XXV Međunarodni festival Dani orgulja – Dies organorum

 

Program 25. Međunarodnog festivala Dani orgulja – Dies organorum održaće se od 24. juna do 3. jula u Katedrali Blažene Djevice Marije na Neimaru, a nastupaju orguljaši iz Francuske, Španije, Austrije, Nemačke i Srbije. Glavni program obeležiće nastupi titularnih orguljaša dve čuvene evropske crkve: Notr Dam, u Parizu, i Bazilika Sagrada familija, u Barseloni.

Obeležavajući četvrtinu veka postojanja, i ovog leta na Neimaru će se okupiti široka publika, profesionalna zajednica i neki od najznačajnijih orguljaša Evrope i sveta, koji će tokom deset dana razmenjivati znanja i iskustva, predstaviti interpretacijske stilove nacionalnih orguljaških škola, kao i aktuelnosti u programskim koncepcijama i istraživanjima vezanim za orguljski zvuk i literaturu.

Program XXV međunarodnog festivala Dani orgulja – Dies organorum održaće se od 24. juna do 3. jula u Katedrali Blažene Djevice Marije na Neimaru. Nastupiće orguljaši iz Francuske, Španije, Austrije, Nemačke i Srbije. Glavni program obeležiće nasutpi titularnih orguljaša dve čuvene evropske crkve (Notr Dam u Parizu i Bazilika Sagrada familija u Barseloni).

Na otvaranju 25. izdanja biće predstavljeno vokalno-instrumentalno, gotovo nepoznato i veličanstveno delo Sezara Franka, Rebeka – biblijske scene, ovom prilikom u izvođenju dečijeg hora i solista uz orgulje. Ovaj težak zadatak poveren je našem trenutno najaktivnijem dečijem ansamblu, Horu Dečjeg kulturnog centra Beograd koji sa velikim uspehom vodi dirigentkinja Nevena Ivanović, a ništa manje tešku ulogu da orkestarski zvuk dočara na orguljama, poverili smo orguljašici Lani Jelenković.

Muzika Franka dočarava oazu u kojoj se odvija scena iz Starog zaveta, a muzika danas predstavlja svetlost, oazu, radost na horizontu i kratko odmorište od burnih događaja svakodnevice.

Zatvaranje Festivala je u znaku najznačajnijeg kompozitora za orgulje Johana Sebastijana Baha. Program koncerta pod nazivom Bah – transkripcije i fragmenti obuhvata fragmente Bahovih dela, njegove transkripcije, kao i transkripcije i fragmente njegovih ostvarenja koje su aranžirali i dovršili neki od čuvenih kompozitora i orguljaša, u izvođenju nemačkog dirigenta i orguljaša Arna Hartmana.

Ulaz je slobodan

25. međunarodni festival DANI ORGULJA – DIES ORGANORUM
Katedrala Blažene Djevice Marije, Hadži Milentijeva 75
24. jun – 3. jul 2025.

Koncerti:
Utorak, 24. jun u 20.00
Rebeka – Hor Dečjeg kulturnog centra Beograd, Nevena Ivanović, dirigent, Lana Jelenković, orgulje

Sreda, 25. jun u 20.00
Duo Mari-Andre Jorger, harmonika i Vensan Dibua, orgulje (Francuska)

Subota, 28. jun u 10.30
Koncert za decu – Orgulje u Artiš labu – Tim Baby Artish i Višnja Dimitrijević, orgulje

Ponedeljak, 30. jun u 20.00
Štefan Doner, orgulje (Austrija)

Utorak, 1. jul u 20.00
Huan de la Rubija, orgulje (Španija)

Sreda, 2. jul u 20.00
Trio Flamma – Milica Sabljić, orgulje, Milan Stančić, bariton, Đorđe Milošević, violončelo

Četvrtak, 3. jul u 18.00
Mlade nade – Simonida Atanasković i Marijana Gavranović

Četvrtak, 3. jul u 20.00
Bah – transkripcije i fragmenti – Arno Hartman, orulje (Nemačka)

Predavači na Letnjoj školi orgulja:
Štefan Doner, orgulje (Austrija)
Huan de la Rubija, orgulje (Španija)
Arno Hartman, orulje (Nemačka)

Festival su podržali: Gete institut u Beogradu, Institut Servantes, Austrijski kulturni foru

XII ŠEKSPIR FESTIVAL: LUDA PLANETA

 

Jedinstveni Šekspir festival, koji je od 2014. godine publici u Srbiji predstavio više od 60 savremenih svetskih pozorišnih produkcija Šekspirovih dela iz 23 zemlje sveta, uprkos izostanku finansijske podrške osnivača – opštine Inđija i Pokrajinske vlade, i ove godine se održava uz snažnu podršku UNIQA osiguranja, prijatelja Festivala od samog njegovog osnivanja.

Šekspir festival je član Evropske mreže Šekspir festival i dobitnik priznanja Pokrajinske vlade „Najbolje iz Vojvodine 2022 - 2024“, kao jedna od najznačajnijih pokrajinskih manifestacija sa aspekta međunarodne promocije Vojvodine i Srbije.

Osnivanje Šekspir festivala u Srbiji inicirao je reditelj Nikita Milivojević nakon premijere njegove predstave „Henri VI” u čuvenom Glob teatru u Londonu, maja 2012. godine. Pored želje da nam otkrije Šekspira na nov način, Nikita Milivojević je bio vođen idejom da se državna rezidencija, Vila Stanković – izuzetan prostor zatvoren za javnost u Srbiji, učini atraktivnim kulturno-turističkim mestom.

O okolnostima u kojima se Festival nalazi, ideji i programu XII Šekspir festivala govorio je njegov osnivač i direktor Nikita Milivojević.

„U jednom od poslednjih Šekspirovih komada, jedan od likova pita se: Šta se ovo dešava ... zavladala je neka luda planeta? Luda planeta je u međuvremenu postala još luđa, ali i dalje se vrti, i mi zajedno sa njom.

Vrti se sve brže i brže, tako da nas hvata vrtoglavica, pogled nam se muti, i čini se da sve oko nas okrenuto je naglavačke.

U skladu sa tim osećanjem je i moto ovogodišnjeg festivala: Sonet 66. Da ništa drugo od Šekspira nemamo sem ovoga soneta, i to bi bilo više nego dovoljno. Mogli bismo slobodno da kažemo: „živeće večno kroz stihove ove“.

Taj iskrivljeni svet u sonetu, koji je po ko zna koji put „iskočio iz zgloba“, 12. Šekspir festival probaće malo da vrati u ravnotežu. Zato će ove godine na programu biti predstave pune vedrine, pesme, smeha ... To je ista ona energija koju danas prepoznajemo na ulicama gradova širom naše zemlje, a njeni nosioci su mladi ljudi.

Kao što Šekspir na kraju soneta kaže, verujemo da uprkos svemu: „ljubav jedina može nas sačuvati“.

Publika će na glavnoj festivalskoj sceni, u autentičnom ambijentu rezidencije Vila Stanković, od 3. do 6. jula imati priliku da pogleda četiri predstave. Festival će otvoriti predstava studenata Akademije umetnosti u Banjoj luci „Dva viteza iz Verone”. Predstava je rezultat saradnje Akademije i prestižne Ruske akademije za pozorišne umetnosti – GITIS u Moskvi, i predstavlja značajan korak u internacionalizaciji umetničkih programa Banjaluke i afirmaciji njenih mladih stvaralaca na međunarodnoj sceni. Režiju predstave potpisuje mladi ruski reditelj završne godine GITISa, Ilija Zaitsev.

Drugog festivalskog dana, prvi put na na Šekspir festivalu biće izvedena čuvena komedija „Vesele žene vindzorske”. Rediteljka predstave Sonja Petrović donosi nam na scenu veselu, energičnu, festivalsku predstavu koju izvode glumci Kruševačkog pozorišta i Gradskog pozorišta „Semberija“ iz Bijeljine.

Prvi put na pozornici Vile Stanković nastupaju studenti Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu. Njihov „San letnje noći” publika će imati priliku da pogleda u subotu, 5. jula. Predstava je dobitnik Specijalne nagrade žirija za glumački ansambl na 43. Međunarodnom studentskom festivalu VGIK, u Moskvi.

Završno veče Festivala obeležiće autentičan spoj glume i renesansnih melodija ansambla za ranu muziku „VisAntiqua” u predstavi „Zaboravljeni Šekspir”. Predstava je nastala u zanimljivom spoju delova biografije i nekih od najpoznatijih scena iz Šekspirovih drama „Otelo”, „Henri VI”, „Ričard III”, „Henri VIII”, „Hamlet”, „Antonije i Kleopatra”, „Romeo i Julija."

Kao i uvek, deo programa Festivala planiran je za jesen i prostor Srpskog narodnog pozorišta. Šekspir festival za jesen planira gostovanja čuvene britanske trupe Cheek by Jowl sa rediteljem Deklanom Donelanom; saradnju sa Barselona Šekspir festivalom i nastup The Tiger Lillies - čuvenog britanskog muzičkog tria formiranog 1989. Od britanskog Independent-a opisivani kao „očevi brehtovskog pank kabarea”, The Tiger Lillies svojim performansima predstavljaju „jedinstvenu, jednu od najorginalnijih pojava u svetskom pozorištu danas” … Realizacija ovih gostovanja očekuje se nakon završetka konkursa Ministarstva kulture i Grada Novog Sada.

Prisutnima se obratila i Sonja Marić, direktorka Brenda i komunikacija UNIQA osiguranja:

“Ljubav UNIQA osiguranja prema Šekspir festivalu nastala je od njegovog prvog izdanja. Već 12. put za redom, sada već kao prijatelj Festivala, UNIQA je pružila podršku u želji da i u ovim specifičnim društvenim okolnostima, svi ljubitelji pozorišne umetnosti dobiju priliku da prisustvuju ovom izvanrednom pozorišnom Festivalu.

Da bi se ovogodišnji Šekspir festival ostvario, pored ljubavi prema publici, pozorištu i umetnosti bila je potrebna i podrška njegovih prijatelja. Nadamo se da će publika prepoznati naš uloženi napor i trud da se i u ovim okolnostima Festival održi i da će ovo biti jedno od njegovih najposećenijih izdanja.

Najveća nagrada za UNIQA osiguranje i sve prijatelja Festivala biće upravo osmesi i aplauzi publike na glumačke bravure koje će nam dočarati magiju Šekspirovih dela.

Drago nam je što ove godine ipak možemo da kažemo da Šekspir festival, UNIQA i prijatelji po 12. put zajedno igraju na sceni Vile Stanković. “

Ulaznice za XII Šekspir festival mogu se kupiti od četvrtka, 19. juna na svim Tickets prodajnim mestima, kao i online putem stranice www. tickets.rs.

AFRO FESTIVAL U MUZEJU AFRIČKE UMETNOSTI

 

Muzej afričke umetnosti u Beogradu sa ponosom najavljuje novo izdanje Afro festivala, koji se održava 28. i 29. juna 2025. godine. Više od dve decenije, Afro festival predstavlja jedinstveni događaj na kulturnoj sceni Srbije – prostor otvorenog dijaloga, učenja, umetničke razmene i slavljenja bogatstva afričke kulture.

Tokom dva festivalska dana, muzej postaje živa i razigrana pozornica – mesto susreta kulturnih tradicija, modernih izraza i autentične umetničke inspiracije. Uz brojne edukativne i popularne sadržaje za decu i odrasle, festival podstiče očuvanje kulturnog nasleđa i promociju afričke umetnosti, zanata i kulturnih praksi.

Durbar – afrička raskoš na dlanu

Uz podršku afričke diplomatske zajednice u Beogradu, posetioci će imati priliku da u okviru programa Durbar otkriju raznovrsnu kulturnu, turističku i gastronomsku ponudu afričkih zemalja. Učesnici ovogodišnjeg Durbara su ambasade Alžira, Angole, Brazila, Gane, Egipta, DR Konga, Kube, Libije, Maroka, Nigerije i Tunisa, kao i konzulati Gabona, Jamajke i Namibije.

Muzički spektakl: Kasiva Mutua

Specijalna gošća festivala je Kasiva Mutua, vodeća kenijska perkusionistkinja, pevačica, gitaristkinja i kantautorka, poznata po spajanju tradicionalnih afričkih ritmova sa džezom, hip-hopom, regeom i fankom. Njen rad neguje dijalog između nasleđa i savremenosti, kao i snažnu poruku o rodnoj ravnopravnosti. Na festivalu će održati interaktivnu radionicu perkusija i nezaboravan koncert na otvorenoj sceni u muzejskoj bašti.

Više informacija o programu Afro festivala potražite na http://mau.rs/sr/61-vesti/najava-doga%C4%91aja/2381-afro-festival-2025.html

Ulaznice su dostupne na svim Ticket Vision prodajnim mestima, kao i putem sajta: www.tickets.rs .

I Balkanski festival filmske režije (BFFR)

 

Prvi Balkanski festival filmske režije (BFFR) biće održan od 10. do 14. juna u Beogradu. Otvoriće ga srpska premijera filma proslavljenog rumunskog autora Radua Žudea “Kontinental ’25”, nagrađenog ove godine na Berlinalu za najbolji scenario. Uz film otvaranja, na prvom BFFR-u biće premijerno u Srbiji prikazano još 18 ostvarenja. Na današnjoj pres konferenciji obratili su nam se umetnički direktor BFFR-a, Darko Bajić, osnivač tog festivala uz Uroša Tomića (programski direktor) i Darju Bajić (direktorka festivala).  Festival tvore 3 festivalske selekcije, poetičnih naziva: Buđenje Balkana, Misterije filma i Povratak žanru – predstaviće pažljivo odabranu takmičarsku selekciju od po osam filmova. U konkurenciji su ostvarenja reditelja različitih generacija – od debitantskih radova novih talenata, do filmova iskusnih autora koji nastavljaju da istražuju granice filmske forme, jezika i izraza. 

Bajić je i selektor glavnog takmičarskog programa Buđenje Balkana koji predstavlja hrabre i snažne glasove i vizije savremenog balkanskog filma, nudeći dela priznatih autora i nova ostvarenja reditelja u usponu. Pored filma otvaranja publika će biti prilici da pogleda: Stvari zbog kojih ubijaš Alireze Katamija (Turska), I ostalo će uslediti Pelin Esmera (Turska), Srcolomci Denisa Ilijadisa (Grčka), Djeda Mraz u Bosni Emira Kapetanovića (BiH) i Ali šta je sa Tomijem? Atile Tila (Mađarska). Takođe, biće prikazani i domaći film Sunce nikad više Davida Jovanovića (Srbija) i Kad je muka Redjo Ibera Dearija (Severna Makedonija). Žiri čine reditelji Lordan Zafranović (predsednik, Hrvatska), Jurij Bikov (Rusija) i Agneš Kočiš (Mađarska).

Glavna nagrada nosi ime Živojina Žike Pavlovića, jednog od najznačajnijih naših autora „Crnog talasa“.

 

Program Povratak žanru okuplja filmove koji se svesno i vešto oslanjaju na žanrovske obrasce; ali ih istovremeno savijaju, remete i osvežavaju. Od trilera, sportskih drama i muzičkih filmova, do crnih komedija, horora i filmova koji prepliću više žanrova. Autori sa Balkana sve hrabrije i slobodnije posežu za žanrom, ne iz puke komercijalne kalkulacije, već iz potrebe da kroz prepoznatljive forme pričaju nove, uzbudljive i stilski precizne priče. Selekciju svakog festivalskog izdanja bira  gostujući reditelj sa Balkana. Ove godine je to hrvatski režiser Vinko Brešan. Biće prikazani sledeći filmovi: Tapija Luke Mihailovića (festivalska pretpremijera, Srbija), Tri kilometra do kraja sveta Emanuela Parvua (Rumunija), Sutra umirem Nikol Čibulje (srpska premijera, Mađarska), Ka nepoznatoj zemlji Mahdija Flejfela (srpska premijera, Grčka), Blok 5 Klemena Dvornika (Slovenija), Ćao Bela Janija Severa (srpska premijera, Slovenija), Živi i zdravi Ivana Marinovića (Crna Gora) i Dražen Danila Šerbedžije (Hrvatska). Užiriju su producent Pjer Spengler (predsednik, Francuska) i reditelji Seren Juče (Turska) i Miloš Avramović (Srbija).

Međunarodni takmičarski program Misterije filma, čiji je Tomić selektor, inspirisana stvaralaštvom slavnog reditelja Dušana Makavejeva, te glavna nagrada nosi ime tog legendarnog režisera. Selekciju čine filmovi sa različitih meridijana planete, a zajedniči imentielj im je da pomeraju granice moralnih i narativnih konvencija, kombinujući filmske žanrove i forme na jedinstven način. To može biti otkačena komedija, ekscentrična ljubavna priča sa klasičnijom naracijom, ili snažno metaforička drama koja kombinuje fikciju sa dokumentarnim materijalom. Publika će moći da premijerno u Srbiji pogleda filmove: Kod Judžina Kotlarenka (SAD), Nešto staro, nešto novo, nešto pozajmljeno Hernana Roselija (Argentina), Pavements Aleksa Rosa Perija (SAD), Univerzalni jezik Metjua Renkina (Kanada), Bićete opet zajedno Honasa Truebe (Španija), Paul i Polet se kupaju Džetra Masija (Velika Britanija / Francuska), Postaće pepeo Karlosa Markes-Marseta (Španija), kao i Porodična terapija Sonje Prosenc (Slovenija). Članovi žirija su producent i reditelj Takis Kandilis (predsednik, Francuska), montažerka Silvija Ingemarsdoter (Švedska) i glumac Svetozar Cvetković (Srbija) i svi oni su tokom svojih karijera sarađivali sa Dušanom Makavejevim.

Nagrada za najbolji film u svakoj selekciji biće dodeljena reditelju pobedničkog filma. Pored glavne nagrade, žiri će dodeliti i Specijalnu nagradu žirija za izuzetno ostvarenje u jednoj od sledećih oblasti: gluma, scenario, montaža, kamera, muzika, scenografija, kostimografija ili dizajn zvuka.

U okviru pratećeg programa festivala biće organizovani masterklasovi, među kojima i Gluma i montaža: Bergman i Makavejev. Producent legendarnih filmova Supermen i Underground, Pjer Spengler, održaće mini masterklas, a razgovor s njim vodiće Ivan Karl, direktor Filmskog centra Srbije. Kroz tematski masterklas „Iz ženske perspektive: Kako je biti rediteljka na Balkanu“, realizovan u saradnji sa Asocijacijom rediteljki Turske, kao i fondom European Union’s Sivil Düşün Civil Society Support Programme, otvaraju se savremene perspektive ženskog autorstva u regionu.

U saradnji sa bioskopom Zvezda, i u znak podrške BFFR-a višegodišnjoj borbi mladih sineasta za očuvanje bioskopa, biće organizovane specijalne projekcije filmova Živojina Pavlovića i Dušana Makavejeva, uz razgovore sa savremenim domaćim rediteljima koji će mlađoj publici približiti njihov značaj i poetiku. 

Festivalski program biće održan u MTS dvorani, u Domu omladine Beograda i u bioskopu Zvezda. cena ulazinice 600 RSD.

Program možete pogledati na stranici www.bffr.rs

BREJKERSI U LUCI

 

Deveta Kontakt konferencija ne završava se tiho – kulminira večеras spektaklom pod vedrim nebom u Luci Beograd najuticajnije srpske rok grupe Partibrejkers. Bio je to pravi praznik rokenrola. U noći prepunoj zvuka, mirisa Dunava i komaraca mogle su da se čuju poznate pesme Partibrejkersapoput: "Hipnotisana gomila", "Hoću da znam", "Kreni prema meni" i druge. Cane i ekipa na Kontaktu i u kontaktu sa publikom:

"Šta držite aplauze u celofanu, `ajd` slobodno vrištite!"

Njihov povratak na beogradsku scenu posle 3 godine okupio je različite generacije koje traže istinu, snagu i zajedništvo u pesmi.

„Na naše koncerte dolaze tri generacije, ljudi stasavaju uz nas. Mi smo kao neka kulturna vrednost. Uvek je isto uverenje, ista energija, uvek je ista želja da budemo tog momenta najbolji rokenrol bend na svetu. Naša muzika je vitalitet, održava te u životu, ne daje ti da se ugasiš u ovoj svakodnevici ovakvoj kakva jeste. Stvar je u energiji, da mora da bude puno ljubavi, dobronamerna energija i da se ispomažemo. Mi uvek dajemo sve od sebe kao da nam je poslednji koncert!“, poručuje frontmen Zoran Kostić