Javno vođenje kroz izložbu Dragana Ilića „(Re)evolucija”

Foto: Bojana Janjić / MSUB

Subota, 29. jun 2019. u 13 časova
Muzej savremene umetnosti

Pozivamo vas  na javno vođenje kroz retrospektivnu izložbu Dragana Ilića „(Re)evolucija” u subotu, 29. juna 2019. u 13 časova u Muzeju savremene umetnosti. Kroz izložbu vode kustos dr Zoran Erić i umetnik Dragan Ilić.

Retrospektivna izložba Dragana Ilića pravi presek kroz njegov višedecenijski stvaralački opus prikazom najznačajnijih konceptualnih celina i odabranih umetničkih projekata u različitijim medijima koje je realizovao u Australiji, SAD, Japanu ali i u Beogradu – u SKC-u, CZKD-u i drugim institucijama. Ilić je beogradskoj publici prevashodno poznat po radikalnim interaktivnim perfomansima gde je publika pozvana da umetnika gađa velikom količinom narezanih olovaka, crtežima koje radi uz pomoć robota, kao i umetničkom prostoru ITS-Z1 koji je osnovao u Ritopeku.

Dragan Ilić (rođen u Beogradu 1948) školovao se na ANU (u okviru Australijskog nacionalnog univerziteta), Umetničkoj školi u Kanberi, 1974–75, kao i na Millenium Film Lab, Dov S-S Simens’ filmskom programu u Njujorku 1986. godine. Delovao je na umetničkoj sceni u Australiji i potom više decenija u Njujorku, sve do povratka u Beograd, gde je 2007. godine pokrenuo umetnički prostor ITS-Z1 u Ritopeku. Ilić je izlagao i izvodio performanse u Australiji, SAD, Japanu, Južnoj Koreji, Belgiji, Holandiji, Nemačkoj, Austriji, Francuskoj, Velikoj Britaniji, itd. Bio je aktivan u galeriji Fashion Moda u Bronksu početkom osadesetih, koja je u organizaciji Dženi Holcer i Štefana Ajnsa predstavljena na izložbi documenta 7 u Kaselu 1982. godine (izlagali: Kiki Smit, Kit Haring, Džon Fekner, Keni Šarf, Tom Oternes, Luiz Loler, Dragan Ilić i drugi). Poslednjih godina Ilić je nastupao na prestižnom festivalu Ars Electronica u Lincu.

Vođenje kroz izložbu Ženske priče i razgovor sa umetnicama u Salonu MSUB

Foto: Bojana Janjić / MSUB

Vođenje kroz izložbu Ženske priče i razgovor sa umetnicama

Salon Muzeja savremene umetnosti
Nedelja, 30. jun 2019 u 18h

Učestvuju umetnice: Gorana Bačevac, Svetlana Bulatović, Sanja Ćopić, Andrea Dramićanin, Jelena Pantelić, Nadežda Kirćanski i autorka izložbe Mišela Blanuša
  Izložba Ženske priče kroz radove sedam odabranih umetnica najmlađe generacije: Gorane Bačevac, Svetlane Bulatović, Sanje Ćopić, Andree Dramićanin, Nadežde Kirćanski, Jelene Pantelić i Tijane Radenković, prezentuje publici različite umetničke izraze i lične narative, kao i način na koji ove mlade umetnice razmišljaju o problemima žena i njihovoj društvenoj poziciji iz perspektive žene-umetnice. Izloženi radovi nas uvode u njihove umetničke priče - mikro narative, kroz koje možemo sagledati neke od načina kako najmlađa generacija umetnica predstavlja ženu, kao društveno-identitetski kategorisan pojam, kao alegoriju, kao subjekt koji slobodno govori ali i objekat lične ili društvene kritike, kao i kroz produkte savremenog potrošačkog društva spektakla i posledica koje im patrijahalni društveni sistem nameće.

Izložba je koncipirana bez pretenzija da bude čvrsto uokvirena pojmom feminizma, već sa namerom da prikaže jednu od verzija „specifično“ ženske umetnosti, koja se oslanja na iskustva feminističke umetnosti ali manje radikalno, te se može tumačiti kao "umerena" društveno angažovana linija unutar korpusa ženskih umetničkih praksi. Svaki pokušaj novih teorijskih, kritičkih i kustoskih pristupa afirmaciji ženske umetničke prakse, jeste u funkciji razbijanja predhodnih a i sadašnjih stereotipa i getoizacije, bilo to kroz aktivistički pristup koji je kod nas sve prisutniji, ili u slučaju ove izložbe, kroz manje radikalan pristup koji implicitno predstavlja i afirmiše feminističke umetničke prakse unutar postojećeg kulturnog, političkog i društvenog konteksta.
 

Priča protkana snažnim emocijama: Dete Toskane

Ljubav i izdaja ne mogu se zauvek sakriti

 

Ukoliko ste ljubitelji raskošnih istorijskih priča protkanih snažnim emocijama, roman Dete Toskane je pravi izbor za vas! Kad se ćerka čuvenog britanskog pilota vrati u Englesku kako bi organizovala očevu sahranu, među njegovim ličnim stvarima pronalazi pismo sasvim neočekivanog sadržaja. Dok pokušava da zaleči rane, kreće na put u Toskanu kako bi otkrila istinu o svojoj porodici. Međutim, postoje ljudi koji ne žele da otvore vrata prošlosti. Da li će Džoana uspeti da otkrije sve što je naumila a da ne ugrozi sopstveni život, saznajte u romanu Dete Toskane.

Autorka ove nesvakidašnje priče Ris Bouen dobila je čuvenu nagradu Agata Kristi za najbolji roman, uz brojna druga priznanja, nominacije i vrhunske kritike. Rođena je u Batu, u Engleskoj, pohađala je Univerzitet u Londonu, a trenutno živi na relaciji između severne Kalifornije i Arizone.

Vulkan izdavaštvo je do sada objavljivalo naslove sa sličnom tematikom, među kojima su: Život je kratak kao san Tereze Revaj, Pod grimiznim nebom Marka Salivana i Prokletstvo porodice Palmizano Rafela Nadala Farerasa.
 

[INTERVJU] Big Al, The Hot 8 Brass Band: “Jedva čekamo da se dobro provedemo sa publikom u Beogradu!”

 

 

U nedelju, 30. juna u Beograd (Dom omladine, 20h) po prvi put stiže najbolji savremeni duvački orkestar grada Nju Orleansa, jedinstveni The Hot 8 Brass Band! Kao pravi predstavnici svog grada, donose sa sobom autentičnu priču o tragediji i trijumfu, koja je postala gotovo jednako poznata kao i njihova muzika. 

 

 

Nastupali su širom sveta, dižući publiku na noge svojim originalnim zvukom, koji se oslanja na džez nasleđe i ukršta sa modernim stilovima: hip-hopom, fankom i ritam & bluzom. U susret premijernom nastupu pred publikom u Srbiji, razgovarali smo sa jednim od članova ovog izuzetnog sastava, trubačem Alvarezom “BIG AL” Hantlijem (Alvarez “BIG AL” Huntley).

Ulaznice su u prodaji preko TicketVision mreže, po ceni od 1200 RSD.

 

 

Da li ste pre 20 godina, kada su se grupe “The High Steppers“ i “Looney Tunes Brass Band“ spojile u “The Hot 8 Brass Band“, mogli da pretpostavite kakav uspeh ćete ostvariti i da ćete ostati zajedno ovoliko dugo ?

Naravno da ovo nismo nimalo očekivali! Bili smo samo deca koja su se igrala u dvorištu i radila ono što su volela i što im je bilo zabavno. Tada smo još uvek bili u srednjoj školi i nismo pomišljali da ćemo obići svet svirajući našu muziku.
Da li je spajanje fanka, hip hopa i džeza, vaš način da ostanete originalni i autentični iz godine u godinu?

Svi ovi žanrovi utiču na naš muzički stil, ali ono što stvara naš originalni zvuk jesu zajedničke ideje, ali i razlike unutar benda, koje koristimo u procesu pisanja pesama.
Po vašem mišljenju, koja je „tajna“ popularnosti muzike Nju Orleansa širom sveta? Kako vidite njeno nasleđe u 21. veku?

Ona je iskrena, stvara dobar osećaj, i mislim da definitivno dolazi do novog preporoda muzike Nju Orleansa. Muzička scena je pretrpela udarac 2005. godine nakon uragana Katrina, ali ponovo se pojavljuju novi muzičari, bendovi, i muzika.

Bili ste nominovani za Gremi nagradu, što svedoči o nivou uspeha vašeg benda. Na koja ste još dosadašnja postignuća benda posebno ponosni?

Učestvovali smo u dvadesetoj godišnjici produkcijske kuće „40 Acres and A Mule“ koju je osnovao Spajk Li. Bila je to noć sa zvezdama, ostvarenje sna! Saradnja za Džordžom Ezrom na dodeli “Brit Awards“. Saradnja sa grupom “The Blind Boys of Alabama“ i koncert u “Smithstonian“-u. Tri generacije muzičara iz Nju Orleansa bile su izabrane za nastup, a mi smo predstavljali današnju generaciju. Turneja sa Loren Hil. Nagrada „Muzički ambasador“, koju nam je uručio Guverner Luizijane.

Recite nam nešto o vašem albumu “Take Cover“, i o mislima i osećanjima kojima je obojen?

Hteli smo da obradimo pesme nekih od naših omiljenih muzičara, ali i da im dodamo autentičnost našeg stila i interpretacije. Rad na melodijama koje smo slušali odrastajući bio je jako zabavan.
Ovo će biti vaš prvi koncert u Srbiji, da li je za vas izazov svirati u novoj zemlji po prvi put? Koja su vaša očekivanja i šta planirate da predstavite našoj publici?

Nikada ne znamo šta da očekujemo kada posećujemo nove zemlje, susrećemo se sa novim kulturama i ljudima u publici. Mi samo radimo ono što radimo, sviramo našu muziku “za dobro raspoloženje” i uživamo u održavanju koncerata širom sveta. Bilo je nastupa na kojima smo očekivali da će publika sedeti i biti rezervisana, ali uvek ljude dignemo iz stolica i đuskaju celu noć. Zato ne očekujemo ništa manje ni od koncerta u Beogradu! Jedva čekamo da se dobro provedemo sa vama!

Šesti Šekspir festival

Šesti Šekspir festival održati od 27. juna do 3. jula na nekoliko lokacija:  u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, u Kulturnom centru Novog Sada i na centralnoj festivalskoj lokaciji – velelepnoj Vili Stanković u Čortanovcima.

Program festivala otvora Gradsko dramsko kazalište Gavella iz Zagreba sa  predstavom Ričard III u režiji proslavljenog makedonskog reditelja Aleksandra Popovskog, u kojem glavnu ulogu igra Ozren Grabarić. Zatvoriće ga premijera filma Sve je istina u kojem se maestralni Kenet Brana, kao reditelj i glumac, bavi Šekspirovim poznim godinama. Uz njega igraju i zvezde poput Džudi Denč i Ijana MekKelena, a ova projekcija je jedinstvena prilika da publika pogleda film koji nakon Festivala neće ići u dalju bioskopsku distribuciju.

Moj Šekspir  prema konceptu Nikite Milivojevića otkriva nam  svojevrsne male  „ispovesti“ o ličnom iskustvu i doživljaju Šekspira na sceni (promišljanju lika,  procesu rada na probama i sl. ) nekih od najznačajnijih regionalnih glumaca - Milene Zupančič, Svetlane Bojković, Voje Brajovića, Svetozara Cvetkovića, Ozrena Grabarića, Zijaha Sokolovića ...  

Nacionalni teater iz Nice dolazi na festival sa predstavom Bura, koju je na scenu postavila Irina Bruk. 

Imaćemo  priliku da pogledamo kako je dobitnik prestižne britanske Olivije nagrade Džordž Megvajer izneo Bogojavljensku noć, urnebesnu komediju o ljubavnim trouglovima, prerušavanju, zameni identiteta i polova.

U okviru pratećeg programa festivala u Vili Stanković se po prvi put organizuje izložba  o Joci Saviću, nadarenom srpskom glumcu i reditelju koji je na nemačkoj pozorišnoj sceni praktično ustanovio novi princip igranja Šekspira. Savić je krajem XIX veka bio reditelj Kraljevskog dvorskog i nacionalnog pozorišta u Minhenu i osnivač čuvene Nove Šekspirove scene, ali je do danas ostao skoro nepoznat na našim prostorima.

Šekspir festival, jedinstven u ovom delu Evrope i osmišljen kako bi negovao dela najvećeg svetskog dramskog stvaraoca, i ovu godinu održava se pod pokroviteljstvom Vlade AP Vojvodina, Ministarstva kulture, opštine Inđija, Grada Novog Sada, Uniqa osiguranja i MTS a.

Osnivanje Šekspir festivala u Srbiji inicirao je reditelj Nikita Milivojević nakon premijere njegove predstave „Henri VI” u čuvenom Glob teatru u Londonu u maju 2012. godine. Pored želje da nam otkrije Šekspira na nov način, Nikita Milivojević  je bio vođen idejom da se Vila Stanković - izuzetan prostor zatvoren za javnost u Srbiji, učini atraktivnim kulturno-turističkim mestom.

Nepredvidivi triler sa romantičnim zapletom: Opsesija

Noru Roberts, dobitnicu brojnih nagrada i priznanja, magazin Njujorker proglasio je za omiljenog pisca Amerikanaca. Ovog puta, iz pera omiljene autorke bestselera stiže novi roman prepun nepredvidivih obrta pod nazivom Opsesija. U pitanju je napeti triler sa romantičnim zapletom, koji čitaoce neće ostaviti ravnodušnim. Glavna junakinja Naomi Bouz verovala je da je svet nevino mesto sve dok jedne noći nije krenula s ocem u šumu i otkrila njegove zločine. Od tada, sreća za nju postaje samo bleda uspomena. Kako su godine prolazile, Naomi je stvorila novi život kilometrima daleko od svega što ju je podsećalo na prošlost. Uspešno se bavi fotografijom i zahvaljujući meštanima uspeva da spusti barijere i oslobodi se samoće. Taman kad život ponovo postane bajka, prošlost će iznenada zakucati na njena vrata. Ko zna strašnu, davno zakopanu tajnu i kako će se Naomi izboriti s progoniteljem, saznajte u romanu Opsesija. Autorka Nora Roberts rođena je u Merilandu kao najmlađa od petoro dece i jedina kćerka u porodici. Prvu knjigu objavila je 1981. godine i od tada ne prestaje da niže književne uspehe. U Vulkan izdavaštvu mogu se pronaći mnogi naslovi ove nagrađivane autorke, među kojima su Obala sećanja, Tama u očima, Saša i drugi.

48. SOFEST - Po jutru se dan poznaje

Filmski festival u Sopotu - "Sofest", 48. po redu, biće održan od 2. do 6. jula, biće prikazana 22 filmova, od toga u takmičarskom programu biće prikazano 18 filmova, od kojih sedam manjinskih koprodukcija, najavljeno je danas na konferenciji za novinare u Skupštini grada Beograda.

    Pod sloganom "Po jutru se dan poznaje", festival će odati zasluženo priznanje i počast reditelju Mladomiru Puriši Djordjeviću kome će biti uručena Nagrada za doprinos filmskoj umetnosti.

    Biće organizovana specijalna projekcija njegovog filma "Jutro", kojim je, prema rečima umetničkog direktora "Sofesta" Aleksandra Avramovića, "ondašnja jugoslovenska kinematografija napravila prvi veliki korak u svet".

     U galeriji Centra za kulturu Sopota biće postavljena izložba plakata njegovih filmova i fotografija Branka Belića, a na istom mestu će 5. jula biti organizovan panel na kome će o stvaralaštvu Puriše Djordjevića govoriti filmski znalci Srdjan Vučinić, Radoslav Zelenović, Dejan Dabić i Jovan Marković.

    "Puriša je uvek bio ispred drugih, na čelu kolone duha i stvaralaštva. On je bežao i svojim mislima, uranjajući u nove, još slojevitije od prethodnih. Samo je deo tog vulkana misli i ideja završio na filmskoj ili video traci i u tekstovima, medju kojima mnogi čekaju da dobiju svoje knjige gde bi uvek bili spremni da oplemene neke nove radoznale generacije", istakao je Avramović i dodao da planiraju izdavanje monografije o Puriši Djordjeviću sa njegovim pričama i tekstovima o njemu.

    Pored otvaranja izložbe "Po jutru se dan poznaje" i uručenja nagrade Djordjeviću, prvog dana festivala biće tradicionalni defile filmskih ekipa i gostiju u fijakerima, zatim nastupi Big benda RTS-a, grupe "Kal", KUD-a "Kosmaj" i Jelene Tomašević i projekcija filma "Šavovi" Miroslava Terzića.

    Do 6. jula biće prikazani filmovi koji se, prema rečima Avramovića, odlikuju, tematskim i žanrovskim bogatstvom, kreativnom raznolikošću i medju autorima i u glumačkim kreacijama.

    "Na delu će biti smotraregioalnih  filmskih ostvarenja što je dragocena prilika za publiku da dobije uvid u tokove filmske industrije i njenom kvalitetu", rekao je Avramović.

    U žiriju će biti filmski poslenik Radoslav Zelenović, glumica Jovana Gavrilović i filmski kritičar Dejan Dabi

Prateći programi 48. Sofest-a

Kao i svake godine, Sofest će i ove imati rasnovrstan prateći program. Izložbe, projekcije i panel diskusije...

Izložba slika od 2. do 6. jula u holu CZK Sopot-Portreti glumica i glumaca koji su na ovoj izložbi urađeni su kao 3D slike. Ova tehnika, SCROLL SAW naziva se i šuplji duborez i predstavlja igru svetlosti i senke.

Izložba plakata od 2. do 6. jula u Galeriji CZK Sopot-Izložba plakata filmova Mladomira Puriše Đorđevića i fotografija Branka Belića održava se u Galeriji Centra za kulturu Sopotu, povodom 95 godina života i višedecenijskog umetničkog  stvaralaštva ovog legendarnog filmskog reditelja, scenariste i književnika. Ulaz je slobodan.

Panel: Po јutru se dan poznaje- posvećen 95. godišnjici rođenja Puriše Đorđevića, 5.7.2019. u 13 časova, Galerija CZK Sopot

O velikom filmskom reditelju govorićemo na panelu u petak, 5. jula, koji će se održati u Galeriji Centra za kulturu, gde će biti postavljena izložba plakata Purišanih filmova i sjajnih fotografija Branka Belića,velikog majstora i Purketovog prijatelja.  Na panelu će uvodne reči imati filmski znalci: Srđan Vučinić, Radoslav Zelenović, Dejan Dabić i Jovan Marković.

Istog dana nakon panela, u 15 časova održaće se počasna projekcija filma „Jutro” Puriše Đorđevića.

Dečiji filmovi-Tri dečija filma: Ko se boji vuka još 2, Mali veseljak: Brod spasilac, Misija Katmandu: Avanture Neli i Sajmona, zabaviće najmlađe na festivalu u jutarnjim časovima.

Sofest i u centru Beograda-Za filmske sladokusce iz glavnog grada, koji ne mogu da nam se pridruže u Sopotu, i ove godine je predviđen „Sofest plus“. U Domu omladine Beograda, 8. Jula, biće prikazani nagrađeni filmovi, a ulaz je besplatan.

Pozdravna reč umetničkog direktora "Sofesta" Aleksandra Avramovića

Pozdravljamo autore, glumce i druge umetnike i filmske radnike, kojima je obezbeđena prijatna vožnja fijakerima. Poseban pozdrav upućujemo hiljadama ljubitelja filma iz Sopota i okoline, uključujući i Beograd, jer Sopot i Kosmaj su mnogima rezervna adresa. Decu i odrasle čeka raznovrsni  muzički program, tradicionalni vatromet i bogata trpeza od 22 filma.

Za filmske sladokusce iz glavnog grada, koji ne mogu da nam se pridruže u Sopotu, i ove godine je predviđen „Sofest plus“. U Domu omladine Beograda biće prikazani  nagrađeni filmovi, a ulaz je besplatan, kao i za sve projekcije u Sopotu.

U takmičarskoj konkurenciji imamo 18 filmova, od kojih je sedam iz manjinskih koprodukcija. Ovaj podatak ukazuje da je urodila plodom aktivnost Filmskog centra Srbije u povezivanju sa kinematografijama sa prostora bivše države, a i sa drugim evropskim zemljama. Praktično, na delu će biti smotra filmskih ostvarenja EX-YU, što je dragocena prilika za publiku da dobije uvid u tokove filmske indusrtije i njenom kvalitetu na širem prostoru.

Filmovi se odlikuju tematskim i žanrovskim bogatstvom i kreativnom raznolikošću i među autorima i u glumačkim kreacijama. Posebno raduje brojnost i kvalitet mladih autora i glumaca.

Iz te kvalitetne grupe nam dolazi i članica ovogodišnjeg žirija, najbolja glumica na prošlogodišnjem festivalu. Koristim se ovom prilikom da Jovani Gavrilović čestitam nedavnu Sterijinu nagradu. U žiriju su i doajen Sopota Radoslav Zelenović, direktor Festivala na Paliću i filmski kritičar Dejan Dabić, selektor Filmskih susreta u Nišu.

Na predstojećem festivalu u Sopotu ukazaćemo posebnu pažnju i odati više nego zasluženo priznanje i počasti legendarnom filmskom umetniku i književniku Mladomiru Puriša Djordjeviću.

Njegova 96. godina života,  koja je počela da teče od Djurdjevdana, samo je povod, ali svakako jedinstven, pa mu želimo još mnogo zdravlja i - stvaranja.

Ili, jednostavnije rečeno, da snima filmove i piše divne priče.

Doduše, Đorđević  je, tačno pre 10 i po godina, obećao da više neće pisati knjige, niti snimati filmove i tu navodnu odluku obrazložio u svom tradicionalnom ironično-vickastom stilu:

"Jednom prilikom su mi rekli: 'prestani, nemaš više talenta'! Možda ću ga ponovo dobiti u 90. godini, pa čekam tu poruku".

On je jedan od retkih u svetskoj istoriji filma koji u ovim svojim  godinama stvarno snima. Ovih nedelja upravo nastaje dokumentarni film o još jednom velikanu naše umetnosti - Matija Bećkoviću, koji tim povodom govori:

„Puriša je neumoran“, on neprestano govori u filmovima. To bi mogao biti film, to je odlična ideja za film… I tako već godinama slušam od njega o njegovim planovima, tako da me nije začudilo kad sam ja došao na red. Puriša je, pre svega, izvanredan pisac, a sve to što piše, pa i filmovi koje snima, uvek su pesnički, poetski, lirski.”

Puriša je uvek bio ispred drugih, na čelu kolone duha i stvaralaštva. On je bežao i svojim mislima,  uranjajuci u nove, još  slojevitije od prethodnih. Samo je deo tog vulkana misli i ideja završio na filmskoj ili video traci i u tekstovima, među kojima mnogi čekaju da dobiju svoje knjige gde bi uvek bili spremni da oplemene neke nove radoznale generacije.

On je uvek bio nezadovoljan ostvarenim, čak i ljut na sebe što novopristigla misao nije došla ranije, kad je bio u prilici da je ugradi u film.

I u umetničkom cilju u filmu o Matiji, Puriša je ostao dosledan svojoj poetici i praksi:

„Film mora da izazove ona osećanja koja ja imam prema Matiji — da ga volim i da ga mrzim. To je osobina svakog dobrog filma, da u jednom kadru kažeš — ovo je lepo, a već u sledećem — čudi me da je režiser to upotrebio.“

Imao sam sreću da mu par puta puta budem od pomoći,  koliko sam mogao, i bio sam u prilici da svedočim o žaru u očima,  o hitrosti u pokretu, o svevidećem biću, koje se u trenutku nađe svima,  da pomogne, posavetuje i ohrabri. Od snimatelja do glumca, od organizatora do šminkerka,  pa opet -  do glumca. On je bio spona, osnova i potka budućeg ćilima koji se zove film. Glumac mu je uvek bio centar svega. Od gorolomnosti  Mirčete Vujičića do tananosti Milene Dravić i od svega drugog što su glumci imali u sebi,  a on to nepogrešivo prepoznavao,  Puriša je pleo plotove oko planinskih avlija, razotkrivao nizbrdice revolucija u koje je verovao, pokazivao lomove među dojucerašnjim priateljima, narodima i državama, ali i vajao najnežnija gnezda ljubavi, sazdana od ushićenja i suza.

Po jutru se oduvek dan poznavao, a u Purišinom filmskom delu su date projekcije budućnosti, uključujući i ovu, koja je naša sadašnjost. Veliki umetnik je ukazao koja zla, koje korove treba uništiti. Moćni gospodari sudbina naroda su i tada, kao uvek, opasnost videli u filmu, u umetnosti i genijalnom umetniku.

I tako, iz decenije u deceniju, do Purketove desete, neka nam je živ i zdrav, ništa se nije promenilo. Život ljudski i društvo, umesto blagorodnosti, plemenitosti i blagostanja, sve više bivaju obeleženi suprotnim svojstvima, do potpunog poniženja najvećeg dela čovečanstva.  Za čoveka - jedinku bore se još samo umetnici i filozofi.

Puriša Djordjević je i danas u prvim redovima.

O velikom filmskom reditelju govorićemo na panelu u petak, 5. jula, koji će se održati u Galeriji Centra za kulturu, gde će biti postavljena izložba plakata Purišanih filmova i sjajnih fotografija Branka Belića,velikog majstora i Purketove prijatelja.  Na panelu će uvodne reči imati filmski znalci: Srdjan Vučinić, Radoslav Zelenović, Dejan Dabić i Jovan Marković.

Pozivam i druge poštovaoce velikog dela našeg Purketa i kolege novinare da nam se pridruže.

Imaćemo i počasnu projekciju  “Jutra”, kojim je naša, tj. ondašnja jugo-kinematografija napravila prvi veliki korak u svet. Ostaje i kao večiti spomenik veličanstvenoj Mileni Dravić.

Prvi dan festivala je, u pravom smislu reči, dan publike.

Sigurni smo da će ih biti više hiljada. A pravi razlog je u kvalitetu programa.

Posebno smo zahvalni Big bendu RTS-a koji je promenio raspored svojih obaveza da bi uveličao početak našeg festivala.

Pozdravićemo i muzičku grupu: “Kal” i folklor KUD-a iz grada domaćina, a poseban umetnički doživljaj će doneti ponoćni koncert Jelene Tomašević.

Svima hvala.

Dve godine pre poluvekovnog jubileja festivala, opet će pobednici biti: film i publika.