ЛАБУДОВО ЈЕЗЕРО НА ПОЗОРИШНОМ ТРГУ

Несумњиво један од најпознатијих и најизвођенијих балета 19. векa на музику П.И.Чајковског, опус 20, премијерно је изведен у Бољшој театру у Москви 1877. године. Лабудово језеро је први од три балета које је компоновао Чајковски. Касније је урадио Успавану лепотицу (1889),  Крцка Орашчића (1892) и неколико свита за једночине балете. Маријус Петипа заједно са Лавом Ивановим 1895 године креира антологијску верзију овог балета која је до данас очувана у режијском и кореографском сегменту.   

У Србији, и баш у овом београдском националном театру имао је премијеру 29. јуна 1925. године у кореографији u Александра Фортуната. Тадашње новине најављују фантастични балет у четири чина, а в.д. Уравница ове куће, Ивана Вујић нам говори да је то много више од балета, да је то школа лепоте, дисциплине и лепог понашања, која нас води у просторе метафизике, у којима можемо да спознамо саме себе. У ова турбулентна времена када и простори културе бивају нападнути од ситнопаланачких сплеткарења. 

В. д. директора Балета Константин Костјуков истиче да је представа савременија, а да је само другачија режија:

"Други почетак, другачији је можда крај. Савременије, значи захтевније. Много је више техничких елемената. Много је више неких других скокова. Балет данас је много отишао унапред. Нешто где смем, не реметећи оригинал, класично, можемо рећи да је остало 30 посто. Све остало играмо много динамичније."

Диригент Ђорђе Павловић наводи да је то верзија Петипа – Иванов, а да је Чаковски разлог зашто се професионално бави музиком.

За костиме је, уобичајно био задужен 95-годишњи Ренато Балестра, који се није либио да некада на сваки костим својеручно ушије свако дугме.

На некадашњем Позоришном тргу, данашњем Тргу Републике у реконструукцији чека нас у недељу 2. јуна нова, шеста по реду,  инсценација легендарног балета Лабудово језеро. У улози лабуда појавиће се Татјана Татић, а принц Зигфрид Игор Пастор.

Па да се мало потсетимо о чему се ради у либрету, како бисмо се онда препустили чудесном свету музике и покрета.

Принц Зигфрид  сазнаје за  легенду о чаробњаку који претвара лепе девојке, принцезе, у лабудове и чува их на скривеном језеру у шуми. Краљица, његова мајка много је приземнија у   да му изабере  вереницу на Великом балу  приређује. Принц је незаинтерсован, осим за лабудове, те креће ка њима. Пратећи лабудове Зигфрид тако стиже у дубоку шуму.  Испоставља се да је легенда истинита и да су лабудови девојке, принцезе на које је зли чаробњак бацио чини. Оне ноћу плешу око језера и изводе необичне игре, све до јутра када опет постају лабудови.

Зигфридову пажњу посебно привлачи лабудица чудесне лепоте, Одета, краљица лабудова. Само искрена љубав може поново ослободити лабудове-девојке и разрешити их ове мрачне магије. Принц јој се  заклиње на вечну љубав. 

На великом балу у двору принц треба да одабере своју невесту. Изненада, а бал стиже један странац, а то је зли чаробњак са језера прерушен у грофа Ротбарта. У његовој пратњи је и његова ћерка Одилија која невероватно личи на Одету. Принц верујући да је то баш његова Одета одушевљено понавља свој завет, али на крају схвата да је одманут и упућује  се у шумску тмину ка зачараном језеру.

Под велом мрака на обали језера Одета прича својим другарицама, тужну причу о превари и прекршеном завету. Тада стиже Зигфрид. Превара злог чаробњака није успела. У бесу он стиже на обалу језера бацајући муње и громове на Зигфрида, покушавјући да га убије. Чиста љубав Згфрида и Одете је неуништива и побеђује злог чаробњака чија магија нестаје, а Одета у пратњи својих пријатељица мирно и у срећи одлази са принцом Зигфридом.

ПЕТАР ИЛИЧ ЧАЈКОВСКИ (1840 - 1893)

Не зна се чему се треба више дивити код Чајковског: симфонијској вредности његових балета, њиховим играчким квалитетима или снази израза и емоције. То су праве играчке драме. Серж Лифар

Док је у опери тражио живу, реалну драматику и психолошку истину, Чајковски је сматрао да област балета претставља фантастика бајке. У том смислу Чајковски продужава линију романтичног балета, који се заснива на бајкама, обилним фантастичним сценама и театерско-живописним ефектима. Заједно с тим, он је дубоко стваралачки захватио проблематику балета и реформирао традиционалне основе овог жанра. 

Развој стилских особености романтичног балета усавршио се код Чајковског по двема главним линијама. Прво, чисто кореографски принцип добио је код Чајковског изванредну гипкост и карактеристичну разноврсност. Чајковски обнавља познате врсте игара, дајући им необичну свежину и богатство ритмике и музичке пластичности, и у исти мах показује велики смисао у проналажењу специфичних облика играчких покрета условљеним карактеристичним сценским задацима. У том смислу он користи достигнућа савременог француског балета, нарочито Делиба, кога је тако високо ценио. Друга новина коју је Чајковски унео у област балетске музике састоји се у широком развијању елемената симфонијске пантомиме. 

Чајковски је показао пут симфонизације балета којим су пошли, у руској музици Глазунов и Стравински, а у француској Равел и његови следбеници.

Чајковски је вероватно најпознатији по својим балетима које је компоновао у зрелијој уметничкој фази и управо је са балетима стекао највећу славу и признање савременика:

•     1872 – Лабудово језеро – оп. 20 – његов први балет, у почетку извођен са извесним недостацима које ће касније дорађивати. Први пут изведен у Бољшој театру у Москви.
•     1890 – Успавана лепотица – оп. 66 – сам Чајковски је сматрао овај балет за своје најбоље дело. Први пут изведен у Маријинском театру у Ст. Петербургу.
•     1892 – Крцко Орашчић – оп. 71 – Композитор није био много задовољан својим последњим балетом.
•     Симфонијску поему – Франческа да Римини, оп. 32 – компоновао је у Бајројту у јесен 1876., у веома кратком року, инспирисан епизодом из Дантеове Божанствене комедије.

МАРИЈУС   ПЕТИПА (1818 – 1910)

Једна од најпознатијих личности балетске уметности свих времена је Маријус Петипа, творац класичног балетског академизма, играчког стила који својим строгим, а лепим и виртуозним формама одушевљава и балетске уметнике и њихову публику.

Маријус Петипа је рођен у Марсеју 1819. године у уметничкој породици. Отац Жан Антоан је био играч и балетмајстор, а мајка Викторина Гасо драмска уметница. Његов старији брат Лисијен, је био први играч у Великој опери у Паризу, а затим познати француски балетмајстор. Петипа је започео своју сценску каријеру као играч, најпре у Француској, затим у Шпанији, а 1847.године је дошао у Русију у којој ће остати све до своје смрти 1910. На сцени Маријинског театра у Ст. Петeрбургу радио је педесет шест година, најпре као играч, а затим као кореограф. Поставио је четрдесет шест оригиналних балета, синтетизујући достигнућа балетске уметности XIX века, која је обогатио изузетном стваралачком маштом. 

Најпознатији његови балети су: ”Дон Кихот” (1869) и ”Бајадера” на музику Лудвига Минкуса, затим чувени балети П.И.Чајковског ”Зачарана лепотица”  (1890), ”Лабудово језеро” (1895), у сарадњи са Левом Ивановим, и ”Рајмонда” А.К.Глазунова (1898). Петипа је имао удела и у стварању балета Чајковског и Иванова ”Крцко Орашчић” за који је написао либрето на основу познате Хофманове приче. Већ у првој сезони свог боравка у Ст.Петребургу, 1847.године, Петипа је поставио своју верзију балета ”Пакита”  (светска праизведба је била годину дана раније у Паризу), а 1881. године је сачинио практично поново целокупну кореографију и у оквиру ње популарни и до данас радо извођени ”Grand pas  classique” на музику Лудвига Минкуса. Мелодичност и ритмичност његове музике су омогућили да Петипа створи готово беспрекорну кореографију – пример изванредно маштовитог тока идеја кореографа, усмерених на истицање блиставог виртуозитета класичног балетског академизма. 

Основне особености овог стила уметничке игре су строгост и прецизност играчких форми, израђен систем покрета, лепих и ефектних, у којима је све одређено и сврсисходно. Такав систем покрета има за циљ да строгим и дисциплинованим увежбавањем оспособи тело извођача – балерина и играча – да буде складно обликовано и пластично и да постане врхунски инструмент, који ће сам играч и кореограф  користити за исказивање, углавном, бајколиких балетских садржаја. 

Историчари  уметничке игре сматрају да је радња најбољих балета Петипа осмишљена, јасна и целовита, да је његова машта неисцрпна, а да су његова изражајна средства строго одабрана и промишљена. И површан увид у оне његове поставке који су се до данас сачувале, упућује на закључак да су солистичке деонице и велики класични дуети најдрагоценије наслеђе које је Петипа оставио новим генерацијама балетских уметника  - све до данашњих дана. Чињеница је да се класичан балет сматра основом свестраног играчког образовања, а да највреднији класични балети и њихови делови представљају окосницу репертоара балетских ансамбала широм света. 

Они су увек, наравно, у зависности од степена техничке оспособљености извођача, радо гледани и добро примани од стране публике. Сасвим је јасно да је улога и стваралачко дело кореографа и балетмајстора Маријуса Петипа у томе од прворазредног значаја.

  
ЛАБУДОВО ЈЕЗЕРО

Премијера, 2. јун 2019/Велика сцена

Репризе: 8. и 18. јуни 2019.

Кореографија и режија Константин Костјуков

према М. Петипа, Л. Иванову

Либрето В. Бегичев, В. Гелцер

Дизајн декора и костима Ренато Балестра

Диригент Ђорђе Павловић

Премијерна подела:

Одета/Одилија Татјана Татић

Принц Зигфрид Игор Пастор

Краљица Ива Игњатовић

Лакрдијаш Марио Дилиђенте

Гроф Ротбарт Јовица Бегојев

Бено Милош Маријан

Волфганг Горан Станић

I чин

ПРИНЦЕЗЕ Теодора Спасић, Маргарита Черомухина

GRANDE VALSE Милена Огризовић, Мина Радоја, Дејана Златановски, Јована Матић, Смиљана Стокић, Ребека Клоу, Дарина Булаковска, Драгана Вујичић, Силвија Џуња, Хелена Јовановић, Љупка Стаменовски, Анђелка Дамјановић

Никола Бјанко, Хозе Иглесиас, Тејлор Клоу, Милош Живановић, Михајло Стефановић, Себастиан Хелд, Чедомир Радоњић, Милош Кецман, Рандол Бетанкоурт, Кристофер Вазкез, Душан Милосављевић, Карлос Алварадо

ПОЛОНЕЗА Тијана Шебез, Љиљана Велимиров, Дејана Златановски, Мина Радоја, Нада Стаматовић, Драгана Вујичић, Јована Матић, Смиљана Стокић, Маја Стојаков, Ребека Клоу, Љупка Стаменовски, Дарина Булаковска

Тејлор Клоу, Никола Бјанко, Милош Живановић, Хозе Иглесиас, Михајло Стефановић, Себастиан Хелд, Чедомир Радоњић, Милош Кецман, Рандол Бетанкоурт, Кристофер Вазкез, Карлос Алварадо, Душан Милосављевић

ГОСПОДА Лука Пејчиновић, Ненад Иванковић

II и IV чин

PAS DE QUATRE Миља Ђурић, Јована Несторовска, Теодора Спасић, Маргарита Черомухина

ВЕЛИКИ ЛАБУДОВИ Тијана Шебез, Љиљана Велимиров, Душанка Ђорђевић, Маја Стојаков

CORPS DE BALLET у II и IV чину: Милена Огризовић, Мина Радоја, Дејана Златановски, Бранкица Мандић,

Дарина Булаковска, Драгана Вујичић, Смиљана Стокић, Силвија Џуња, Ребека Клоу, Љупка Стаменовски, Нада Стаматовић, Наташа Најман, Јована Матић, Ада Распор, Валентина Грујичић, Хелена Јовановић,

Ана Иванчевић, Марина Милетић, Тара Тодић Цурк, Верица Станојевић

III чин

ВАЛС НЕВЕСТА Душанка Ђорђевић, Бранкица Мандић, Миља Ђурић, Сања Нинковић, Ада Распор

ШПАНСКА ИГРА Олга Олћан, Тијана Шебез

Хозе Иглесиас, Никола Бјанко

НАПОЛИТАНСКА ИГРА Рандол Бетанкоурт

Наташа Најман, Марина Милетић, Дарина Булаковска,  Хелена Јовановић, Љупка Стаменовски,

Ксенија Аврамовић, Анастасиа Сихова

ЧАРДАШ Ивана Савић Јаћић, Тејлор Клоу

Драгана Вујичић, Ана Иванчевић, Тара Тодић Цурк, Јована Матић, Силвија Џуња, Мина Радоја

Жељко Гроздановић, Чедомир Радоњић, Душан Милосављевић, Кристофер Вазкез, Џозеф Тидсвел, Карлос Алварадо

РУСКА ИГРА Љиљана Велимиров, Милена Огризовић, Маја Стојаков

МАЗУРКА Смиљана Стокић, Дејана Златановски, Нада Стаматовић, Ребека Клоу

Себастиан Хелд, Милош Живановић, Александар Илић, Михајло Стефановић

ДАМЕ Дрина Пешић, Инес Ивковић, Маја Остојин, Оља Ђукић

ФАНФАРЕ Лука Пејчиновић, Ненад Иванковић

ДЕЦА Ученици Балетске школе „Костјуков-Драгичевић“

Директор Балета Константин Костјуков

Помоћник директора Балета Милош Дујаковић

Продуценти Балета Бранкица Кнежевић, Гојко Давидовић

Асистент кореографа Душка Драгичевић

Репетитори Балета Марија Вјештица, Константин Тешеа, Паша Мусић, Тамара Ивановић

Студенткиња Продукције на пракси Александра Илић

Концертмајстор Едит Македонска

Соло виолончело Синиша Јовановић

Соло обоа Душко Ненадовић

Соло харфа Гаљина Квасневски Јаковљевић

Асистенткиња костимографа Катарина Грчић Николић

Асистенти сценографа Мираш Вуксановић, Јасна Сарамандић

Дизајнер светла Милан Коларевић

Мајстор маске Марко Дукић

Мајстори позорнице Зоран Мирић, Бранко Перишић

Мајстор тона Небојша Костић

Асистент костимографа у Народном позоришту Александра Пецић

Моделар и шеф женске кројачнице Снежана Игњатовић

Моделар Наталија Ђилић

Шеф мушке кројачнице Јела Бошковић

Модисткиња Радица Комазец

Ликовна обрада костима Алиса Радисављевић (студент на пракси)

Декор и

The HOT 8 BRASS BAND premijerno u Srbiji!

Nedelja, 30. jun 2019. u 20:00 // Dom omladine Beograda, sala Amerikana

 

NAJBOLJI DUVAČKI ORKESTAR NJU ORLEANSA KONAČNO U BEOGRADU!

Tradicija duvačkih orkestara koji marširaju jedna je od velikih tradicija koju je svetu dao grad Nju Orleans. Istoričari sa pravom tvrde da je to jedan od korena iz kojih je stvoren džez u savremenom obliku. Zato, u najavi za jubilarni 35. Beogradski džez festival (22-27. oktobar 2019.), publici predstavljamo najbolji savremeni duvački orkestar grada Nju Orleansa – jedinstveni The Hot 8 Brass Band!

Originalni zvuk Hot 8 Brass Benda, po kome je postao planetarno slavan, oslanja se na džez nasleđe Nju Orleansa ali ga ukršta sa modernim stilovima: pre svega hip-hopom, fankom i ritam & bluzom, stvarajući zapaljivu smešu koja oduševljava publiku širom sveta. Ni tu nije kraj iznenađenjima koje donosi ovaj mobilni orekstar: bend je izuzetan i po veoma važnoj ulozi pevača, koji obično ne prate ovakve grupe, ali ovde se naročito ističu, doprinoseći opštem raspoloženju žurke. Konačno, Hot 8 su posebno slavni po svojim senzacionalnim obradama popularnih hitova koje svi znamo – od Majkla Džeksona, preko Marvina Geja, pa sve do grupe Joy Division, čiju su besmrtnu pesmu “Love Will Tear Us Apart” upravo preradili na izuzetan način!

 

 

Kao pravi predstavnici svog grada, Hot 8 Brass Band donose sa sobom autentičnu priču o tragediji i trijumfu, koja je postala gotovo jednako poznata kao i njihova muzika. Članovi sastava su ponikli bukvalno na ulici, svirajući na procesijama koje su pratili sahrane i venčanja, i delili su sudbinu pripadnika Afroameričke zajednice, posebno njenih siromašnijih slojeva: tako su tokom svoje karijere izgubili tri člana u napadima kriminalaca. Put od „blata“ do globalne slave bio je u njihovom slučaju zaista težak.

 

Kao najbolji savremeni ambasadori njuorleanske kulture, od osnivanja 1995. godine, redovno su dizali publiku na noge kako u svom rodnom gradu tako i širom SAD-a. Neprekidno održavajući dugačke međunarodne turneje, tokom godina su postali jedan od najpoznatijih američkih duvačkih bendova van svoje zemlje. O jedinstvenoj pojavi ovog orkestra izveštavali su mnogi od najprestižnijih svetskih medija, pa su tako bili deo velikih TV i filmskih produkcija, kao što je legendarna serija “Treme“, čiaj radnja je smeštena u Nju Orleans. Njihova izdanja sa snimljenom muzikom takođe su vredna pažnje: brilijantna mešavina standarda, specifičnih obrada pop hitova i sjajnih originalnih numera.

Početkom godine je uz sjajne kritike objavljen njihov najnoviji album “Take Cover”, posvećen uspomeni na teške posledice koje uragan Katrina ostavio na tamošnju zajednicu – upravo ovo svedočanstvo uživo promovisaće u sklopu evropske turneje, tokom koje prvi put dolaze u naše krajeve.

Zato nema boljeg orkestra za početak proslave malog jubileja Beogradskog džez festivala, od najboljeg duvačkog sastava kojeg Nju Orleans, kao rodni grad džeza, može danas da ponudi!

 Ulaznice su u pretprodaji preko TicketVision mreže, po ceni od 1000 RSD.

Одржана је промоција Претраживача културног наслеђа Србије

У питању је национални пројекат у области дигитализације који је покренуло Министарство, уз стратешку подршку компаније Мајкрософт Србија,  са циљем да се најширој јавности представе дигитализовани фондови и обезбеде информације о културном наслеђу које се чува у нашим библиотекама, архивима, музејима, галеријама и заводима за заштиту споменика културе.

О њему су говорили: министар културе и информисања Владан Вукосављевић, генерални директор компаније Мајкрософт Србије Жељко Вујиновић, виши саветник у Кабинету председнице Владе Светлана Јовановић и помоћник министра културе за дигитализацију културног наслеђа и савременог стваралаштва др Дејан Масликовић.

„Као први обједињени портал за претрагу културног наслеђа и мапирање споменика и установа културе Републике Србије, Претраживач гарантује веродостојност обрађених података који су резултат стручне обраде запослених у установама културе, и омогућује корисницима да се уношењем кључне речи, на једном месту, добију основне информације о траженом појму“, сматра министар. „Ово је велики искорак за установе културе и културну политику коју води ова Влада, и ово Министарство.“

Захваљујући овом пројекту, од сада ће сва покретна и непокретна културна добра као и мапа споменика и установа културе у Србији бити представљена на јединственом порталу и на три адресе – култура.срб, kultura.rs,  и culture.rs.

Помоћник министра Дејан Масликовић, изразио је велико задовољство резултатом  овог пројекта, јер према његовим речима, Претраживач културног наслеђа не нуди само представљање наших културних вредности већ нуди едукацију, привалачи нову публику и ствара нове услуге.

„Овај претраживач грађанима ставља на увид све оно што је најдрагоценије у нашим установама културе. Изборили смо се да култура буде препозната када је дигитализација у питању као један од најзначајнијих сегмената државе, и да постанемо приоритет када је у питању додела ресурса “, рекао је Масликовић.

Према његовим речима у националном Претраживачу налазе се и подаци из Народног музеја Републике Српске, и изразио наду да ће Претраживач допринети обједњавању свега онога што чини наш национални идентитет на српском културном простору.

Промоцији су присуствовали и представници установа културе, који су се том приликом упознали за могућностима Претраживача. Према њиховим речима, Претраживач може бити покретач многих позитивних процеса како у међуинституционалној сарадњи, тако и у разумевању и јачању културног идентитета, привлачењу нове публике и популаризацији културе и уметности у самом друштву.

„Успостављање оваквих система, регистратора, стандардизација, јесте прави пут не само у промовисању српске културне баштине већ је и најбољи начин да се одговори на изазове које носи 21. век“, истакла је Светлана Јовановић наглашавајући да је дигитализација један од највећих приоритета Владе републике Србије.

Генерални директор компаније Мајкрософт, Жељко Вујиновић се у свом обраћању захвалио на сарадњи Министарству културе и информисања и указао на нужност дигитализације у савременом друштву.

„Веома смо задовољни што смо у Министарству културе и информисање нашли саговорнике који су препознали значај дигитализације, и на који начин те савремене технологије могу да допринесу у томе да један национални пројекат угледа светлост дана“ и додао је да ће Мајкрософт, као партнер компанија, у будућности наставити са даљим радом на уношењу података у јединствени софтверски систем, који се користи свуда у свету, а од сада и код нас.

„Ово је добар начин да покажемо шта наша земља има, и да на овај начин промовишемо српску културну баштину“, закључио је Вујиновић.

ОТВАРАЊЕ ЈУНСКИХ ИЗЛОЖБИ У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ БЕОГРАДА

ОТВАРАЊЕ ЈУНСКИХ ИЗЛОЖБИ У КУЛТУРНОМ ЦЕНТРУ БЕОГРАДА
ЧЕТВРТАК, 6. јун  у 20.00

Бетина фотографија године 2019
Кустоскиња: Милена Марјановић
6 – 27. јун 2019.
Галерија Артгет, Трг републике 5/I
Отварање: четвртак, 6. јун 2019. у 20.00

На шеснаести конкурс Бетина фотографија године 2019 пристигла су 294 рада 79 аутора из 8 земаља. Стручни жири у саставу Милена Марјановић, историчарка уметности, Ненад Петровић, фотограф и Имре Сабо, фотограф, одабрао је 44 фотографије које ће бити изложене у Галерији Артгет Културног центра Београда , у периоду од 6. до 27. јуна 2019.

Бетина фотографија године је једини међународни конкурс професионалне фотографије у региону који ужива висок кредибилитет у струци и у јавности, доприноси популаризацији медијске фотографије, сарадњи професионалаца и међусобном разумевању.

Лана Стојићевић SUNNY SIDE
Ликовна галерија, Кнез Михаилова 6
6 – 27.06.2019.

Полазишну тачку за истраживање изложбе Sunny Side Лана Стојићевић је пронашла у иновативно изграђеном базену хотела Зора у Примоштену. Хотел који је данас приватизиран и преуређен, изграђен је 1969. према пројекту Ловре Перковића. Инспирисана чињеницом да је на туристичкој реклами из 1971. документован славни гост хотела Орсон Велс, уметница гради наратив о асоцијативној футуристичкој куполи базена.

Минималним интервенцијама модернистичка купола је измештена у свет научно-фантастичних филмова шездесетих. Тако базен постаје свемирски брод, а слоган „Дођите и видите истину”, којим је Југославија у складу с политикама несврстаности позивала иноземне госте да доживе сунчану страну социјализма, постаје слоган Sunny Side мисије.

Лана Стојићевић (Шибеник, 1989) је визуелна уметница која се најчешће изражава у медију фотографије, текстила и архитектонске макете. Мултимедијалним радовима критички истражује разнолике локалне теме попут дивље градње, небриге за (архитектонско) наслеђе и еколошка загађења.

Дипломирала је сликарство 2012. године на Умјетничкој академији у Сплиту, на којој је од 2015. до 2018. радила као спољна сарадница у звању асистенткиње.
Излагала је на бројним самосталним и групним изложбама у Хрватској и иностранству. Освојила је Metro Imaging Mentorship Award на изложби New East Photo Prize (Calvert 22 Foundation, Лондон, 2016)...

Више о изложби нађите овде,

GAMES AND POLITICS (ИГРЕ И ПОЛИТИКА)
6 – 27.06.2019.
Трг републике 5/-1
Галерија Podroom

 

У сарадњи са Goethe-Институтом 06. јуна 2019. у Галерији Podroom отвара се интерактивна изложба видео-игара Games and Politics (Игре и политика). Ова изложба је уједно и уводна манифестација у оквиру новог програмског тежишта Goethe-Института, а то је дигитални свет уопште – нарочито видео-игре и гејминг, као и њихова друштвена улога и значај. На изложби Games and Politics посетиоци ће имати прилику да се упознају са 18 видео-игара, од тога 16 у целовитој верзији и 2 у верзији let’s play. Оне ће им понудити искуства која ће их сигурно подстаћи на размишљање о улози видео-игара у савременом свету. Поред самих игара, изложба обухвата и два документарна филма на ову тему. Изложене игре баве се проблемима попут критике медија, миграција, односа моћи, улога полова и милитаризма, прилазећи им с уметничког становишта. Не треба, међутим, заборавити ни аспект развоја видео-игара и њиховог коришћења, као ни аспект употребе игара у политичке сврхе.

Изложба Games and Politics заснива се на изложби Global Games Центра за уметност и медије Цет-Ка-Ем (ZKM) из Карлсруеа, са којим је Goethe-Институт и сарађивао на њеној припреми. Games and Politics трага за одговором на питање како тачно компјутерске игре развијају свој политички потенцијал, тежећи томе да одреди на који начин и у којој мери ова креативна форма може понудити алтернативе у оквиру индустрије забаве.

Изложба ће бити праћена богатим програмом – радионицама, предавањима, вођењима и групним играњем игрица. Више о изложби и програму нађите овде.
 

Галерије Културног центра Београда су отворене сваког дана од 12:00 до 20:00, сем недељом, државним и верским празницима.

O3ONE / Boris Lukić // Strictly Commercial

03. Jun - 11. Jun 2019.

Svečano otvaranje ponedeljak 3.6.2019. u 19h O3ONE / Gavrila Principa 16
 

Serija slikarskih radova STRICTLY COMMERCIAL je neka vrsta polemičkog slikarstva , tj onog slikarstva koje vodi polemiku sa drugim, najčešće starim slikarstvom, ali i pre svega sa savremenim oblicima vizuelne prezentacije. Moglo bi da se kaže da je to i neka vrsta paraslikarstva.

Zasnovano je na visokoj vizuelnoj konzumerskoj kulturi, spojenoj sa fenomenom tzv airplane grafita. To je potreba da se poznatom, lepom, komercijalnom, nešto docrta/dopiše i time promeni kontekst razumevanja i doživljavanja. Sve ovo svakako ima svoj prauzor u Duchampovom L.H.O.O.Q. koji se nastavlja kroz jedno novo slikarsko uobličavanje.
Cilj ovih radova jeste da se postave u jednu ambicioznu poziciju demaskiranja kodova mainstream kultura kao centara moći i manipulacije, koja bi se sprovela iznutra, jezikom te iste manipulacije.

XXVIII Београдски летњи фестивал /БЕЛЕФ -Долети

Центар београдских фестивала (ЦЕБЕФ), под покровитељством Скупштине града Београда, организује Београдски летњи фестивал 28. БЕЛЕФ,  у периоду од 21. јуна до 7. јула 2019. године у Београду. На овогодишњем летњем фестивалу представиће се двадесетак изузетних културних програма, међу којима су изложбе, позоришне представе, концерти, представе за најмлађе и плесни перформанси.

Отварање овогодишњег Белефа обележиће представа „Антигона - 2000 година касније“, 21. јуна 2019. године, Хангар луке Београд, у извођењу позоришта Улиссес у којој једну од главних улога тумачи доајен глумишта Раде Шербеџија, који после скоро три деценије наступа пред домаћом позоришном публиком.  Такође, на сам дан отварања фестивала биће представљена изложба фотографа из Ирске, добитника бројних награда, Кристијана Антоловића од 19 часова у Француском културном центру.

Аутентично искуство посетиоца манифестације употпуниће позоришне представе на Калемегданској тврђави, плесни перформанси на Ташмајданском парку и Калемегдану, позоришни спектакл у Хангару Луке Београд, изложба у Француском културном центру,  премијера представе - мјузикла у УК „Вук Караџић“, као и простор платоа испред Војног музеја на којем ће одвијати бројни програми фестивала.

У позоришном делу програма овогодишњег Белефа-а након спектакла Антигона -2000 на отварању фестивала публику очекује премијера концептуалне представе Све у свему, мјузикла Пећина у контексту Платонове алегорије – аутора и композитора Ивана Илића у УК Вук Караџић; затим Као да сам те сањао - представа у којој протагонисти у форми монолога говоре и певају стихове највећих српских и светских песника; представа Велики талас у режији Игора Амадеиа (у продукцији Звездара театра) која је током својих приказивања изазивала одушевљење публике. 

За најмлађе ће на платоу испред Војног музеја играти  преподневна представа Црвенкапа по тексту и режији Соње Кнежевић,  а на истом месту биће приказана представа за младе Легенда о храбрости - класични театар за децу са елементима акробатике.

Театар Мимарт који ће ове године представљати Србију у Пловдиву, европској престоници културе и обележава 35 година рада, извешће уметнички перформанс Светлосни кодови.

Перформанс француских уметника, са називом Хепи Маниф – весела плесна променада биће представљена на Калемгданском и Ташмајданском парку. Изложба вајарске радионице Ада представиће уметничка дела која су постављана у јавном простору, а остављена на поклон граду. На фестивалу ће бити изведен веома специфичан перформанс израелске уметнице Мерав Даган, Bloody Mery. Младе посетиоцие фестивала очекује оригиналан музичко сценски наступ популарног YouTube-ra  Бака Прасета.

У музичком делу програма фестивала очекује нас концерт једног од наквалитетнијих Queen tribute бендова – Queen Symphony show, преподневни концерт композиторке Вере Миланковић у извођењу Хора Дечјег културног центра;  Концерт Wien Symphony Salonorchester из Беча, концерт популарних Мостар Севдах реунион, концерт састава Old Hat Orchestra са солистима Драгољубом Бајићем, Љубицом Вранеш и Маријом Јелић. Велико задовољством публици ће засигурно пружити наступ сјајног виолинисте Илије Маринковића, непоновљиве Ођиле, док ће на свечаном затварању фестивала 7. јула наступити Марко Хатлак бенд са специјалним гостом, непревазиђеним Влатком Стефановским.

Програм овогодишње манифестације можете погледати овде

Секретар за културу Града Београда, гдин Иван Карл је истакао је подршку Града Београда летњем фестивалу која износи 15 милиона динара, доке је Министарство културе подржало фестивал са 500.000 динара.

Улазнице за све програме на фестивалу је могуће набавити онлине путем ticket.rs  (бивши  Евентим) и на њховим продајним пунктовима, а на дан одржавања програма на фестивалу улазнице ће се продавати на месту одржавања програма од 17 часова.