XII Međunarodni festival saksofona u Srbiji - Belgrade Saxperience

 Beograd će krajem septembra ponovo postati prestonica saksofona. Dvanaesti međunarodni festival saksofona u Srbiji – Belgrade Saxperience, biće održan od 25. do 27. septembra i okupiće renomirane umetnike iz zemlje i sveta, nudeći publici i muzičarima jedinstveno iskustvo kroz koncerte, majstorske kurseve i radionice.

Specifičnost festivala ogleda se u tome što je posvećen instrumentu koji je u džez muzici sinonim za slobodu i improvizaciju, a u klasičnoj i savremenoj muzici donosi novu izražajnost i emociju. Publika će imati priliku da kroz različite programe otkrije sve boje i mogućnosti saksofona – od klasičnih kompozicija do avangardnih zvučnih eksperimenata.

Tokom tri festivalska dana održaće se pet koncerata na prestižnim beogradskim lokacijama – u Atrijumu Narodnog muzeja, Bioskopu Balkan i Kulturnom centru Beograda na kojima će nastupiti istaknuti umetnici i ansambli.

Milan Savić, saksofonista i direktor festivala je o ovogodišnjem izdanju rekao:

„Belgrade Saxperience je za ovih dvanaest godina postao više od festivala – to je mesto gde publika otkriva nove horizonte zvuka, a mladi muzičari stiču dragocena iskustva i kontakte. Saksofon je instrument na raskršću različitih muzičkih svetova – od klasike, preko džeza, do savremene muzike – i upravo ta raznovrsnost mu daje moć da povezuje ljude različitih generacija i ukusa. Održati kontinuitet festivala već dvanaest godina veliki je izazov, ali upravo zbog te energije i reakcije publike verujemo da Beograd zaslužuje ovakav specifičan umetnički događaj. Za mene je najveći uspeh kada vidim kako saksofon ume da probudi i radost i nostalgiju, i da oduševi i najmlađe i one koji su ceo život u muzici.“

Poseban segment festivala je koncert Mini Saxperience, namenjen deci i budućim profesionalnim saksofonistima. Završnog dana festivala, u nedelju 27. septembra u 11 časova, na platou ispred Kulturnog centra Beograda nastupiće (mdw) Orkestar saksofona Univerziteta za muziku u Beču, a deca će imati priliku da se upoznaju sa instrumentom, postave pitanja mladim muzičarima i otkriju čaroliju zvuka saksofona.

Festival su podržali Institut Servantes, Ambasada Kraljevine Belgije, Austrijski kulturni forum, Selmer i JLV.

XXXIV Međunarodna tribina kompozitora uz 13 koncerata i prateće programe

 

Udruženje kompozitora Srbije najavljuje XXXIV Međunarodnu tribinu kompozitora koja će biti održana od 27. septembra do 7. oktobra 2025. u više koncertnih prostora u Beogradu.

Svečano otvaranje zakazano je za subotu 27. septembra, u Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine, gde će Hor i Simfonijski orkestar RTS-a, pod upravom Olge Biserčić, premijerno izvesti dela Igora Andrića, Dragane Jovanović, Zorana Komadine, Damjana Jovičina, Milorada Marinkovića i Branke Popović.

Prema rečima selektorke, Tatjane Milošević Mijanović, program Festivala uglavnom čine kompozicije za solo instrumente, gudački kvartet, najrazličitije kamerne ansamble, sa ili bez elektronike, a svojevrsna novina je koncert na kome će biti izvedene kompozicije koje su pisane za Pierrot ansambl. Izabrana dela su stilski i poetski veoma raznovrsna i zahtevaju poznavanje savremenih tehnika sviranja, kao i poseban angažman i afinitet izvođača prema interpretaciji savremene muzike. Kao i do sada, za program Međunarodne tribine kompozitora birane su kompozicije koje imaju specifičan muzički sadržaj, generacijski i poetski različite, koje u prvom planu imaju dostizanje inovativne zvučnosti, kako u okviru akustičnih ansambala, tako i u kombinaciji akustičnih instrumenata sa elektronikom i koje svojim vrednim rezultatom obogaćuju muzički jezik sadašnjice.

U godini kada Udruženje obeležava 80 godina, program festivala obuhvata 13 koncerata i brojne prateće sadržaje, koji će biti realizovani u: Velikoj dvorani Kolarčeve zadužbine, Muzeju nauke i tehnike, Galeriji Artget, Studiju 6 Radio Beograda, Češkom domu, Katedrali Blažene Djevice Marije, Adventističkoj crkvi, sali Beogradske filharmonije, kao i u sali Udruženja kompozitora Srbije.

Publika će imati priliku da čuje više od 60 odabranih kompozicija, u izvođenju Hora i SO RTS, ansambla Gradilište, Gudačkog orkestra Dušan Skovran, Hora Dečjeg kulturnog centra, gudačkog kvarteta 4 gudača, uz dirigente Radeta Pejčića, Ivana Markovića, Srđana Sretenovića i Nevene Ivanović kao i brojnih solista i kamernih sastava.

Posebni koncerti u Studiju 6 i sali Beogradske filharmonije biće posvećeni opusu Milana Mihajlovića (povodom 80. rođendana) i Zorana Erića (povodom 75 godina od rođenja).

U duhu tradicije, tokom trajanja festivala biće dodeljene prestižne nagrade: Stevan Mokranjac, Aleksandar Pavlović i Pavle Stefanović.

U okviru posebnih programa biće  predstavljena monografija Sokojevog Fonda za kulturna davanja – „Motor muzičkog života Srbije“ a koncert će održati prošlogodišnje dobitnice nagrade Aleksandar Pavlović. pijanistkinja Marija Timotijević i harfistkinja Irina Pejoska

Ulaz na sve koncerte je slobodan a realizaciju Festivala podržali su SOKOJ i opština Vračar.

ROK SVIRKA U BEOGRAD BAŠTI

 

Veliki prezir, Sharks, Snakes and Planes, ПETRA i ЛИПОВ LOUD

 

Bregalnička 5, Zvezdara

27/9/2025 – od 18:30 do 22:00

Koncert je humenitarnog karaktera, ulaz besplatan

 

U subotu, 27. septembra od 18:30 do 22:00 biće održana rokenrol svirka u čuvenom parku Beograd bašta, starom bioskopu na otvorenom koji je pretvoren u park. U pitanju je komšijska inicijativa lokalnog benda Lipov Loud nastala u cilju održavanja ovog veoma značajnog parka za stanare MZ Lipov lad. U toku koncerta biće prikupljani novčani prilozi za lečenje Viktora Miletića, dečaka iz komšiluka.

 

Koncert su podržali: Picerija Majstor i Margarita, Cinegrand MCF, Baristocratia, kafe Arte Suave i pivara Gvint.

 

Na koncertu će svirati poznati beogradski i lokalni bendovi: Veliki prezir, Sharks, Snakes and Planes, ПETRA i ЛИПОВ LOUD.

 

 

Veliki prezir oformio je Vladimir Kolarić 1995. godine u Vrbasu. U sam vrh alt-pop-rock scene uplivali su odmah nakon objavljivanja prvog izdanja jednostavno nazvanog ,,Veliki prezir”, nakon čega je usledila serija koncerata. Na velikom broju nastupa širom zemlje, Veliki prezir se pokazao kao prava koncertna atrakcija. Nije čest slučaj da odmah nakon debi izdanja bend objavi live album, ali u njihovom slučaju je to bilo neminovno. Koncertno izdanje ,,1 2 3 4” samo je dokazalo kvalitet benda koji je najmanje studijski, benda koji prepoznaje emociju publike koja je prepoznala njihov senzibilitet i počela redovno da posećuje njihove nastupe.

 

Veliki prezir nije jurio za kvantitetom, a kvalitet je uvek bio prepoznat. Posle pomenutih, objavili su još tri izdanja ,,Brazde”, ,,Ruka bez povratka” i ,,Nikadjekraj”. Poslednja dva albuma najčešće su nazivana zrelim plodovima gotovo neprimetnog i tihog procesa unutrašnjeg razvoja benda u svim aspektima – od poetske i autorske prizme lidera Vladimira Kolarića, preko sviračke perfekcije bubnjara Roberta Radića(ex La Strada,ex Obojeni Program) i gitariste Roberta Telčera(ex Boye,Partibrejkers), do Borisa Mladenovića (Jarboli, Neočekivana Sila) koji je osim doprinosa na bas gitari svojim ko-producentskim potpisom, uz Sašu Jankovića, doneo i novu, kompleksniju zvučnu sliku. Takodje, vrlo je primetno sve veće inkliniranje ka eksperimentu, žanrovskoj raznolikosti, oslobođenosti, lakom prepuštanju instiktima bez kompromisa bilo kakve vrste. I publika i kritika Veliki prezir smatraju ,,punokrvnim” rock bendom koji je uspeo da dosegne autentičnost izraza, tako retku u današnje vreme.

 

 

Sharks, Snakes & Planes je bend koji je nastao kada su se ajkula, zmija i avion sudarili u sred industrijske zone Beograda i rekli: „Ajmo da sviramo!“ Od tada, ovi momci kombinuju zvuke grunge-a, alternativnog roka i zvuk ručne kočnice kombija iz 1987. Njihov EP Nebeska mehanika je pokušaj da se objasni kako funkcioniše svemir, samo sa više distorzije i manje fizike.  Nastupali su svuda – od velikih festivala do podruma gde je plafon niži od ambicija prosečnog TikTok influensera. Ako ih ne vidite na bini – verovatno su u kombiju, izgubljeni negde između zvučnog zida i GPS-a koji uporno kaže „preračunavam“. Ako ih čujete – niste poludeli. Ako ih ne čujete – proverite kabl.

 

 

 

ПETRA je bluz-rok bend iz Beograda, osnovan 2023. godine. Iza sebe imaju nastupe na festivalima poput Wind Rock u Vršcu, Aranđelovac Zove, BARF i BUNT na RTS-u, kao i na takmičenju Running for the Best u Minhenu. Bend čine Petra Kojić (vokal, gitara i solo gitara), Kristina Žurkić (bubanj), Filip Piposki (bas) i Stevan Masnec (ritam gitara). Trenutno su u procesu zavrsavanja materijal za svoj prvi autorski album.

 

 

Beogradski bend Lipov Loud osnovan je 2018. godine spontano, kao rezultat druženja i nekoliko sviračkih sesija održanih u muzičkom studiju Lion. Kreativni rad nastavljen je u studiju P3 u BIGZ-u gde su snimljeni i prvi demo snimci za pesme Moj grad, Boje, Bla bla i Milionima godina. U maju 2022. godine za izdavačku kuću Long Play objavljen je i prvi EP pod nazivom Ne pristajem sa četiri energične, emotivne pesme i zvukom koji se može opisati kao beogradski garažni rok. Sa autorskim materijalom Lipov Loud nastupao je samostalno u Beogradu kao i širom Srbije na brojnim festivalima, zajedničkim i samostalnim koncertima, između ostalog i u klubu Elektropionir, Jugošpedu, klubu FEST, KC Gradu, GKC Užice, na Arsenal festu u Kragujevcu, na Moonwalk festivalu u Pančevu, Titan demo festu u Kosjeriću i Gitarijadi Vojvodine. Lipov loud čine: Goran Kostić Kole (bubnjevi), Đorđe Đolović (ritam gitara), Aleksandar Sarajlić (bas gitara) Branislav Glumac (solo gitara i vokal) i Rade Šević (vokal).

 

 

XVI Evropska noć istraživača – „U toku sa naukom” 26. septembra širom Srbije

 

Leteće perle koje prkose gravitaciji, sedam pločica mudrosti, razna putovanja u prošlost i budućnost, ali i kroz krvotok i nervni sistem, ćelijske i arheološke ekspedicije, odgovorno korišćenje sveprisutne veštačke inteligencije, simulacije jedrenja, letenja i ronjenja, samo su neke od stotinu tema koje će pokriti najuzbudljvija noć nauke u Srbiji.

 

XVI Evropska noć istraživača održaće se u petak, 26. septembra, od 16 do 22 sata, u 16 gradova širom naše zemlje.

 

Pod sloganom U toku sa naukom, ovogodišnja manifestacija stiže u Beograd, Niš, Novi Sad, Kragujevac, Čačak, Kruševac, Suboticu, Smederevo, Pirot, Leskovac, Ranovac, Zaječar, Svilajnac, Kikindu, Šabac i Inđiju.

 

Upoznaće posetioce sa najnovijim naučnim saznanjima, predstaviti neka od fascinantnih otkrića i provesti kroz interaktivne radionice koje će pokazati koliko je nauka deo našeg svakodnevnog života.

 

Od najmlađih radoznalaca do onih koji žele da probude dete u sebi, svi će biti u prilici da budu „u toku sa naukom” – da razgovaraju sa istraživačima, zavire u njihove laboratorije i sami pokušaju da reše deo naučnih zagonetki.

Kao i svake godine, programi će biti potpuno besplatni za posetioce.

Evropska noć istraživača održaće se u Beogradu na nekoliko lokacija: u Evropskoj kući, gde će biti i svečano otvaranje manifestacije uz podršku Delegacije EU u Republici Srbiji, u Centru za promociju nauke, Muzeju nauke i tehnike, Etnografskom i Prirodnjačkom muzeju, Zoološkom vrtu, Češkom domu i TC BIG fešn.

Niš će svoje programe predstaviti u Centru za stručno usavršavanje, njegovom Naučnom klubu i Parku znanja, zatim u Narodnom muzeju, Univerzitetskoj biblioteci „Nikola Tesla”, Evropskoj kući, Američkom kutku i TC Delta planet.

Bogat naučni sadržaj Šapčani će biti u prilici da obiđu u Pešačkoj zoni, dvorištu Kulturnog centra i OŠ „Vuk Karadžić”. Lokacije u Čačku biće Park znanja Centra za stručno usavršavanje, Šetalište kod SC „Mladost” i Start ap centar.  

Trg Stevana Sinđelića i Centar za kulturu ugostiće ljubitelje nauke u Svilajncu. Gradski trg, Naučni klub Centra za stručno usavršavanje i Kulturni centar biće istraživačke lokacije u Leskovcu. Ove godine Smederevo će imati postavke u Naučnom klubu Regionalnog centra i Muzeju grada.

Tržni centar BIG, OPENS i Naučni klub u okviru Kulturne stanice Svilara biće domaćin manifestacije u Novom Sadu, Naučni klub Centra za stručno usavršavanje u Kikindi, TC BIG fešn u Kragujevcu, Pionirski park biće mesto okupljanja u Kruševcu, Plato ispred Doma kulture u Pirotu, a Ranovac će Noć istraživača održati na Gradskom trgu u Petrovcu na Mlavi.

Nekoliko kabineta i učionica Zaječarske gimnazije biće spremne da prime radoznalce svih uzrasta, Visoka škola će za to biti zadužena u Subotici, a Ulica Vojvode Stepe naukom će biti osvetljena u Inđiji.

"Pozivamo vas da i ove godine budete deo Evropske noći istraživača! Po 16. put u Srbiji otvaramo vrata nauke – dođite da zajedno istražujemo, otkrivamo i zabavimo se, jer nauka je tu, pred vama i čeka da je upoznate!",  poručuje dr Jasmina Nestorović Živković, koordinator projekta ReFocus FLOW.

Kao zagrevanje za Evropsku noć istraživača, već od 15. 9. u nekim gradovima biće organizovane promotivne aktivnosti, a 22. septembra tradicionalno počinje Evropska nedelja istraživača.

Evropska noć istraživača organizuje se već 20 godina uz podršku Evropske komisije širom Starog kontinenta, sa ciljem da na zanimljiv način afirmiše istraživače i nauku, približi njihov rad široj javnosti i podstakne mlade da se opredele za naučno-istraživačku karijeru.

Ove godine manifestacija se organizuje u 460 gradova u 25 zemalja.

U Srbiji je, tokom proteklih 15 godina, ukupno 41 grad učestvovao u ovoj naučnoj avanturi. Ona se u našoj zemlji ove godine realizuje kroz dva projekta: ReFocuS FLOW i TRAILS.

Koordinator projekta ReFocuS FLOW (Road to Friday of Science FLOWs) je Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ Univerziteta u Beogradu u partnerstvu sa Centrom za promociju nauke, Prirodno-matematičkim fakultetom Univerziteta u Nišu i Univerzitetom u Kragujevcu.

Koordinator projekta TRAILS (TRAIN RESPONSIBLE AI LEARNING SOCIETY) je Kreativno edukativni centar u partnerstvu sa Naučno-tehnološkim parkom Novi Sad, Udruženjem naučnih komunikatora NAUKOM, Visokom školom strukovnih studija iz Subotice i Centrom za promociju nauke.

Projekti su finansirani iz programa „HORIZON EUROPE“, najvećeg programa Evropske unije za istraživanje i inovacione delatnosti, a u okviru potprograma „Marija Sklodovska-Kiri”.

--

Španski metar: Četiri španska filma koja se ne propuštaju!

 Od 10. do 17. septembra publiku u Beogradu i Novom Sadu čekaju najzanimljiviji španski filmovi prošle godine.

Prvi put u istoriji španske kinematografije, ovog februara dogodilo se to da nagradu Goja za najbolji španski film ravnopravno podele dva ostvarenja. U pitanju su filmovi „Infiltrirana“ i „Linija 47“ koje će srpska publika premijerno moći da pogleda na ovogodišnjem Španskom metru, u organizaciji Instituta Servantes.

Festival će otvoriti uzbudljivi triler „Infiltrirana“ rediteljke Aranće Ećevarije, koji je u španskim bioskopima pogledalo više od milion i po ljudi! U pitanju je film zasnovan na istinitoj priči o Aransasu Beradre Marin, agentkinji Nacionalne policije koja je čak osam godina bila infiltrirana u terorističku organizaciju ETA. Tokom svoje tajne misije bila je primorana da u potpunosti prekine porodične veze, sve kako bi raskrinkala jedinicu Donosti. Ovo je priča o jednoj hrabroj ženi koja je promenila sopstveni život kako bi pokušala da spasi živote drugih.

Pored nagrade za najbolji film, glumica Karolina Juste nagrađena je Gojom za glavnu žensku ulogu. Film je postao pravi bioskopski hit, a Aranća Ećevarija postavila je rekord za španske rediteljeke kada je u pitanju zarada na blagajnama.

„Infiltrirana“ će biti prikazana u MTS dvorani 10. septembra u 19 časova, a 12. septembra u istom terminu film će biti prikazan u Kulturnom centru Novog Sada.

I ostvarenje „Linija 47“ takođe je zasnovano na istinitim događajima, a osim nagrade Goja ovaj inspirativni film osvojio je i priznanja Gaudi i Forke za najbolji film. Reditelj Marsel Barena odlučio je da ekranizuje priču o mirnom otporu i lokalnom komšijskom pokretu koji je 1978. preobrazio Barselonu i zauvek promenio sliku njenog predgrađa.

Radnja prati Manola Vitala, vozača koji je preuzeo autobus na liniji 47 kako bi razotkrio laž koju je gradska uprava uporno ponavljala – da autobusi ne mogu da se uspinju brdima doseljeničke četvrti Tore Baro. Manolov čin pobune pokazao se kao katalizator promena, kao dokaz da su ljudi ponosni na svoje korene i postao važan deo borbe komšiluka i radničke klase koja je pomogla u stvaranju moderne Barselone sedamdesetih godina.

Film „Linija 47“ biće prikazan 12. septembra u 21 čas u MTS dvorani.

Ljubitelje istinitih priča očekuje i hvaljena drama „Ja sam Nevenka“ o prvoj ženi u Španiji koja je izvela jednog moćnog i uticajnog političara pred sud zbog seksualnog i uznemiravanja na radnom mestu. Rediteljka Isijar Boljain poznata je po sada već kultnom ostvarenju „Dajem ti svoje oči”, potresnoj drami o porodičnom nasilju koja je nagrađena sa čak 7 nagrada Goja.

Radnja filma „Ja sam Nevenka“ smeštena je u 2000. godinu i prati Nevenku Fernandes, mladu odbornicu za finansije u gradu Ponferada. Ona ubrzo postaje žrtva neumoljivog proganjanja, kako na ličnom, tako i na profesionalnom planu, i to od strane gradonačelnika, čoveka koji je navikao da sprovodi vlastitu volju i u politici i u privatnom životu. Nevenka odlučuje da ga prijavi zbog uznemiravanja, iako zna da će zbog toga platiti visoku cenu - njena okolina joj ne pruža podršku, zajednica Ponferade joj okreće leđa, a mediji je izlažu javnom suđenju.

Dramu „Ja sam Nevenka“ beogradska publika moći će da pogleda 14. septembra u MTS dvorani od 19 časova, dok je u Kulturnom centru Novog Sada na programu dan kasnije u istom terminu.

Za ljubitelje originalnih scenarija, porodičnih priča i pametno napisanih komedija, na programu je film „Kuća u plamenu“. Glavna junakinja Montse veoma je uzbuđena jer će provesti vikend sa celom porodicom u svojoj kući u Kadakesu, na Kosta Bravi. Razvedena je već godinama, njen bivši muž ima novu partnerku, deca su odrasla i već dugo vode svoje živote, ne obraćajući pažnju na nju. Ali Montse predugo čeka na ovaj susret sa porodicom i neće dozvoliti da joj bilo ko pokvari planove ili ugasi entuzijazam. Ovaj vikend biće, po svaku cenu, savršen... čak i ako zbog toga bude morala da spali baš sve.

Reditelj Dani de la Orden snimio je odlično tempiran film o porodičnim odnosima i ulogama, kojim je prošle godine svečano otvorio Barcelona Film Festival. „Kuća u plamenu” osvojila je nagradu Feros za komediju godine, kao i nagrade u kategoriji najboljeg scenarija i glumice. Pored toga, Eduardo Sola dobio je ove godine i nagradu Goja za najbolji originalni scenario.

Pored španskih filmova, glavni program Savremeni film sadrži i iz Argentine, Čilea, Kolumbije, Kube, Ekvadora, Meksika i Perua. Ove filmove beogradska publika moći će da pogleda od 10. do 15. septembra u MTS dvorani. Ciklus filmova Počasna nagrada Goja ove godine posvećen je španskoj glumici Aitani Sanćes-Hihon, najmlađoj dobitnici tog priznanja koje dodeljuje Akademija umetnosti i filmskih nauka Španije. Ljubitelji filma moći će da pogledaju četiri njena ostvarenja 16. i 17. septembra u Jugoslovenskoj kinoteci.

Ulaznice za filmove koji se prikazuju u MTS dvorani mogu da se kupe po ceni od 600 dinara na blagajni dvorane. Karte za novosadske projekcije mogu da se kupe po ceni od 300 dinara na blagajni Kulturnog centra Novi Sad. Ulaznice za projekcije u Jugoslovenskoj kinoteci prodaji se na blagajni te ustanove po ceni od 200 dinara.

Španski metar organizuje Institut Servantes u Beogradu, u saradnji sa ambasadama Argentine, Meksika, Kube i Španije u Srbiji, ambasadama Ekvadora, Kolumbije i Perua u Mađarskoj, kao i Ambasadom Čilea u Grčkoj.

Detaljan program festivala, sa informacijama o svim filmovima i rasporedom projekcija, dostupan je na zvaničnom sajtu