XIII Evropska noć istraživača u Srbiji zabeležila rekordnu posetu!

Trinaestu Evropsku noć istraživača, koja je ovog petka i subote održana u dvadeset šest gradova širom Srbije, obeležilo je veliko naučno druženje koje je samo u Beogradu privuklo 30.000 posetilaca svih uzrasta!

Prvi put ove godine Evropska noć istraživača odvijala se u pojedinim gradovima tokom dve večeri, a mali i veliki ljubitelji nauke bili su u prilici da kroz brojne sadržaje upoznaju srpske naučnike i njihove odvažne istraživačke zadatke, kao i da uz niz eksperimenata sami preispitaju značaj nauke u svakodnevnom životu.

Prema procenama organizatora Beograd je ove godine zabeležio rekordnu posetu u Evropskoj noći istraživača. Tokom dve večeri naučnoj avanturi na čak šesnaest gradskih lokacija pridružilo se 30.000 posetilaca! Niš je ljubav prema nauci dokazao privlačeći izvanrednih 8.000 posetilaca tokom druženja u petak veče, dok je u Pomoravlju, sa sadržajima u Jagodini, Ćupriji, Svilajncu i Despotovcu zabeleženo 4.500, a u Inđiji 1.500 poseta! Uzbudljivo je bilo i u Leskovcu, Novom Pazaru, Čačku i Smederevu, kao i u ostalim gradovima u kojima su poslednji septembarski vikend obeležile istraživačka znatiželja i radost.

Baš kao i prethodnih godina, svi sadržaji u okviru Evropske noći istraživača bili su i ovog puta besplatni za sve posetioce.

Evropska Noć istraživača u Srbiji finansirana je iz programa „HORIZON 2020“ koji predstavlja najveći program Evropske unije za istraživanje i inovacione delatnosti, a u okviru potprograma Marija Sklodovska-Kiri. Sva naučna dešavanja ove godine realizovana su kroz tri projekta u sledećim gradovima: Beograd, Novi Sad, Niš, Kragujevac, Ub, Užice, Svilajnac, Ćuprija, Jagodina, Smederevo, Ranovac, Čačak, Leskovac, Novi Pazar, Knjaževac, Despotovac, Kruševac, Trstenik, Negotin, Subotica, Zrenjanin, Inđija, Kikinda, Šabac, Bečej, Zaječar.

Октобар у Кинотеци: Бергман, Лиз Тејлор, Павле Вуисић…

Октобарски програм Кинотеке обележиће циклус рестаурираних филмова Ингмара Бергмана, поводом стогодишњице рођења шведског редитеља, док ће поводом годишњица смрти бити приређене ретроспективе српских глумаца Павла Вуисића и Миодрага Петровића Чкаље. 

Редовни циклус Великани светског филма овог месеца је посвећен Елизабет Тејлор. На програму су и ревије чешког и словачког, норвешког и кубанског филма, затим програм посвећен Главној железничкој станици Београд, као и низ редовних циклуса - Мој избор, Нема среда, Шок коридор представља, Сећање на…. 

У новом здању Кинотеке 1. октобра биће представљена књига „Неиспричане приче“, у присуству аутора, славног хрватског редитеља и сценаристе Рајка Грлића и приказан његов филм „Устав Републике Хрватске“ из 2016. године.

Дани чешког и словачког филма, организовани поводом стогодишњице дипломатских односа, свечано се отварају 2. октобра пројекцијом филма „Масарик“ (2016) у режији Јулиуса Шевчика, а програм се од наредне вечери наставља у Музеју кинотеке у Косовској 11.

У очекивању нове верзије филма „Звезда је рођена“ (у режији Бредлија Купера који и игра у филму са Леди Гагом) публика Кинотеке подсетиће се 3. октобра две раније верзије под истим насловом - у режији Џорџа Кјукора (1954), са Џуди Гарланд и Џејмсом Мејсоном и у режији Френка Пирсона (1976), са Барбром Стрејсенд и Крисом Кристоферсоном.

Дани норвешког филма, од 10. до 14. октобра, представљају редитеља Ерика Попеа. На програму је пет остварења овог аутора цењеног и у европским оквирима - од драме „Хаваји, Осло“ из 2004. до овогодишње продукције „Утоја, 22. јули“. 

Стогодишњица рођења славног шведског редитеља и сценаристе Ингмара Бергмана биће обележена у Кинотеци програмом његових рестаурисаних филмова од 16. до 21. октобра. На свечаном отварању биће приказан Бергманов опроштајни филм „Сарабанда“ (2003). Следе „Персона“, „Дивље јагоде“, „Јесења соната“, „Седми печат“… као и документарни филм „Острво Бергман“ (2004) у режији Мари Нирерод, а биће одржана и панел дискусија о Бергмановом стваралаштву.

Дани кубанског филма трају од 24. до 28. октобра, а приређују се поводом 75 година дипломатских односа. На отварању ће бити приказан филм „Сећања на неразвијеност“ (1968) Томаса Гутиереза Алее, а на затварању „Слободна Куба“ (2015) Хорхеа Луиса Санчеза.

Програм Сећање на… приказује 29. и 30. октобра филмове недавно преминулог америчког глумца Берта Рејнолдса, међу којима су „Ослобађање“ (1972) у режији Џона Бурмана и „Ноћи бугија“ (1997) Пола Томаса Андерсона. 

У Музеју кинотеке 1. октобра биће одржана специјална пројекција документарног филма „Дуго путовање у рат“, уз презентацију сценаристе и редитеља Милоша Шкундрића.

Поводом смрти истакнутог директора фотографије Ђорђа Николића 3. октобра биће приказан избор из његовог богатог опуса: „Штићеник“ (1966) у режији Владана Слијепчевића, „Нема проблема“ (1984) Миће Милошевића и „Биће скоро пропаст света“ (1968) Александра Саше Петровића.

Дани чешког и словачког филма, од 3. до 6. октобра обухватиће седам остварења у продукцији и копродукцији две кинематографије из некада заједничке државе, као што су „Трабантом на крај света“ (2014) чешког редитеља Дана Прибана или „Линија“ (2017) словачког аутора Петера Бебјака.

Овог месеца навршило се 30 година од смрти великана српског глумишта Павла Вуисића (1926-1988). Од 8. до 10. октобра изабраних девет филмова подсетиће на неке од његових маестралних улога. На програму су „Три корака у празно“ (1958) Војислава Нановића, „Трен“ (1978) Столета Јанковића, „Ко то тамо пева“ (1980) и „Маратонци трче почасни круг“ (1982) Слободана Шијана…

За циклус Мој избор листу је овога пута саставио продуцент, глумац и успешни угоститељ, познат као ‘наш човек из Холивуда’ - Ден Тана. На његовој листи су све сами евергрин наслови, мада различити по жанру, темама, земљама порекла. Од 11. до 13. октобра биће приказано девет филмова из дугог временског периода, од „Грађанина Кејна“ (1941) Орсона Велса до „Варљивог сунца“ (1994) Никите Михалкова. 

У Музеју кинотеке биће обележено 15 година од смрти једног од наших најпопуларнијих глумаца Миодрага Петровића Чкаље (1924-2003). На програму од 14. до 16. октобра моћи ће да се виде „Заједнички стан“ (1960) Маријана Вајде, „Љубав и мода“ (1960) Љубомира Радичевића, „Силом отац“ (1969) Соје Јовановић и други, као и филм „Паја и Јаре“ (1973) Мила Ђукановића, у којем су заједно играли Чкаља и Павле Вуисић.

Од 17. до 19. октобра Кинотека ће бити домаћин фестивала кратких филмова МИКРО ФАФ.

Београдски филмоплов 1944-1963 наставља се 23. октобра. Аутор књиге „Филмски водич Београда 1944-1963“ Слободан Аранђеловић препоручује „Кармен“ (1915) Чарлија Чаплина, „Мушкарци су такви“ (1954) Ива Робера, аргентински филм „Мутне воде теку“ (1952) Уга дел Карила и мексички „Затвор за жене“ (1951) Мигела М. Делгадоа.

Нема среда 24. октобра посвећена је француском редитељу с почетка 20. века Лују Фејаду, који је међу првима увео снимање филмских серијала. На програму су његов дугометражни филм „Фантомас“ (1913), крими драма са Рене Наваром и серија кратких авантуристичких филмова „Жидекс“ (1917), у два термина, са по шест епизода.

Главна железничка станица у Београду затворена је протеклог лета, после 134 године рада. У Музеју кинотеке 25. октобра у програму под насловом Главна железничка станица на филму биће приказан играни филм „Задах тела“ (1983) Живојина Павловића, затим инсерти из већег броја старих документараца у којима се види железничка станица, закључно са филмом „90 пркосних година - Документарни филм о Железничкој станици Београд“ (1974) и на крају колаж инсерата из играних филмова у којима се битне сцене дешавају на станици која је сада отишла у историју.

Цикулус Великани светског филма у октобру је посвећен глумици Елизабет Тејлор, која је дуго сматрана најлепшом женом на свету и била једна од последњих заиста великих звезда старог Холивуда. Од 26. до 29. октобра на репертару је 11 њених филмова - чувена „Клеопатра“ (1963) Џозефа Манкиевича, где јој је партнер био животни сапутник Ричард Бартон, али и „Леси се враћа кући“ Фреда Вилкокса (1943), филм у којем је чувена Лиз пленила још као девојчица. Одабрани су и „Мачка на усијаном лименом крову“ (1958) Ричарда Брукса, са Полом Њуменом, „Ко се боји Вирџинеје Вулф“ (1966) Мајка Николса, поново са Бартоном, „Одсјаји у златном оку“ (1967) Џона Хјустона, са Марлоном Брандом…

У циклусу Шок коридор представља: Стјуарт Гордон љубитељи хорора и фантастике ће 30. и 31. октобра моћи да виде шест филмова овог америчког редитеља. Међу њима су „Из друге димензије“ (1986), „Лутке“ (1987), „Јама и клатно“ (1991). 

Током месеца програм Сећање на… приказаће филмове недавно преминулих уметника - словеначког глумца Матије Барла, директора фотографије Ричарда Х. Клајна, глумица Барбаре Харис и Марије Ром, сценаристе Нила Сајмона и редитеља Моше Мизрахија.

57. Октобарски салон - Програм стручних кустоских и тематских вођења од 2. до 7. октобра 2018.

57.Октобарски салон Чудо какофоније

кустоси Даниjел и Гунар Кваран

15. 9 - 28. 10. 2018.

Програм стручних кустоских и тематских вођења од 2. до 7. октобра 2018.

Тематска вођења

Галерија САНУ

петак,  5. октобар, 18:00

Савремена ликовност

др Маја Ћирић, самостална кустоскиња

Упркос убрзаном протоку информација и слика у савременом друштву, поставка у галерији САНУ враћа нас у време салонског излагања уметности са статичном сликом као основним објектом. Када је реч о препознатим и признатим уметницима, да ли је могуће говорити о естетским вредностима аутономног уметничког дела или је неопходно причати о односу статуса и вредности које се у њему манифестују?  Који су то елементи савремене ликовности пресудни за успех на уметничком тржишту и зашто је оно толико уплетено у овогодишњи Октобарски салон? Да ли је какофонија дата сама по себи, пре него што би је требало одредити као ,,чудо“?

Др Маја Ћирић је независна кустоскиња која у међународним оквирима већ 15 година критички и кроз праксу разматра савремену визуелну уметност у условима постглобализма, са циљем да допринесе производњи знања о друштвеним, политичким и естетским трансформацијама. Између осталог, била је кустос српског павиљона на 52. Бијеналу у Венецији и комесар на 55. Бијеналу у Венецији. Такође, била је кустос визуелног програма 18. Бијенала младих уметника Европе и Медитеранa 2017. у Тирани. О кустоској пракси је говорила на Универзитету Харвард, Академији уметности у Ханџоуу у Кини, Академији визуелних уметности у Лајпцигу, Кибуцим колеџу у Тел Авиву, NABA у Милану, LASALLE колеџу уметности у Сингапуру, Новој академији уметности у Београду и самоорганизованом курсу Нова колекција у Београду. Учествовала је 2018. у дебатним програмима и публикацијама Центра Жорж Помпиду у Паризу и музејима савремене уметности у Букурешту и Скопљу. Текстове је објављивала за Sternberg Press, Revolver Publishing. Добитница је награде ,, Лазар Трифуновић ”, ISCP кустоске награде, CEC ArtsLink Independent Projects Award (Њујорк), ISCP Curator Award (Њујорк), kao i Dedalus Foundation and Independent Curators International Curatorial Research Award. Чланица је IKT, AICA и ICI.

Музеј града Београда

субота, 6. октобар,  13:00

Сусрети и утисци

Марија Ђорђевић, уредница Културног додатка дневног листа „Политика“

Једноставан назив теме Сусрети и утисци подстакнут је разговорима које сам током своје каријере водила са уметницима активним на домаћој и међународној сцени. Разговори вођени  лицем у лице, у миру атељеа, омогућили су ми да стекнем шири увид и сазнања о раду уметника, о томе како настају њихова дела, шта је планирано а шта остварено, колико самоће, тензије, истрајног рада и ризика стоји иза онога што се на крају покаже публици. Посебно су биле инспиративне недавне посете париским атељеима Ероа, Ан Мари Гијмино и Жан Жака Лебела, светски познатих уметника чија дела су представљена на овогодишњем Октобарском салону, као и разговори са Јоко Оно, Душаном Оташевићем,  Мартом Јовановић, Иваном Грубановим, Вуком Ћуком....

Марија Ђорђевић је новинар и уредник додатка Култура – уметност –  наука који у дневном листу „Политика“ излази суботом. Објавила је на стотине интервјуа, репортажа и коментара претежно у области визуелних уметности. Као специјални извештач „Политике” писала је о културним манифестацијама у Њујорку, Лондону, Венецији, Бечу, Прагу, Солуну, Берлину, Каселу, Паризу, Истанбулу, Загребу, Љубљани... Интервјуи које је од 2004. до 2010. године водила са уметницом Марином Абрамовић објављени су у књизи „Марина Абрамовић” (Плави јахач, Београд, 2011).Члан је Независног удружења новинара Србије и АICA (Међународног удружења ликовних критичара).

Програм стручних вођења по просторима

ГАЛЕРИЈА САНУ, Кнез Михаилова 35

уторак, 2. октобар, 18:00

кустоско вођење

Ана Симона Зеленовић, историчарка уметности

петак, 5. октобар,  18:00

тематско вођење Савремена ликовност

Др Маја Ћирић, самостална кустоскиња

КУЛТУРНИ ЦЕНТАР БЕОГРАДА, Кнез Михаилова 5

Ликовна галерија, галерија Артгет, галерија Подрум

четвртак, 4.октобар, 18:00

кустоско вођење и представљање фото-инсталације Stern Berg Марије Ћалић

Катарина Симеуновић и Катарина Костандиновић, историчарке уметности

МУЗЕЈ ГРАДА БЕОГРАДА, Ресавска 40б

субота, 6. октобар 13:00

тематско вођење: Сусрети и утисци

Марија Ђорђевић, уредница Културног додатка дневног листа „Политика“

недеља, 7. октобар,  13:00

кустоско вођење и разговор са уметницима Немaњом Николићем и Лидијом Делић

Соња Глишић, историчарка уметности

 

PREMIJERNA OBNOVA OPERE PAJACI U MADLENIANUMU

U četvrtak 27. septembra Opera i teatar Madlenianum je otvorio svoju 21. sezonu premijernom obnovom opere Ruđera Leonkavala PAJACI. Ova veristička opera je jedan od naslova koji svaka svetska renomirana operska kuća ima na svom repertoaru. Posle premijere koju je imala 2011. godine Pajaci, u režiji i inscenaciji ruskog reditelja Jurija Aleksandrova, ovog puta pod dirigentskom palicom maestro Đorđa Stankovića, su opet pred domaćom publikom.  

„Mlađa ekipa pevača bila je predvođena iskusnim Nikolom Kitanovskim, koji je sa mnogo emocija i uz sjajnu glumu izveo poznatu tenorsku ariju, ali i izneo celu predstavu. Zahvaljujući njemu, Leonkavalovo delo dobilo je na belkanto štimungu. Sopran Branislava Podrumac koju znamo po operskim ulogama i nastupima u mjuziklima, pokazala se kao izvanredno rešenje za lik stastvene heroine Nede. Posebno bi trebalo da se istakne duet Nede i Silvia koga je tumačio Vasa Stajkić; duet u kojem su dva glasa gradila skladnu celinu i u okviru kojeg je došlo do lepo ostvarenog uklapanja boja njihovih glasova. Naboj između dvoje pevača iskazan je kroz erotizovane gestove glasa i pokreta i predstavljao je istinsku najavu ubistva ova dva lika, koje je u naletu najnižih strasti učinio Kanio. Sa pevačke strane, Vasa Stajkić je bio siguran, te je mekana i lepo oblikovana baritonska boja, mogla da dođe do punog izražaja. Upečatljivu rolu grbavca Tonia ostvario je bariton Marko Pantelić. Afektivnost iskazana kroz pevanje i dobro ostvarene glumačke gestove, dovele su do gradnje lika čiju psihologiju odbačenog muškarca i osvetnika gradi izraziti nemir. Pantelićeva uloga u ovoj operi bila je upečatljiva i ostaće upamćena po dobrom pevanju. S obzirom na činjenicu da su u postavci opere Pajaci učestvovali najbolji od mlađih pevača na operskoj sceni, ovakva postavka bila bi nezaobilazna bez Ljubomira Popovića, tenora koga znamo po izvrsnim operskim i koncertnim nastupima. Uloga Bepa, odnosno Harlekina bila je mala, ali i sa pevačke i sa glumačke strane, izuzetno ostvarena. Ansambl je predvodio dirigent Đorđe Stanković koji je bio precizan u instrukcijama i koji je uspeo da orkestar učini jednim od sastavnih delova opere. Zahvaljujući rediteljskim zahvatima, ulozi hora je dat izuzetan značaj“, prenosimo utiske muzičkog kritičara Srđana Teparića. Prva repriza Pajaca je 14. oktobra.

U „muzičkom oktobru“ nas očekuje i gostovanje Narodnog pozorišta na našoj Velikoj sceni. Naime, zbog rekonstrukcije njihove Velike sale Narodno pozorište će svoje muzičke naslove igrati u Madlenianumu. Gostovanje otvara  opera Karmen Ž. Bizea 8.10, sa Aleksandrom Angelov u naslovnoj ulozi, zatim slede opera, Travijata Đ. Veridja, 19.10, sa Snežanom Savičić Sekulić i Dejanom Maksimovićem, opera Figarova ženidba V.A.Mocarta, 27.10, sa Vladimirom Andrićem i Nebojšom Babićem k.g i opera Seviljski berberin Đ. Rosinija, 29.10, sa Ljubodragom Begovićem i Ljubomirom Popovićem. Igra se još i balet Don Kihot L. Minkusa, u koreografiji čuvenog ruskog koreografa Vladimira Vasiljeva, 24.10. Ljubitelji muzičkih predstava će moći da vide i muzičke predstave sa repertoara Madlenianuma, pre svih mjuzikle Ljubav i moda 16.10. i Jadnici 25.10, ali i operu Orfej, koja posle duže pauze 23.10 igra na našoj sceni i balet Hazarski rečnik 28.10, sa sjajnom Sonjom Vukićević i solistima Baleta Narodnog pozorišta.

  Fotografije Zoran Škrbić

 

Predstava „Ono što nedostaje“ ZKM-a na međunarodnom 58. Festivalu MESS

od Kulturnikovog stalnog dopisnika iz Zagreba 

Na međunarodnom 58. Festivalu MESS koji će se održati u Sarajevu od 29. rujna do 6. listopada 2018., publika će imati priliku pogledati predstave iz 16 država i s 4 kontinenta, a među njima i predstavu Zagrebačkog kazališta mladih - Ono što nedostaje - koja govori o odnosu porodice i mogućnosti ličnog odabira u trenutku društvenog pritiska. O tome kroz ZKM -ovu predstavu govori redateljka Selma Spahić.

Predstava „Ono što nedostaje“ govori o raspadu porodice, o onome čega nema i što nedostaje svakome od članova porodice, a treba doneti odluku. 

Ostati ili otići?  

Porodične odnose – temelj s kojim polazimo u život – propituju likovi u ovoj predstavi. Dve sestre moraju da odluče kako se nositi s gubitkom majke koja ih je ostavila kao devojčice. 

Šesnaestogodišnji mladić pokušava da pobegne iz nesređenog doma istražujući svoju homoseksualnost, dok je njegov otac nateran na prispitivanje odavno prihvaćenih vrednosnih stavova. 

Svoj izbor propituje i mladi par koji se pred sklapanje braka suočava s nikad izgovorenim pitanjima u međusobnom odnosu. 

Što je to što nedostaje?

Na 28. Marulićeviim danima, 2018. tekst Tomislava Zajeca nagrađen Marulom za savremeni dramski tekst “Ono što nedostaje”. Nagrada Marul za umetničko ostvarenje dodeljena je kostimografkinji Doris Kristić za kostime predstave  “Ono što nedostaje”.

U predstavi glume: Katarina Bistrović Darvaš, Zoran Čubrilo, Nataša Dangubić, Milica Manojlović, Frano Mašković, Adrian Pezdirc, Dora Polić Vitez, Doris Šarić Kukuljica te Goran Guksić kao gost.

ENERGIJA, VATRA I STRAST – MANDO DIAO STIŽU U BEOGRAD!

Švedska indi rok grupa MANDO DIAO nastupiće prvi put u Beogradu ove zime! Koncert je zakazan za 7.decembar u 20h u Hali sportova “Ranko Žeravica”.

“Energija. Dosta vatre. Sve je u strasti.” izjavili su svojevremeno Mando Diao i time možda najbolje opisali šta donose u Halu sportova ovog decembra – to je bend čiji zvuk i energija ne mogu da vas ne pokrenu! 

Mando Diao su počeli da stvaraju 1999.godine, i za 19 godina postojanja snimili su 8 studijskih albuma. Već prvo izdanje „Bring 'Em In“ sa početka dvehiljaditih ih je probilo na sceni zemlje iz koje potiču a čija je muzička reputacija bez premca, ali svaki sledeći album značajno im je povećavao popularnost na internacionalnoj sceni. Njihov stil uobličen u garažni rok/pop/indi zvuk  i fantastična energija na živim nastupima bili su vrlo brzo prepoznati.

Veliku popularnost na ovim prostorima stekli su nakon izlaska albuma „Give Me Fire!“ 2009.godine i hitova uz koje nije mogao da se zamisli dobar provod – „Dance With Somebody“ i „Gloria“. 

Njihov nastup na Exit festivalu naredne godine ostavio je jak utisak na fanove u Srbiji, mnogi su se složili da je Mando Diao jedan od najboljih bendova savremene rok scene.

Značajne promene u zvuku ali i u toku karijere za Mando Diao, napravio je album "Aelita“ koji ih je od alternativnog roka  odveo ka sint popu i nju vejv zvuku. Iako je izdanje koje je iznedrilo planetarni hit „Black Saturday“ delimično podelilo njihovu publiku, bendu je ovaj hrabri iskorak doneo  još veću popularnost. 

Prošle godine izbacili su album „Good Times“ koji je napravio odličan balans između te dve „struje“ koje su vodile ovaj bend, između njihovog originalnog, starog zvuka i onog kojem su stremili poslednjih nekoliko godina. U okviru promocije ovog izdanja, Mando Diao će prvi put nastupiti i u Beogradu. 

Ljubitelji kvalitetne rok svirke imaće mogućnost da se dobro provedu na koncertu preplavljeni dobrom energijom uz  muzičare koji „gore“ od strasti na bini . 

Ne propustite ovu jedinstvenu priliku da čujete Mando Diao u Hali sportova 7.decembra! 

Ulaznice po cenama od 2300 RSD (parter) i 2700 RSD (VIP, sedenje) u prodaji su na svim prodajnim mestima Eventima kao i online na www.eventim.rs .  

Organizatori koncerta: Hala sportova i Charm Music Serbia