50. FEST : PLAVI MESEC

Nagrađivana mlada rediteljka iz Rumunije Alina Grigore predstavila je u FEST-ovom pres centru svoj debitantski film "Plavi mesec" koga gledamo u okviru festivalskog Glavnog takmičarskog programa.

Grigore je zajedno sa glumicom iz svog filma Joanom Florom govorila o svom filmu koga gledamo 28. februara u 17:30 u Kombank dvorani (reprize 1. 3. u 17:00 u DKS i 2. 3. u 11.00 u Jugoslovenskoj kinoteci), a čija se premijera u Rumuniji očekuje 1. marta.

“Borila sam se da napravim film koji ne sledi utabanu strukturu scenarija već prati emocionalni put jednog ženskog lika. Rođena sam u Bukureštu, koji je svojevrsni “balon” kao i Beograd - pretpostavljam, a sve ono što se dešava van te sredine ostaje kulturološki van fokusa.

Sa 7 godina otišla sam da živim na selo, ali utisak je, kad sam se vratila, bio da se ništa nije promenilo i što se položaja žena u ruralnoj sredini Rumunije tiče on se pogoršao. Statistički podatak je da svake godine 30 žena strada kao žrtve porodičnog nasilja od ruku svojih muževa, a tek dva odsto žena u Rumuniji se odlučuje na dalje školovanje.

Iz razgovora sa ženama iz ruralnih krajeva sam shvatila da njihov život ne ide utabanom stazom, već meandrira i balansira na nekoj vrsti emotivnog ringišpila, a što se tiče filma smatram da svaki film treba da bude 75 posto emocija, tako da sam uspela u tome” rekla je Grigore.

Joana Flora, koja u filmu “Plavi mesec” igra majku glavne junakinje, rekla je da se našla u podeli ovog filma zato što duboko veruje u rediteljkin proces rada, te da dele ista načela i poglede na stvaranje filma.

Kako je Girgore naglasila danas imamo dva gledišta, jedno je da žene dobijaju nagrade zato što su same uspele da se izbore svojim delom, a drugo da žene dobijaju neku nagradu ili priznanje zato što im je pomoglo društvo ili zajednica.

Prema njenom mišljenju oba su legitimna, ali se ona ne bi uvredila da dobije nagradu zato što žene dobijaju nagrade samo zato što su žene, zbog tog ženskog pokreta ili ženske emancipacije”

50. FEST - DOGAĐАЈ (L’ÉVÉNEMENT)

Nastao po romanu Događaj Ani Erno istoimeni francuski film iz 2021. u režiji Odri Divan tematizuje neželjenu trudnoću i abortus kao jedno od mogućih rešenja.

Za i protiv? Kako?

Već u samom romanu autorka se beskompromisno osvrće na lično iskustvo sa abortusom kada je tih šеzdesetih još bio nezakonit u Francuskoj.

An je mlada studentkinja pred kojom je svetla knjižеvna budućnost. Tome se suprostavlja izostanak menstruacije i sve što potom sledi kao plod jedne ljubavne avanture.

Hladnokrvno odlučuje da preuzme nešto i spreči porođај, suoćavajući se sa dilemama, strahovims, sa stidom i bolom, čak iako mora da rizikuje zatvor, pa i sopstveni život. O tome slikovito svedoče par vrlo mučnih scena, kako to ona pokušava da se reši ploda.

Koliko u svemu ovome ona ima podršku ili osudu prijatelja, sredine pa i čoveka odgovornog za nastanak tog novog nenadanog života.

Vrlo važna tema, na kojoj se koplja lome, pogled na nju menja, ali postoji i pored obrazovanja i upozorenja, kao i popularisanja sredstava zaštte. Prisetih se scena ilegalnih abortusa u Remarkovim romanima.

Jasne su potrebe tela, ali ne i brzopletost i površnost, a za osudu odsustvo saosećanja sredine i neprihvatanje zajednićke odgovornosti od strane seksualnog partera.

Program:

Glavni program - van konkurencije

Odri Divan (1980) je francuska filmska rediteljka libanskog porekla. Pre nego što je postala rediteljka, radila je kao novinarka i scenaristkinja. Članica je Collectif 50/50, francuske nevladine organizacije koja promoviše ravnopravnost muškaraca i žena u filmskoj industriji. Njen rediteljski debi Losing It premijerno je prikazan 2019. godine. Njen drugi film Događaj (2021) osvojio je Zlatnog lava na 78. festivalu u Veneciji.

Strahinja Banović – konferencija za medije povodom srpske premijere filma na 50. FEST-u

U četvrtak, 24. februara, održana je konferencija za medije povodom predstojeće premijere filma “Strahinja Banović” reditelja Stefana Arsenijevića, zakazane za 25. februar u 19:30 u Kombank dvorani, na otvaranju jubilarnog 50. FEST-a. Na konferenciji su govorili reditelj Stefan Arsenijević, glumci Ibrahim Koma, Nensi Mensa Ofei i Nebojša Dugalić, koscenarista Nikola Dukre i producent Miroslav Mogorović.

Stefan Arsenijević reditelj filma, istakao je da mu je velika čast što otvara jubilarni 50. FEST:

“Jako živo se sećam svog prvog FEST-a pre tačno 30 godina. Ja sam imao 14 godina i to me je potpuno promenilo. Shvatio sam da je svet veliki i da ima puno uzbudljivih priča u njemu. To je bilo neko osećanje bogatstva, osećanja da je Beograd svet, da možemo da saznamo nešto novo o svetu gledajući te filmove. To osećanje me nije napustilo sve do danas. Veliko zadovoljstvo je da baš naš film otvara FEST”.

O motivaciji za priču koja nosi film, Arsenijević je rekao:

“Sve je počelo sa izbegličkom krizom koja se dešavala pred našim očima. Razgovarao sam sa migrantima, upoznao ih i shvatio da je jedan deo njih želeo da ostane u Srbiji. Posebno mi je bio zanimljiv jedan mladi migrant iz Gane, Ibrahim Išak, koji je poslužio kao inspiracija za glavni lik u filmu. U tom trenutku on je bio pun entuzijazma, volontirao je za Crveni krst, učio i dobro naučio naš jezik, i na sve načine pokušavao da postane deo našeg društva. Taj njegov entuzijazam mi je bio jako zanimljiv i dirljiv. Pošto sam već dugo razmišljao o Banović Strahinji kao savremenoj adaptaciji, pomislio sam da bi neko poput tog mladog čoveka mogao da bude novi Banović Strahinja danas, i da proživljava sve što se dešava u pesmi. Nadam se da ćemo prepoznati da su ti migranti ljudi, isti kao mi, i da će ovaj film istovremeno pružiti malo dublji uvid i u našu tradiciju i osavremeniti je”.

Ibrahim Koma, francuski glumac koji tumači glavnu ulogu u filmu, govorio je o odnosu prema epskoj pesmi “Banović Strahinja” i načinu na koji je sa rediteljem pripremao ulogu:

“Stefan nije želeo da pročitam pesmu, jer je želeo da moja gluma bude utemeljena u sadašnjosti. Nisam je pročitao, ali mi je bilo veoma važno da razumem da je o praštanju. Kroz čitavo snimanje sam to imao na umu – da je glavni junak heroj iako je migrant. On ima mnogo toga da pruži, iako nije materijalno bogat”.

Glumica Nensi Mensa Ofei publici će se predstaviti u ulozi glavne junakinje Ababuo:

“Za mene ona jeste najhrabriji lik u filmu. Veoma je smelo da ako ste u situaciji da vam nije dobro i nesrećni ste, imate hrabrosti da iz toga iskoračite. Za to je potrebno dosta energije. Sa time ćete se možda suočiti u svakodnevnim situacijama. To je kao da skočite u hladnu vodu ne znajući šta će se desiti”.

Nebojša Dugalić je odigrao ulogu taksiste koji prevozi migrante ka granici:

“Lik taksiste je predstavnik ovog našeg miljea i konteksta. On je prinuđen da, pomažući nekim ljudima da dospeju do svog cilja iako je to ilegalan posao, i sam nešto zaradi za život. Drago mi je da se kroz tako minimalistički dramaturški postupak vidi duh celog tog miljea i duh jednog vremena u kome taj taksista postoji. Vidi se muka jednog malog običnog čoveka. Ta dirljiva, groteskna i potresna situacija u kojoj se oseća sudar svetova, razlike između kultura, i naš mentalitet, pokušaj da se izvučemo iz neprijatnosti, na koje nas ovo vreme nažalost prinuđuje”.

Nikola Dukre, jedan od trojice koscenarista filma uz Stefana Arsenijevića i Bojana Vuletića, osvrnuo se jednu od zanimljivih situacija tokom priprema za snimanje:

“Otišli smo u Šid da izvidimo situaciju, tamo gde su migranti prelazili preko hrvatske granice. Zateklo me je što su volonteri iz Crvenog krsta pomislili da smo mi migranti – Stefan i ja. Prvo smo počeli da se smejemo što su to pomislili, ali nakon par trenutaka smo shvatili da je to zapravo tužno. Premda deluje da je to suvišno reći, migranti su ljudi, baš poput nas dvojice. Tada smo odlučili da priču izgradimo oko ljudi. A ono što ljude povezuje je univerzalno. To je ljubav. To je postao temelj priče”.

Miroslav Mogorović, producent filma, izrazio je zadovoljstvo što “Strahinja Banović” otvara FEST, a na konferenciji za medije otkrio je i jednu ekskluzivnu informaciju:

“Noćas smo, zahvaljujući Soul Food films, prodali prava za distribuciju filma za Sjedinjene Američke Države, Kanadu i Karibe. Uz neke centralnoevropske zemlje, ovo čini jednu lepu grupu zemalja u kojima će naš film oživeti. Divna stvar je da naša kulturološka matrica ima kapacitet da bude prepoznata širom sveta”. Mogorović je dodao da će film posle FEST-a biti prikazivan na letnjim filmskim festivalima u Srbiji, a da ulazi u redovnu bioskopsku distribuciju u septembru.

Film će na FEST-u reprizno biti prikazan u još pet termina – 26. februara u 10h u Kombank dvorani, od 17h i 21h u bioskopu Cineplexx Galerija Belgrade i u 19:30 u Dvorani Kulturnog centra Beograda, kao i 27. februara u 19 časova u Bioskopu Fontana.

Podsećamo, film je imao svetsku premijeru na 55. Međunarodnom filmskom festivalu u Karlovim Varima, gde je osvojio čak pet nagrada, uključujući i glavnu nagradu, Gran-pri Kristalni globus za najbolji film. Ovo je prvi put u ovom veku da je srpski film trijumfovao u glavnom takmičarskom programu na nekom od svetskih festivala najvažnije A kategorije.

Takođe, “Strahinja Banović” je do sada učestvovao i na još 20 filmskih festivala, među kojima su bili i prestižni festivali u Pinđau, Kairu, Sevilji, Monpeljeu, Solunu, Haifi, Trstu i drugim gradovima širom sveta.

Filmovi koji se mogu pogledati samo na 50. FEST-u!

Tradicionalno, određeni filmovi mogu se pogledati samo na FEST-u i neće se prikazati kasnije u bioskopima. Na ovogodišnjem 50. FEST-u izdvajaju se značajni naslovi čije će prikazivanje biti priređeno isključivo na projekcijama u okviru festivala. Među naslovima koji se mogu pogledati samo na FEST-u naći će se:

“Pica od sladića”, film nominovan za nagradu Oskar za najbolju režiju, najbolji film i najbolji originalni scenario, koji je režirao Pol Tomas Anderson, a u kome igraju, između ostalih: Šon Pen, Tom Vejts, Bredli Kuper.

“Dan majke”, drama koja dolazi iz Velike Britanije, prikazana na festivalu u Kanu. Zapažene uloge tumače: Olivia Kolman, Kolin Firt, Glenda Džekson. Rediteljka je Eva Hason. U ovom ostvarenju radnja se dešava na proleće 1924, kada mlada sobarica Džejn radi kod Nivensovih, para koji je izgubio sina na ratištima Prvog svetskog rata. Ona ima ljubavnu aferu sa Polom, sinom Nivensovih komšija, koji se vratio sa fronta i ima snažan osećaj krivice preživelog.

Irsko-britansko-poljski film “Vuk” sa Lili Rouz Dep i Džoržom Mekajem, govori o Džejkobu koji veruje da je vuk zarobljen u ljudskom telu. Kada ga porodica pošalje na lečenje, on biva podvrgnut ekstremnim oblicima terapije. Nakon što upozna misterioznu devojku, koja misli da je divlja mačka, i dok njihovo prijateljstvo prerasta u zaljubljenost, Džejkob je pred izazovom: da li da se odrekne pravog sebe zbog ljubavi? Film je prikazan na festivalu u Torontu.

Rumunski film “Plavi mesec”, koji je osvojio Zlatnu školjku za najbolji film na festivalu u San Sebastijanu, režirala je Alina Grigore. U ovom ostvarenju glavni lik je Irina koja se bori da stekne visoko obrazovanje, i da pobegne od svoje disfunkcionalne porodice. Dvosmisleno seksualno iskustvo će podstaći njenu nameru da se bori protiv nasilja u svojoj porodici.

“Crvena raketa”, komedija o životima na margini američkog društva. Reditelj, scenarista i montažer je Šon Bejker. Ovaj film je imao zapažena prikazivanja na festivalima u Kanu i San Sebastijanu, bavi se porno glumcem Mikijem, koji je propao u Los Anđelesu i odlučuje da se vrati u rodni gradić u Teksasu, ali tamo niko nije srećan što ga ponovo vidi.

Američka drama “Džokej” ovenčana je nagradama na festivalima, među kojima su specijalno priznanje žirija za glumu (Klifton Kolins mlađi) na Sandens festivalu i Specijalno priznanje na festivalu u Cirihu. Klint Bentli je scenarista, reditelj i producent ovog ostvarenja. Film govori o iskusnom jahaču Džeksonu Silvi, koji je izdržao decenije trka na konjičkoj stazi, a zbog pogoršanja zdravlja suočava se sa poslednjom sezonom u ovom sportu. Uz pomoć Rut i novog konja koji obećava, Džekson počinje da se priprema za poslednje prvenstvo u karijeri, razmišljajući o svom nasleđu.

Film iz Nemačke, “Ispovest varalice Feliksa Krula” režirao je Detlev Buk koji takođe potpisuje i scenario. Ovo je ekranizacija istoimenog romana Tomasa Mana. Radnja se odvija u Parizu, početkom 20. veka. Feliks Krul je zgodan mladić koji ima izuzetan dar da se transformiše i prilagodi kako bi ostvario cilj da dosegne višu društvenu lestvicu. Dok radi u luksuznom hotelu on se upliće u ljubavni trougao u kojem spoznaje najveću priliku da napreduje.

Ruski film Alekseja Germana, “Kućni pritvor”, prikazan je na brojnim festivalima, među kojima su Kan i Karlovi Vari. U ovom ostvarenju univerzitetski profesor David kritikuje gradsku administraciju na društvenim mrežama. Umesto da se istraže gradonačelnikovi poslovi, David biva optužen za proneveru i stavljen u kućni pritvor. Međutim, on ostaje prkosan i neće da se izvini. Kako se suđenje približava, otvara se pitanje ima li nade da David dobije ovu bitku protiv Golijata. Germanov film stiže na FEST po drugi put, posle filma “Dovlatov” u kome je glumio naš Milan Marić.

Film iz Hrvatske “Zbornica”, rediteljke Sonje Tarokić, osvojio je nagradu u Karlovim Varima - Specijalno priznanje glavnog žirija, i Specijalno priznanje Ekumenskog žirija, kao i Specijalno priznanje žirija u međunarodnoj konkurenciji na festivalu u Zagrebu. U ovom ostvarenju, suočena sa restrikcijama školskog sistema i okružena obeshrabrenim učiteljima u osnovnoj školi, nova pedagoškinja Anamarija, puna entuzijazma, ulazi u borbu sa problematičnim profesorom istorije, nesvesna da upravo tim putem polako postaje sve sličnija kolegama u zbornici.

Makedonski film “Sestre” u režiji Dine Duma, osvojio je nagradu na festivalu u Karlovim Varima - Specijalno priznanje u programu “East of the West”. Film se bavi aktuelnom temom - tinejdžerke Maja i Jana su nerazdvojne i sve rade zajedno. Jedne noći na žurki snimaju Elenu, najpopularniju devojku u školi, kako ima intimne odnose sa Majinom dugotrajnom simpatijom. Jana ubeđuje Maju da objavi video-snimak i kada on postane viralan, Elenin život je uništen.

Francuski film rediteljke Antoanet Bula “Moja noć” prikazan je na festivalima u Veneciji, Torontu, Sao Paulu i Gentu; govori o Marion koja ima 18 godina. Nakon što je bila ispunjena tugom zbog gubitka sestre, dostigla je godine u kojima oseća potrebu za slobodom. Jedne noći, kreće na vožnju ulicama Pariza i upoznaje impulsivnog Aleksa.

Film iz Austrije “Lucifer” osvojio je brojne nagrade na festivalima: Lokarno - nagrada kritike; Ostin - najbolji glumac (Franc Rogovski); Sidžes - najbolji glumac (Franc Rogovski) i najbolja glumica (Suzan Jensen). Film je zasnovan na istinitoj priči. Johanes, mladić sa mentalnim sposobnostima deteta, živi povučeno u austrijskim Alpima sa majkom, bivšom narkomankom a sada bogobojažljivom ženom. Kada investitor počne da otkupljuje zemlju oko njih da bi izgradio žičaru, njihov svet se okreće naglavačke sa tragičnim posledicama.

Rumunski film “Neukaljana” osvojio je brojne nagrade na festivalu u Veneciji u okviru programa “Dani autora”: nagradu za režiju, za scenaristkinju mlađu od 40 godinam, nagradu “Luiđi de Laurentis” za najbolji debitantski film. Režiju potpisuju Monika Stan i Džordž Čiper-Lilemark. U ovom filmu nakon što joj uhapse momka narkomana, Darija na nagovor roditelja odlazi na rehabilitaciju i pokušava da se odrekne heroina. Na klinici, njena nepokolebljiva odanost partneru čini je izuzetnom u očima muškaraca i spasava je od seksualnog pritiska.

“Kučka, pogrdan naziv za ženu”, slovenački film u režiji Tijana Zinajić ovenčan je sa 7 nagrada Vesna na Slovenačkom filmskom festivalu (najbolji film, scenario glavna ženska uloga, sporedna ženska uloga, scenografija, kostim i nagrada publike za najbolji film. U ovom filmu slikarka Eva živi punim plućima: puši, pije, povremeno se drogira, zabavlja se, ali ne nalazi inspiraciju za slikanje. Shvata da bi trebalo da promeni način života pa se obraća za pomoć pretraživaču na internetu.

Dokumentarni film “Oleg” otkriva neverovatnu životnu priču Olega Vidova koji je rođen u komunističkoj Rusiji. Vidov je sa 25 godina postao jedan od najslavnijih glumaca SSSR-a. Međutim, nikakva slava nije mogla da ga spase od političkog sistema koji je pokušavao da kontroliše njegov život. Bio je na crnoj listi i prećeno mu je smrću zbog čega je bio primoran da prebegne na Zapad. U ovom filmu pojavljuju se brojni poznati filmski stvaraoci iz Srbije, među kojima su: Milena Dravić, Tanasije Uzunović, Merima Isaković i Veljko Bulajić.

Ulaznice za FEST mogu se nabaviti na prodajnim mestima Ticket Vision-a i onlajn na sajtu Tickets.rs (za projekcije u Kombank dvorani i Domu omladine), kao i na blagajnama dvorana u kojima se filmovi prikazuju: Kombank dvorana , Dom omladine Beograda , Dvorana Kulturnog centra Beograda , Cineplexx Srbija Galerija i Ušće, Jugoslovenska kinoteka - Uzun Mirkova, bioskop Fontana .

ŽIRI GLAVNOG TAKMIČARSKOG PROGRAMA 50. FESTA

Glavni takmičarski program 50. FEST-a čini 20 ostvarenja iz Francuske, Nemačke, SAD, Rumunije, Rusije, Italije, Poljske, Grčke, Slovenije, Severne Makedonije, Australije, Crne Gore, Hrvatske i Srbije.

Najbolji film iz ove selekcije poneće priznanje Beogradski pobednik, a biće dodeljene i nagrada žirija, nagrada za najbolju režiju, scenario, glavnu žensku ulogu, glavnu mušku ulogu kao i najbolji debi.

O pobednicima će odlučivati petočlani međunarodni žiri kojim će predsedavati glumac i producent Miloš Biković, a članovi su glumica Tamara Dragičević, direktor Fimskog arhiva Mađarske Đerđi Raduli, reditelj Argiris Papadimitropulos i glumac Toni Gojanović.

Srpska premijera filma "Posle zime" na 50. FEST-u

 

Debitantski dugometražni film "Posle zime" reditelja Ivana Bakrača, nakon svetske premijere na Međunarodnom filmskom festivalu u Karlovim Varima biće prikazan premijerno pred srpskom publikom na predstojećem 50. FEST-u.

Crnogorski kandidat za nagradu Američke akademije filmske umetnosti biće prikazan u glavnom takmičarskom programu 3. marta u 17h u Kombank dvorani.

Strahinja Banović otvara 50. FEST

Film “Strahinja Banović” reditelja Stefana Arsenijevića biće premijerno prikazan u Srbiji 25. februara u Kombank dvorani, na otvaranju jubilarnog 50. FEST-a. Film je imao svetsku premijeru na 55. Međunarodnom filmskom festivalu u Karlovim Varima, gde je osvojio čak pet nagrada, uključujući i glavnu nagradu, Gran-pri Kristalni globus za najbolji film. Ovo je prvi put u ovom veku da je srpski film trijumfovao u glavnom takmičarskom programu na nekom od svetskih festivala najvažnije A kategorije.

“Strahinja Banović” je do sada učestvovao i na još 20 filmskih festivala, među kojima su bili i prestižni festivali u Pinđau, Kairu, Sevilji, Monpeljeu, Solunu, Haifi, Trstu i drugim gradovima širom sveta.

Stefan Arsenijević, reditelj filma, povodom srpske premijere na FEST-u je rekao:

“Svi smo jako uzbuđeni pred domaću premijeru, iz mnogo razloga. Konačno ćemo čuti reakcije domaće publike, nama najvažnije, koja na mnogo više nivoa može da iščita film. Većina naše filmske ekipe, inače raštrkane po svetu, okupiće se specijalno za ovu priliku. I konačno, ali nikako manje važno, naš “Strahinja Banović” će otvoriti jubilarni 50. FEST. Izuzetna je čast otvoriti festival čiji sam verni gledalac već decenijama, festivala koji je formirao moj filmski ukus i pogled na svet, festivala koji ima posebno emotivno mesto u mom životu.

Arsenijević se prisetio i kako je svojevremeno zavoleo FEST:

“Prvi put sam bio na FEST-u pre tačno 30 godina i dan-danas to izdanje živo pamtim, jer je ostavilo neizbrisiv trag na mene. Imao sam 14 godina i po ceo dan sam visio na festivalu, sa sendvičem u torbi, ne želeći ništa da propustim. Ta 1992. godina je u filmskom smislu bila zaista vanserijska. FEST je otvorila “Virdžina” Srđana Karanovića, Kusturica je doveo u goste Džarmuša i Džonija Depa, a aktuelni filmovi su bili današnji klasici: “Noć na zemlji”, “Barton Fink”, “Visoke potpetice”, “Moj privatni Ajdaho”, “Telma i Luiz”, “Delikatesna radnja”...

Svet je eksplodirao pred mojim očima u svoj svojoj raznolikosti i kreativnosti. Trideset godina kasnije, naš film otvara FEST. Osećaj je fantastičan!”

Film je adaptacija čuvene narodne epske pesme „Banović Strahinja“, smeštena u savremeni kontekst izbegličke krize. Glavni junak je mladi migrant iz Afrike (Ibrahim Koma) koji je, u želji da se što bolje uklopi u novu sredinu, uzeo srpsko ime Strahinja. Sa svojom ženom Ababuo (Nancy Mensah-Offei) on živi u izbegličkom kampu u Krnjači, dok novi talas izbeglica iz Sirije, među kojima je i harizmatični Ali (Maxim Khalil), ne unese nemir u njihov život.

Film „Strahinja Banović“ po scenariju Stefana Arsenijevića, Bojana Vuletića i Nikole Dikrea (Nicolas Ducray) je nastao u produkciji Miroslava Mogorovića ispred srpske produkcijske kompanije Art & Popcorn, u saradnji sa Cinnamon filmom. Koproducenti su Surprise Alley (Francuska), Les Films Fauves (Luksemburg), Artbox Production House (Litvanija) i Chouchkov brothers (Bugarska). Film međunarodno distribuira beogradska kompanija Soul Food Films, a srpski distributer je MCF.

Reditelj filma Stefan Arsenijević (1977.) stekao je slavu kratkim filmom „(A)torzija“ za koji je 2003. dobio Zlatnog medveda na Berlinskom festivalu, Nagradu Evropske filmske akademije i potom bio nominovan za Oskara. Njegov prvi celovečernji film, “Ljubav i drugi zločini” premijerno je prikazan na Berlinskom festivalu 2008. i osvojio je nekoliko međunarodnih nagrada, uključujući nagrade za najbolju režiju u Visbadenu, Sofiji i Bursi, kao i nagradu publike u Lincu. Sa rediteljem Bojanom Vuletićem napisao je scenario za Vuletićev film "Praktični vodič kroz Beograd sa pevanjem i plakanjem" koji je međunarodnu premijeru imao u Karlovim Varima 2011.godine. Osnivač je i programski direktor regionalnog profesionalnog trening programa Gete Instituta za mlade reditelje – FIRST FILMS FIRST. Član je Evropske filmske akademije.

Film su podržali Filmski centar Srbije, Fond Saveta Evrope – Eurimaž, Filmski fond Luksemburg, Francuski nacionalni centar za film, Bugarski nacionalni filmski centar, Litvanski filmski centar, Kreativna Evropa – MEDIA i Vlada Republike Srbije.

Fotografije iz filma - Aleksandrija Ajduković

50. FEST - Novi hrabri svet

 Jubilarni 50. Međunarodni filmski festival – FEST biće održan od 25. februara do 6. marta 2022. godine u Beogradu, pod sloganom “Novi hrabri svet”, a u 12 beogradskih bioskopskih sala (Kombank dvorana, Dom omladine Beograda, "Ajmaks Sinepleks", Sinepleks Ušće, Dvorana Kulturnog centra Beograda, "Fontana", Kinoteka...).

Ovogodišnji festival imaće u šest celina 421 projekciju i 88 premijera, među kojima se nalaze film TITAN, režija Žulija Dukorno, dobitnik Zlatne palme u Kanu, i film DOGAĐAJ (Happening), rediteljke Odri Divan, koji je osvojio Zlatnog lava na Venecijanskom filmskom festivalu.

Na otvaranju 50. FEST-a 25. februara u Kombank dvorani, biće prikazan film Strahinja Banović, reditelja Stefana Arsenijevića. Ovo će biti srpska premijera ostvarenja koje je osvojilo brojne nagrade, među kojima se ističe Kristalni globus za najbolji film na prestižnom 55. Filmskom festivalu u Karlovim Varima, kao i nagrada za najboljeg glumca (Ibrahim Koma) i specijalno priznanje žirija za direktorku fotografije (Jelena Stanković) na istom festivalu.

Glavni takmičarski program obuhvata 20-tak naslova: "Crvena raketa" Šona Bejkera, "Linija" Ursule Mejer, "Lucifer" Pitera Brunera, "Kućni pritvor" Alekseja Germana Juniora, "Voretks" Gaspara Noea, "Zbornica" Sonje Tarokić, "Sestre" Dine Dume (Makedonija, Kosovo, Crna Gora), "Stado ovaca" Dimitrisa Kanelopulosa (Grčka, Albanija, Srbija), "Plavi mesec" Aline Grigore, "Nitram" Džastina Kurzela, "Optužba" Ijan Atal, "Super heroji" čuvenog Paola Ðenovezea.

Žirijem će predsedavati popularni glumac i producent Miloš Biković.

Nagrada „Beogradski pobednik" za izuzetan doprinos filmskoj umetnosti biće dodeljena našim istaknutim ličnostima iz sveta filma - reditelju Emiru Kusturici i glumcu Predragu Mikiju Manojloviću.

Na konferenciji za medije povodom jubilarnog FEST-a govorili su: Ivan Karl, gradski Sekretar za kulturu; Jugoslav Pantelić, umetnički direktor FEST-a; Damir Handanović, v.d. direktora Centra beogradskih festivala i Dragoslav Fredi Stanisavljević, direktor Muzičke produkcije RTS.

video najava

Ivan Karl, gradski Sekretar za kulturu, je rekao:

“Imamo vrlo respektabilan i ozbiljan program, imaćemo značajnije veći broj projekcija da bismo nadomestili privremeno odsustvo Sava centra. Tokom FEST-a biće promovisan nastavak edicije “FEST-ovih 50”, koju priprema Biblioteka grada Beograda; to su knjiga o Dinku Tucakoviću koju je napisao i priredio Milan Nikodijević, knjiga o Nebojši Đukeliću koju je pripremila Maja Medić i drugo izdanje knjige o Emiru Kusturici Gorana Gocića. Pošte Srbije objavile su takođe ediciju poštanskih marki - FEST-ovih 50”.

On je izneo i mogućnost da se festival ubudućе održava tokom septembra.

Jugoslav Pantelić, umetnički direktor FEST-a, izjavio je:

“Na 421 filmskoj projekciji publika će na ovom jubilarnom festivalu moći da pogleda 88 celovečernjih filmova u okviru osam programskih celina. Biće prikazana i dva kratka filma, a imaćemo priliku da pogledamo premijerno i prve dve epizode druge sezone serije “Klan”.

Gala program donosi vrhunska svetska imena reditelja i glumaca Evrope i Holivuda: "Belfast" Keneta Brane, „Dan zastave“ u režiji glumca Šona Pena, „Kockar“ Pola Šredera, „Pakt“ Bila Augusta, "Mračna kći" glumice Megi Gilenhal, "Paralelne majke" Pedra Almodovara, "Jedna sekunda" Žanga Jimoua, "Pica od sladića" Pola Tomasa Andersona, "Tri sprata" Nanija Moretija, "Sve je prošlo dobro" Fransoa Ozona, "Zalazak sunca" Mišel Franko, i mnogi drugi.

“Čast mi je da najavim da ove godine programska celina namenjena filmskim profesionalcima Fest Forward ponovo postaje deo FEST-a. “Inustry” program će se održati u Jugoslovenskoj kinoteci uz prisustvo preko 80 profesionalaca iz inostranstva, što radimo u saradnji sa Filmskim centrom Srbije. Cene ulaznica ostaće na prošlogodišnjem nivou, biće od 300 do 500 dinara.”, konstatovao je Damir Handanović, v.d. direktora Centra beogradskih festivala - CEBEF.

Među autorima čiji se filmovi prikazuju na 50. Festu, su. Pedro Almodovar, Megi Džilenhal, Dario Arđento, Pol Šrejder, Paolo Đenoveze, Pol Tomas Anderson, Gaspar Noe, Žak Odijar, Dušan Milić, Ursula Mejer, Nani Moreti, Fransoa Ozon, Stefan Arsenijević, Odri Divan, Miloš Pušić, braća Dinočenco, Kenet Brana i mnogi drugi stari znanci i novi stvaraoci po čijim ćemo filmovima pamtiti ovu sezonu.

Zatvaranje 50. FEST, biće obeleženo koncertom Simfonijskog orkestra RTS koji će izvoditi muziku iz čuvenih filmskih hitova kao što su Ratovi zvezda, Indijana Džons, Supermen, Hari Poter i drugih koje je komponovao jedan od najvećih kompozitora filmske muzike našeg doba, Džon Vilijams.

Drugi takmičarski program Fest fokus čini 13 ostvarenja poput filmova srpskih autora Gorana Nikolića „Heroji“, Ane Lazarević „Gejm“, Miloša Stojanovića „Komunistički raj“, zatim Elije Gilmana iz Kazahstana „Suncokret“, u kojem glavnu žensku ulogu igra Sloboda Mićalović, kao i već poznata imena iz ranijih izdanja Festa kao što su Karim Ajnuz, Kornel Mundruco, Eran Kolirin...

Fest fokus prikazuje 4 filma van konkurencije, među kojima zanimljivu kinesko-srpsku koprodukciju „Riznica“ Damjana Čena.

Program postFESTum kao sjajna prilika za one koji nisu stigli da pogledaju filmove koje su želeli tokom festivala, biće ove godine održan u trajanju od 7 dana.

Ulaznice za FEST u prodaji su od 4. februara na blagajnama dvorana u kojima se filmovi prikazuju, kao i online putem sajta tickets.rs.

Program 50. FEST-a može se preuzeti sa sajta fest.rs: https://www.fest.rs/upload/document/fest_program.pdf

"Treće doba" Majlis Besri

Geopoetika predstavlja novu knjigu iz edicije Roman premijera – "Treće doba" Majlis Besri, koji je osvojio Gonkurovu nagradu za najbolji prvi roman 2020! Izuzetan roman o poslednjim danima Samjuela Beketa!

Među korisnicima staračkog doma "Treće doba" u Parizu bio je i Samjuel Beket, dugonja mračnog lica, ali i tada prodornog pogleda, koji se poigravao uspomenama mešajući dva jezika – engleski njegove rodne Irske i francuski njegovog književnog izgnanstva.

Ovaj roman prvenac razotkriva iznenađujućeg Beketa, Beketa koji čeka kraj (ispunjenje) i koji je postao, možemo reći, jedan od sopstvenih likova. Nižu se epizode koje su mu obeležile život, ali i one iz svakodnevnog života u "Trećem dobu", gde je Beket zaista živeo.

Čitaoca obuzimaju sve snažnije emocije dok prati velikog Irca prema trenutku u kojem će ovaj zaćutati zauvek.

Ovaj naslov sa 20% popusta možete kupiti ili poručiti u Geopoetikinoj knjižari u ulici Laze Pačua u Beogradu (telefon 0606476894, mejl geopoetika.knjizara@gmail.com) ili onlajn putem sajta www.geopoetika.com, a takođe je potražite i u drugim knjižarama

https://geopoetika.com/o-knjizi/1794/trece-doba

"Gvozdena zavesa” Vesne Goldsvorti

Svetska premijera najnovijeg romana Vesne Goldsvorti “Gvozdena zavesa”, izuzetno napisane priče o ljubavi i dva suprotstavljena sveta - u izdanju Geopoetike održaćе ѕе u četvrtak 3. februar

Srpsko izdanje biće objavljeno pre engleskog originala. Vesna Goldsvorti postala je prva srpska književnica koja je primljena u britansko Kraljevsko književno društvo od osnivanja ovog udruženja 1821. godine, a njene knjige prepoznate su od strane svetske kritike i publike kao prava književna blaga koja se očekuju s nestrpljenjem.