle tri albuma sa Sklavisom za ECM, 2020. objavljuje i solo klavirski album „Promontoire“ za slavnu produkciju, kao tek drugi francuski pijanista koji je dobio tu privilegiju. U jesen 2024. Sklavis i Musaj objavljuju i prvi duo album „Unfolding“, takođe za ECM. Musaj je pisao muziku i za neme filmove Žana Renoara, Andrea Antoana, Anrija Defontena i Žorža Melijesa. Kritika ga opisuje kao klavirskog čarobnjaka i imaginativnog pijanistu senzualnog stila, a Marsijal Solal za njega je rekao da „svira tačno koliko treba – ni previše ni premalo.“

 

Dom omladine Beograda od 22. do 25. oktobra 2025. predstavlja 41. Beogradski džez festival, pod sloganom NA PUTU DŽEZA. Srpska najstarija i međunarodno najistaknutija džez manifestacija, ove godine ulazi u novu deceniju razvoja sa svojim 41. izdanjem. Publiku očekuju premijerna gostovanja, nastupi najaktuelnijih umetnika iz zemlje i sveta, novi i uzbudljivi muzički projekti. Festival ostaje dosledan umetničkom pravcu kojim ide već četiri decenije – putem vrhunskih umetničkih dometa, otvorenosti za muzička istraživanja i stalnog dijaloga sa savremenim džez tokovima. Na tom putu, publika i umetnici zajedno grade prostor susreta tradicije i novih muzičkih izraza, u duhu autentičnosti koja je srž džeza.

41. BEOGRADSKI DŽEZ FESTIVAL

 

Beogradski džez festival, naša najstarija i međunarodno najistaknutija džez manifestacija, ove godine ulazi u novu deceniju razvoja sa svojim 41. izdanjem. Pod sloganom „Na putu džeza“ / „On the Jazz Path“ od 22. do 25. oktobra publiku očekuju premijerna gostovanja, nastupi najaktuelnijih umetnika iz zemlje i sveta, novi i uzbudljivi muzički projekti. Festival ostaje dosledan umetničkom pravcu kojim ide već četiri decenije – putem vrhunskih umetničkih dometa, otvorenosti za muzička istraživanja i stalnog dijaloga sa savremenim džez tokovima. Na tom putu, publika i umetnici zajedno grade prostor susreta tradicije i novih muzičkih izraza, u duhu autentičnosti koja je srž džeza.

 

Beogradski džez festival u sali Kolarčeve zadužbine 22. oktobra otvara Big bend RTS pod vođstvom Stjepka Guta, sa programom posebno pripremljenim za ovu priliku. Obeležićemo stogodišnjicu rođenja pijaniste, kompozitora i aranžera Bore Rokovića i dati omaž ansamblu „Jugoslovenski All Stars bend“ koji je 1972. godine, za drugi Njuport džez festival u Beogradu, okupio Aleksandar Živković – nedavno preminuli prvi umetnički direktor festivala. Iste večeri nastupiće trio legendarnog francuskog kontrabasiste i kompozitora Anrija Teksjea (Henri Texier), miljenika domaće publike, koji je u Beogradu već održao nekoliko nezaboravnih koncerata (poslednji put na BDŽF 2019. godine).

Program se do 25. oktobra nastavlja u Domu omladine Beograda i osmišljen je kao tačka susreta umetnika iz evropske, pre svega mediteranske, škole džeza, i umetnika iz Sjedinjenih Američkih Država.

Publika će premijerno čuti giganta američke avangarde, čuvenog vizionara, trubača i kompozitora Vadadu Lio Smita (Wadada Leo Smith), drugoplasiranog trubača sveta po kritičarima uglednog magazina DownBeat za 2025. godinu. On će na festivalu nastupiti u sklopu svoje oproštajne evropske turneje, sa duo projektom u kome mu je partnerka virtuozna švajcarska pijanistkinja Silvi Kurvoazje (Sylvie Courvoisier). Na ponovni susret sa domaćim ljubiteljima džeza, stiže američki tenor saksofonista i kompozitor Džejms Brendon Luis (James Brandon Lewis), jedan od najznačajnijih savremenih džez muzičara srednje generacije, koji će nastupiti sa svojim kvartetom. Posebno smo ponosni što smo ga na manifestaciji prvi put predstavili 2015. godine, na samom početku njegove karijere. Deset godina kasnije, njegov status vodećeg svetskog džezera, potvrđuje i naš prethodni osećaj. Na ovogodišnjem glasanju kritičara magazina DownBeat, Luis je proglašen za džez muzičara godine (apsolutna kategorija), kao i za najboljeg tenor saksofonistu, dok je njegov kvartet među najboljih deset sastava.

Boje Mediterana predstavljaće izuzetna reprezentacija umetnika, od kojih gotovo svi po prvi put nastupaju na Beogradskom džez festivalu, pokazujući nam put u muzičku budućnost: Roberto Ottaviano Eternal Love (Italija, Velika Britanija), Louis Sclavis & Benjamin Moussay (Francuska), Marta Sanchez Trio (Španija, SAD), Ricardo Toscano Trio (Portugal). Kasni večernji program, na koncertima u sali Amerikana DOB, po tradiciji će predstaviti uzbudljive nastupe mladih svetskih džezera: solo resital Aleksandra Hokinsa (Alexander Hawkins), brtianskog pijaniste ekspresivnog senzibiliteta, i izraelski sastav Shalosh, koji tradicionalno ostvaruje poetsku mešavinu džeza sa bliskoistočnim folklorom. Svako od njih je vizionar na svoj način, doprinoseći tako našoj nameri da ovim izdanjem festivala naslutimo kojim će putem džez ići dalje. Sigurno je da nas očekuje mnogo umetničkih otkrića.

Pored Big benda RTS, srpsku reprezentaciju čine dva projekta: Bosque Sound Community, predvođen basistom i kompozitorom Milošem Bosnićem, kao i kvartet saksofoniste i kompozitora Rastka Obradovića, sa specijalnim gostom, dansko-britanskim kontrabasistom Jasperom Hojbijem (Jasper Høiby), kojeg domaća publika dobro poznaje kao lidera sastava Phronesis (gostovali su na našoj manifestaciji 2011. godine). Bosnić i Obradović će ovom prilikom izvesti program sa svojih aktuelnih autorskih albuma, objavljenih za inostrano tržište.

Uzbudljiva završnica ovogodišnjeg Beogradskog džez festivala biće džem sešn, koji će voditi pijanista Vladimir Maričić. Njegovo četiri decenije dugo i bogato iskustvo na sceni, te raznovrsnost stilskih interesovanja najavljuju džemovanje u raznim stilskim vodama – od tradicije, preko latina do balkanskog džeza.

 

22–25. 10. 2025. | Dom omladine Beograda | Kolarčeva zadužbina

Ograničen broj kompleta ulaznica za 41. Beogradski džez festival (komplet važi za 8 koncerata u glavnom programu od 19 časova) može se nabaviti na eFinity blagajni u Domu omladine Beograda.

Pojedinačne ulaznice za sve koncerte su u prodaji na eFinity prodajnim mestima i onlajn.

Ulaznice za koncert 22. oktobra mogu se kupiti i na biletarnici Kolarčeve zadužbine.