Arhipelag u 2017. godini Nije sve loše, dobre su knjige

Arhipelag je u 2017, u kojoj je obeležio deset godina rada objavio pedeset pet novih i obnovljenih izdanja, pokrenuo dve nove edicije, organizovao novo izdanje Beogradskog festivala evropske književnosti, kao i gostovanja i srpske turneje nekoliko velikih svetskih pisaca među kojima su Čarls Simić i Klaudio Magris, ali i novi značajni glasovi evropske književnosti kao što su Barbi Marković i Nina Jargekov koja je početkom decembra obišla nekoliko gradova u Srbiji i imala šest književnih programa.

Knjige Arhipelaga dobile su više domaćih i međunarodnih književnih nagrada, među kojima su međunarodna književna nagrada „Man Buker“ za roman Davida Grosmana Konj ulazi u bar, Evropska nagrada za književnost za roman Darka Tuševljakovića Jaz i Andrićena nagrada za najbolju knjigu priča za Raščarani svet Jelene Lengold.

Zastupajući prava svojih domaćih autora, Arhipelag je u toku 2017. godine potpisao sa poznatim izdavačima od Norveške i Nemačke do Brazila, od Poljske i Francuske do Kine, od SAD do Turske, od Rumunije i Albanije do Danske, od Italije i Španije do Rusije ugovore o pravima i prevodima 23 knjige svojih pisaca na 12 jezika. 

 Arhipelag je objavio devet štampanih izdanja Arhipelag magazina i nastavio razvoj elektronskog izdanja ovog magazina za književnost, kulturu i nove ideje. Čitaoci će tokom januara moći da očekuju u obliku e-knjige izbor najvažnijih tekstova koji su objavljeni u Arhipelag magazinu u toku protekle godine. 

Arhipelag je najaktivniji nacionalni izdavač velikog međunarodnog projekta 100 slovenskih romana. Novim izdanjima i novim prevodima u ovoj ediciji pridružuju se i domaće i međunarodne promocije, pri čemu je ova edicija dobila i svoje izdanje na engleskom i španskom jeziku SLAWA.

Klub čitalaca Arhipelag je u 2017. imao jednu od svojih najuzbudljivijih godina. Dosadašnji i novi članovi Kluba čitalaca imaće već od Nove godine nove programe, popuste i akcije, kao i nove partnere u mreži lojalti programa Kluba čitalaca Arhipelag.

Arhipelag je u ovoj godini objavio knjige nekih od najznačajnijih savremenih svetskih pisaca. U godini u kojoj je David Grosman dobio veliku međunarodnu nagradu „Man Buker“, jedno od najvažnijih svetskih književnih priznanja, Arhipelag je objavio srpsko izdanje nagrađenog piščevog romana Konj ulazi u bar. Srpsku premijeru doživeo je i novi roman velike ruske književnice Ljudmile Ulicke Jakovljeve lestve. Za ovaj roman, preveden već na više svetskih jezika, Ulickoj su ruski čitaoci dodelili „Veliku nagradu“, najvažnije rusko književno priznanje. Čitaoci su s velikom pažnjom prihvatili romane Barbi Marković, Beograđanke koja živi u Beču i koja je svoj roman napisala na nemačkom, Klaudija Magrisa, Havijera Serkasa, Romana Senčina, kao i roman „rumunskog Kafke“, Maksa Blehera Zbivanja u neposrednoj nestvarnosti, što je prvi prevod ovog pisca na srpski jezik.

Proteklu godinu obeležili su romani Vide Ognjenović Maksimum, Srđana V. Tešina Gori gori gori, Mladena Vurune Košulja sa likom Če Gevare, kao i istorijski roman Nikole Moravčevića Braća Anđelovići.

Pored šest knjiga pesama, među kojima su i nove knjige Živorada Nedeljkovića i Stevana Tontića, Arhipelag je u 2017. godini posebno bio posvećen priči. Posle nove knjige priča Mihajla Pantića Kada me ugleda ono što tražim, objavljene su nove knjige priča Veselina Markovića Prošlost nikad ne prođe, Uglješe Šajtinca Žena iz Huareza i Darka Tuševljakovića Naknadne istine. Ove oličavaju neke od najizrazitijih ostvarenja i glasova nove srpske književnosti.

Knjiga Miloša Bruna Beograd u Velikom ratu: očima savremenika otkriva Beograd koji se malo zna. To je svakodnevni Beograd u toku Prvog svetskog rata. Zainteresovan za to kako su savremenici videli udes Beograda u Velikom ratu i kako su taj udes preživeli, Miloš Brun je istraživao istorijsku građu i arhive, ali je posebnu pažnju posvetio svedočenjima. Neka od tih svedočenja pronašao je u dnevnicima, memoarima i pismima onovremenih Beograđana, dok su se kao posebno dragocen izvor pokazale novine iz tog doba. 

Povodom deset godina rada Arhipelag je novu ediciju Mali Arhipelag. Knjige za decu i osetljive predstavljaju čitavu jednu novu oblast u izdavačkom programu kuće. Jedna serija ovih knjiga posvećena je deci od 6 do 9 godina, dok je druga namenjena tinejdžerima. Prve knjige u ediciji Mali Arhipelag, romani Jelene Rosić Babicino unuče i Mari Luiz Gej i Dejvida Homela Putujući cirkus, naišli su na odličan prijem i kod najmlađih čitalaca i kod njihovih roditelja, ali i kod kritike.

Novih deset godina svog rada Arhipelag će započeti novim knjigama. Među prvim knjigama koje će objaviti u 2018. godini biće slavni roman ekskluzivnog pisca Arhipelaga Majkla Kaningema Sati, po kome je snimljen istoimeni i višestruko nagrađivani film Stivena Daldrija.

BJESOVI U FESTU PROMOVIŠU REIZDANJE ALBUMA „SVE ŠTO VIDIM I SVE ŠTO ZNAM“

Bjesovi će u klubu Fest u Zemunu 13.januara 2018.godine promovisati remasterizovano izdanje albuma „Sve što vidim i sve što znam“. To će biti jedinstvena prilika da publika u Beogradu čuje sve pesme sa ovog antologijskog izdanja izdatog za muzičku kuću „Metropolis Music“!
Treći, antologijski   album Sve što vidim i sve što znam, Bjesovi su objavili 1997. godine za Metropolis Records. Album je snimljen u studiju "O", a objavljen je na kaseti i CD-u. „Iste godine se bend raspao na dve godine, pa je posle nastavio sa radom.“ Kaže Zoran Marinković „To je jedno prelomno izdanje za grupu, izdanje koje je tu prvu fazu u radu benda doteralo do kraja i nije se imalo gde dalje." 

Autorski tandem, Zoran Marinković i Goran Marić, stvorili su pregršt hitova i koncertnih favorita – „Probudi me“, „Kad mi stane dah“, „Sve što vidim i sve što znam“, „Raduj se“, „ Sve će se doznati“. “Ovaj album je rađen na razmeđi jednog i drugog vremena, pre i posle digitalne revolucije i svako vreme ima svoje prednosti i mane. Tu negde čovek treba da nađe svoje mesto i vidi u kom pravcu želi da ide ono što radi.“

Povodom jubileja – 20 godina od prvog obljavljivanja - Metropolis Music objavljuje remasterizovano izdanje ovog albuma na CD-u. „Ovaj album je tada izašao bez postprodukcije. Ove godine je urađena postprodukcija u istom studiju u kojem je sniman album, u studiju "O". Oliver Jovanović je uradio to na jedan način koji se meni dopada, sačuvao je identitet tih pesama, nije ih narušio već samo osvežio.“

Početkom 2018.godine ovo izdanje će biti objavljeno i na vinilu, a na njemu će se naći osam pesama:
1. Verujem
2. Probudi me
3. Kad mi stane dah
4. Sve što vidim i sve što znam
5. Dar
6. Raduj se
7. Sve će se doznati
8. Moj izbor

Remasterizovano izdanje albuma „Sve što vidim i sve što znam“ moći ćete da kupite i na koncertu u zemunskom klubu Fest 13.januara, na kojem će Bjesovi i novu i staru publiku počastiti pesmama sa ovog antologijskog izdanja: „Sviraćemo sve pesme sa ovog albuma. Retko kad smo na koncertima svirali taj album ali ćemo za ovu prilku odsvirati sve od prve do poslednje pesme.“ Rekao nam je još Zoran Marinković i dodao: “Fest je definitivno jedan od najboljih klubova regiona. Klub koji ima dobar zvuk, dobru publiku, dobru atmosferu.“

Ulaznice za koncert mogu se kupiti u klubu Fest kao i u Felix Shop-u (TC Sremska) po ceni od 600 dinara, dok će na veče koncerta ulaznice u klubu koštati 800 dinara.

Rex: Javno pakovanje - Subota [Ženski dan + Slobodna Zona - film ,,Dan oslobođenja"]

Poslednjeg, sedmog dana Javnog pakovanja KC REXa, očekuje vas Ženski dan od 15 do 18h, i projekcija filma ,,Dan Oslobodjenja" u sklopu programa Slobodne Zone sa početkom u 19:30h

Više od deset godina je kako Kulturni centar REX otvara vrata za ŽENSKI DAN, za sve žene da uče, da se odmore, povežu i znanje razmene.

Više od deset godina preko 1000 žena prošlo je kroz naše subotnje druženje. Veliki broj učiteljica je tu koje su nesebično delile svoje znanje. Ženski dan je bio prostor gde je svaka ama baš svaka žena mogla dobro da se oseća. A još važnije REX je za mnoge od nas bio najsigurniji prostor: promišljanja, prostor ljubavi i razgovora.

Ove poslednje subote 2017-te, godini javnog pakovanja i samog Kulturnog centra Rex mi vas pozivamo da nam se pridružite, jer imamo smejanje i meditiranje,to je kombinacija da bezbolnije prođemo kroz proces selidbe.

Radionicu vode naše drugarice, Vesna Bujošević učiteljica joge i domaćica Ženskog dana godinama, i Nataša Lukić smeh joga liderka, naša učesnica tokom mnogo godina a sada naša učiteljica!

Ženski dan je, kao i uvek, otvoren i besplatan za sve žene. Program počinje u 15h.

U subotu 30. decembra od 19.30h, filmski festival Slobodna Zona / Free Zone Film Festival će se besplatnom projekcijom dokumentarnog mjuzikla Dan oslobođenja (Liberation Day) na simboličan način oprostiti od prostora u kome je nastao i razvijao se tokom ovih 13 godina.

Dan oslobođenja ovog novembra svečano je u Beogradu, Novom Sadu i Nišu otvorio 13. izdanje festivala. Ostvarenje prati prvi rok događaj u poslednjoj komunističkog diktaturi sveta - koncert ex yu grupe Laibach u Severnoj Koreji!

Projekcija je besplatna.

САЛОНСКА МУЗИКА У ЖИВОТУ СРПСКОГ ГРАЂАНСТВА

Музеј града Београда и Културни елемент

имају задовољство да Вас позову на концерт-предавање

САЛОНСКА МУЗИКА У ЖИВОТУ СРПСКОГ ГРАЂАНСТВА

У Конаку кнегиње Љубице, у петак, 29. децембра 2017, у 19 часова, одржаће се концерт-предавање „Салонска музика у животу српског грађанства”, као део пратећег програма актуелне изложбе „Анастас Јовановић - Уметност и нови медији”. Ко су били пионири развоја уметничке музике и како се она развијала на двору Обреновића кроз концерте - откриће нам пијанисткиња Дина Чубриловић и предавач др Срђан Тепарић, музички теоретичар, доцент на Факултету музичке уметности у Београду и критичар Радио Београда.

Kонцерт-предавање „Салонска музика у животу српског грађанства” реализује се сарадњом Музеја града Београда и Културног елемента.

Улаз је слободан.

Петак, 29. децембар 2017, у 19 часова

Конак кнегиње Љубице

Кнеза Симе Марковића 8, Београд

Предавач: Др Срђан Тепарић, Факултет музичке уметности у Београду

Пијанисткиња: Дина Чубриловић

На програму дела:Ј. Велисављевићa, И. Бајића, А. М. Нисиса, Л. ван Бетовена и Р. Шумана

Вече посвећено композитору Винченцу Белинију – из концертног циклуса „Великани белканта“на Сцени “Раша Плаовић”

Вече посвећено чувеном италијанском композитору Винченцу Белинију, у организацији „Арс Креатива“, биће одржано 29. децембра (20:30) на Сцени „Раша Плаовић“.

Под менторством тенора и професора Николе Китановског, уз клавирску пратњу Миливоја Вељића, наступиће одабрани млади уметнци и студенти из његове класе - Љубица Вранеш, мецосопран, Мирјана Матић, сопран, Ана Станковић, сопран, Марија Чупоски, сопран, Ана Марчетић, сопран, Невена Ђоковић, сопран, Мартина Кољеншић, мецосопран, Стефан Александар Пуђа, бас-баритон и гости: Александра Јовановић, сопран из класе професорке Анете Илић и Никола Микић, баритон из класе професорке Виолете Панчетовић–Радаковић.

Наратор концерта биће глумац Никола Ранђеловић, а редитељ је Владан Ђурковић.

Сценографију су урадили Мираш Вуксановић и Јасна Сарамандић.

Vlada Petrić je ovogodišnji dobitnik nagrade "Nebojša Popović"

Nagrada „Nebojša Popović“ za doprinos promociji i kritičkom promišljanju filmske umetnosti i kulture, koja je osnovana 2016. godine s cilјem da oda priznanje i podrži one profesionalce, pojedince i grupe, koji to rade na moderan i promišljen način u nastojanju da filmskoj umetnosti očuvaju dignitet i pažnju koju zaslužuje, jednoglasnom odlukom žirija dodelјena je profesoru Vladimiru Vladi Petriću.

Vladimir Vlada Petrić (Prnjavor, 1928) jedan je od najznačajnijih savremenih teoretičara i istoričara filma. Petrić je profesorsku karijeru započeo na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju u Beogradu, a nastavio je na čuvenom Univerzitetu Harvard, gde je osnovao i vodio Harvardski filmski arhiv sa cilјem da promoviše film kao umetnost i podstakne njegovo multidisciplinarno izučavanje.

Po mišljenju Žirija, u sastavu Radoslav Zelenović (predsednik), Nebojša Bradić i Stefan Arsenijević,

Kao filmski kritičar objavlјivao je radove u Politici i uglednim specijalizovanim časopisima Sight and Sound, Cinema Journal i Film Quarterly.

Kao teoretičar, Petrić istražuje sinematička, specifično filmska izražajna sredstava. Među njegove najznačajnije knjige spadaju Čarobni ekran (1962), Šekspir i film (1964), Uvođenje u film (1968), Razvoj filmskih vrsta (1970), Film i snovi (1981), Konstruktivizam u filmu (1987) …

Petrić je aktivan i kao filmski stvaralac, proširujući svoje traganje za „čistom filmičnošću” u praksi, kroz filmove i filmske eseje Nemilosrdni anđeo, Simfonija ruku, Estetika pokretne slike, Zid uspomena…

Značajnu energiju uložio je i u očuvanje nasleđa Slavka Vorkapića, čije su postavke o kinesteziji bile početna inspiracija za Petrićevu filmsku teoriju. Kao neumorni zagovornik autentičnog filmskog izraza, poslednjih nekoliko godina Vorkapiću u čast dodelјuje nagradu jedinstvenog koncepta – za najsinematičniju sekvencu u igranom filmu, na Festivalu autorskog filma.

Nezaobilazno je pomenuti da je, kao aktivan borac za zaštitu filmskog nasleđa, Petrić donirao opremanje čitave jedne sale u Jugoslovenskoj kinoteci.

Jedina primedba koja se može staviti na ovu odluku žirija jeste da je Vlada Petrić odavno postao svojevrsni fenomen, čovek – filmska kulturna institucija. Svesni da ovakva odluka podiže lestvicu kriterijuma gotovo nedostižno visoko, želimo da ovaj primer bude svetionik koji ukazuje na vrednosti i dostignuća za koje se ova nagrada zalaže kao podsticaj budućim generacijama.

Želimo da ovogodišnjom nagradom iskoristimo priliku i da zahvalimo čoveku koji je zadužio našu umetnost i kulturu. Čast nam je što smo članovi žirija koji je Nagradu „Nebojša Popović“ dodelio profesoru Petriću, stoji u obrazloženju Žirija.

Dodela Nagrade biće urpriličena u četvrtak, 11. januara 2018. godine, u Dvorani Kulturnog centra Beograda, Kolarčeva 6, u 20 sati, uz filmski maraton koji su Nebojši Popoviću u čast koncipirali prošlogodišnji dobitnici Nagrade Svetlana i Zoran Popović.

P R O G R A M : 

FILMSKI MARATON povodom dodele Nagrade „Neboјša Popović”
11. јanuar 2018, od 12 do 23 sata
Dvorana Kulturnog centra Beograda, Kolarčeva 6

Selektori: SVETLANA POPOVIĆ i ZORAN POPOVIĆ,
dobitnici Nagrade „Neboјša Popović“ za 2016. godinu

12:00 FINSKA KRV, ŠVEDSKO SRCE (Finska/Švedska ) 2012, 90'
Režiјa: Mika Ronkainen
Kai Latvalehto, bivši muzičar u četrdesetima, vozi se sa svoјim ocem Taunom iz Oulua, na severu Finske, sve do Getenburga na јugu Švedske kako bi obišli mesta na koјima su živeli 1970-ih – od Kaiјevog detinjstva do tineјdžerskog doba. Kritičari Varaјatiјa  uvrstili su Miku Ronkainena među deset evropskih reditelja na koјe treba obratiti pažnju na filmskom festivalu u Karlovim Varima 2013. godine.

14:00 PATERSON (Francuska/

Nemačka/SAD) 2016, 118' Režiјa: Džim Džarmuš Paterson јe vozač autobusa u gradiću Patersonu u Nju Džerziјu. Svakog dana Paterson živi istu rutinu. Odlazi kući svoјoј supruzi, Lori, čiјi se život, za razliku od njegovog, konstantno menja. Ona svakodnevno ima novi san, novi, inspirativan proјekat. Zabeleženi su tihi triјumfi svakodnevnog života, kao i poeziјa, prisutna u svakom detalju. 16:00 ZEMLjA BOGOVA (Srbiјa/Indiјa) 2016, 92' Režiјa: Goran Paskaljević Nakon dugog izgnanstva, Rahul se vraća u svoјe selo na Himalaјima. To izaziva pometnju među seljanima, koјi mu nikad nisu oprostili grehe iz prošlosti. Rahul mora da se suoči sa izolovanim svetom punim predrasuda i nepravde zasnovane na kastinskoј pripadnosti, u kome žene ne mogu same da odlučuјu o svoјoј sudbini.

18:00 REKVIЈEM ZA GOSPOĐU Ј (Srbiјa/Bugarska/Makedoniјa/Rusiјa/Francuska) 2017, 93' Režiјa: Boјan Vuletić Nakon smrt muža,  depresivna i bez posla Gospođa Ј, sve manje komunicira sa svoјom porodicom i odlučuјe se na samoubistvo. Međutim , u  zemlji koјa upravo prolazi kroz tranziciјu i sveobuhvatnu reformu administraciјe, to će biti јako komplikovano. Јer živeti u tranziciјi јe komplikovano. Umreti јe јoš komplikovaniјe. 20:00 URUČENjE NAGRADE „NEBOЈŠA POPOVIĆ“ za doprinos promociјi i kritičkom promišljanju filmske umetnosti i kulture VLADIMIRU VLADI PETRIĆU 21:00 BEZ LjUBAVI (Rusiјa/Francuska) 2017, 128' Režiјa: Andreј Zvјagincev Boris i Ženja prolaze kroz proces razvoda braka. Konstantno se svađaјu i pokušavaјu da prodaјu stan, ali su već krenuli da se pripremaјu za novi život: Boris sa svoјom trudnom devoјkom, a Ženja sa svoјim bogatim ljubavnikom. Oni ni ne pomišljaјu na svog dvanaestogodišnjeg sina koјi јe pobegao od kuće.

 

Cena ulaznica je simboličnih 100 dinara.
 
Nagrada „Nebojša Popović“ za doprinos promociji i kritičkom promišljanju filmske umetnosti i kulture

 Nebojša Popović (1958–2015) bio je jedan od retkih preostalih svetlih glasova kritičarske profesije. Njegove kritike bile su lucidne i eruditske, britke i moderno prezentovane, tako da istovremeno komuniciraju i sa najširim televizijskim auditorijumom i sa intelektualnom elitom. S druge strane, njegovi čuveni razgovori sa vodećim savremenim svetskim i domaćim filmskim autorima u okviru emisije „Drugi vek“ na RTS-u postavili su visok standard kao sveobuhvatne i dubinske, žive, lične interakcije koje su stvarale slojevite portrete sagovornika i često bacale novu svetlost na njihovo stvaralaštvo. 

  Kao urednik filmskog programa Dvorane Kulturnog centra Beograda profilisao je koncept kvalitetnog umetničkog filma na kojem su ukus formirale generacije gledalaca. Nebojša Popović je svojim celokupnim delovanjem promovisao ljubav prema filmu, kao i njegovo duboko intelektualno promišljanje i u toj „misiji“ je sarađivao sa brojnim kolegama, institucijama i festivalima u zemlji i inostranstvu. 

  U želji da sačuvaju uspomenu na izuzetnog profesionalca i čoveka i nasleđe koje je ostavio, kao Osnivači Nagrade „Nebojša Popović“ potpisiju se Filmski centar Srbije, Radio-televizija Srbije, Kulturni centar Beograd, Jugoslovenska kinoteka, Otvoreni univerzitet Subotica / Festival evropskog filma Palić, Udruženje građana „Pogled u svet“ / Festival autorskog filma, Fond B92 / Festival „Slobodna zona“, Međunarodni festival dokumentarnog filma „Beldocs“ i članovi porodice Nebojše Popovića. 

  Nagradu čini novčani iznos u dinarskoj proivvrednosti od 1.000 evra (koji obezbeđuje Filmski centar Srbije), umetnički oblikovan predmet prema idejnom rešenju vizuelne umetnice arh. Ajle Selenić i privilegija i obaveza dobitnika/ce da selektuje i organizuje filmski maraton najboljih filmova iz prethodne godine u Dvorani Kulturnog centra Beograda.

  Sama dodela nagrade biće upriličena svakog 11. januara u Nebojšinoj Dvorani Kulturnog centra Beograda, uz filmski maraton najboljih filmova iz prethodne godine po izboru prošlogodišnjeg dobitnika/ce. Na taj način će laureat/kinja nagrade simbolički na jedan dan zauzeti mesto filmskog urednika DKC-a na kojem je Nebojša sa toliko entuzijazma i znanja godinama radio. Biće to i prilika da se sagledaju i popularišu najbolja ostvarenja filmske umetnosti iz prethodne godine. U Nebojšinom duhu. Ulaznice tog dana neće biti sasvim besplatne jer je Nebojša Popović duboko verovao da se za gledanje filma mora platiti neka cena, pa će biti po simboličnoj ceni, kao poklon publici u njegovu čast, i čast dobitnika Nagrade.