XI evropski kongres Međunarodne federacije muzičara - FIM.

U Beogradu će se, od 4. do 6. novembra 2016.godine, pod pokroviteljstvom Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije i Sindikata muzičkih umetnika održati XI evropski kongres Međunarodne federacije muzičara - FIM.

Kongresu će prisustvovati preko 50 delegata iz 27 zemalja, od kojih neke učestvuju po prvi put, i isto toliko predstavnika institucija kulture, udruženja muzičara, sindikata i nevladinog sektora.

Na kongresu u Beogradu biće reči o: zaštita izvođačkih i autorskih prava muzičara u uslovima digitalizacije, zdravlju muzičara i profesionalnim oboljenjim, odnosu sa medijima i medijskoj strategiji institucija kulture, sindikata i udruženja u cilju povećavanja vidljivosti profesije muzičara, kao i o mnogim drugim temama.

Roman Simović na svečanom zatvaranju 48. BEMUS-a.

Na Svečanom zatvaranju 48. BEMUS-a u organizaciji Centra beogradskih festivala - CEBEF-a, u Kolarčevoj zadužbini u utorak 1.11. u 20.00, nastupiće umetnički vođa i solista Roman Simović - violina, uz solistu Milenu Simović - viola, sa Orkestrom Škole za muzičke talente iz Ćuprije.

Pored uloge koncertmajstora čuvenog Londonskog simfonijskog orchestra, Roman Simović često nastupa kao kamerni muzičar i solista sa najvećim svetskim orkestrima i dirigentima, među kojima su Valerij Gergijev, Antonio Papano, Danijel Harding, Kristijan Jarvi, Jirži Belohlavek i drugi. Ostvario je gostovanja je na vodećim svetskim scenama kao što su Boljšoj teatar i Konzervatorijum Čajkovski u Moskvi, Marijinski teatar u Sankt Peterburgu, Velika operska kuća u Tel-Avivu, dvorane Viktorija u Ženevi, Rudolfinum u Pragu, Barbikan u Londonu, Centar umetnosti u Seulu, a redovno nastupa i na naujglednijim festivalima klasične muzike.

Roman Simović će posle 11 godina ponovo svirati na BEMUS-u, i predstaviće se beogradskoj publici na svečanom zatvaranju festivala, 1. novembra na Kolarcu, kao solista i umetnički vođa Orkestra Škole za muzičke talente iz Ćuprije, jedinstvene obrazovne institucije takve vrste u našoj zemlji, koja postoji preko 40 godina. Na programu su kompozicije Bartoka, Betovena, i jedno od najpoznatijih Mocartovih dela, Koncertantna simfonijaza violinu, violu i orkestar KV 364, gde će, kao solistkinja na violi nastupiti Milena Simović.

Koncertantna simfonija je nastala 1779. godine, kao rezultat poigravanja Volfganga Amadeusa Mocarta sa, kako i sam naziv sugeriše, žanrovima simfonije i solističkog koncerta, koji se i prožimaju u ovoj kompoziciji. Solističke deonice slobodno razmenjuju muzički materijal, i uglavnom vode dijalog, svirajući naizmenično, sastajući se tek na krajevima odseka. Poznato je da je viola bila Mocartov omiljeni instrument te se nagađa da je njenu deonicu pisao za sebe. Prvi stav napisan je klasičnom sonatnom obliku, sa prisutnim dramsko-lirskim sukobom. Drugi, lagani stav u c-molu je u elegičnom tonu sa neočekivanim melodijskim obrtima, a Rondo finale u presto tempu pokazuje Mocartovu sposobnost da muzikom iskaže životnu radost. 

Ulaznice za koncert su u prodaji na blagajni Kolarčeve zadužbine po ceni od 600, 800 i 1000 dinara.

Кључеви од Лераха у Београдском драмском позоришту

изведена премијерно у уторак, 1. новембра 2016.
Фотографије: Дуња Ковачевић
 

“Кључеви од Лераха” Николаја Кољаде, у преводу, адаптацији и режији Наташе Радуловић, назив је новог подухвата Београдског драмског позоришта, који je премијерно  изведен 1. новембра на Новој сцени популарног позоришта "на Крсту".

Ретко извођена драма (с поднасловом "У потрази за срећом") једног од најзначајнијих, савремених, руских драматичара, Николаја Кољаде мрачна је фантазмагорија о чежњи за слободом и љубављу, за домом и спокојем, која – неостварена постаје својеврсни окидач за непробојни круг менталног затвора/пакла. Написао ју је у Хамбургу 1999. године. Праизведба је била 1999. године у Позоришту младих у Совјетску, Калињградска област.

Овај луцидни „бал наказа“, како га писац назива, састављен је од макабричног, језичког плеса изузетно сликовитих женских ликова, који од туробне прошлости не могу да побегну, чак ни када је сахране.

Револтиранe социјалним разликама узрокованим поделом капитала, Кољадине ликове покреће страх да ће свака њихова иницијатива бити осујећена, са вером да уклапање у систем подразумева одустајање од себе и пристају на компромисе у виду стављања маски одређених системом који их једе, што резултира глобалним незадовољством и све већом нетрпељивошћу и доводи до креирања света у ком понижавање и тлачење ближњег зарад ублажавања осећаја одбачености и неприпадања тежи да постане васпитни систем, који ће изнедрити генерације огорчениих и бесних.

“Кољадине ликове везују очај, бесмисао, огорченост због туђе среће и недовољно вере у то да је њихова лична срећа такође могућа и без угњетавања и елиминисања „срећних“. Русија 90-их не разликује се много од Србије данас. Генерација младих у Србији аналогна је „деци перестројке“, која су имала велика очекивања, огромне амбиције и прерано доживела разочарање. Изневерених нада срљамо право у самопоништење – агресијом, неаутентичношћу, преузимањем туђег „бољег“ идентитета, инфилтрирајући се у систем, како нас не би прогутао”, записала је млада редитељка Наташа Радуловић.

Срећа није у Лераху, Москви, нити Београду, срећа је тамо где сае пронађемо. А ако и даље лутамо сасвим је свеједно где смо. Изгубљени смо.

Ауторску екипу представе чине сценографи Нађа Антић и Нера Вуловић, костимограф Кристина Николић, композитор Ана Крстајић. 

Играју: Елизабета Ђоревска, Оливера Викторовић Ђурашковић, Павле Јеринић, Јоаким Тасић и Анђела Јовановић. 

Један од најзначајнијих, савремених руских драматичара Николај Владимирович Кољада рођен је 1957. године у селу Пресногорковка, у Кус-танајској области (на крајњем северу данашњег Казахстана). Драме објављује од 1982. године, а први изведени комад му је “Игра залога” – 1987. у Позоришту младих у Томску. Током театарске каријере дуге више од три деценије написао је стотинак драма, бавио се режијом и глумом, био продуцент и професор драматургије. Основао је сопствено позориште Кољада театар (2001) у Јекатеринбургу, где живи и ради. Објавио је 10 књига драмских текстова, а његови комади играни су широм планете – од Канаде и САД, преко Велике Британије, Немачке, Финске, Италије, Бугарске, Мађарске, Монголије до Аустралије. Заслужни је уметник Руске федерације, а између осталих добитник је и значајног међународног признања Награде Станиславског. Године 1994. У Екатеринбургу (раније Свердловску), покренут је јединствени фестивал - "Кољада плејс”, на коме је учествовало 18 руских и иностраних позоришта.

Најчувеније драме, које су и код нас извођене, су “Мурлин Мурло”, “Бајка о мртвој царевој кћери”, “Кокошка”, “Полонеза Огњинског”, “Праћка”...

Провинцијални живот у његовим драмама представљен је у свом најогољенијем облику. Његове драме су моментално биле осуђене критиком „чернухе“ – мрачног вела присутног у савременој руској драми у виду песимистичког погледа на свет. Ова проза је пробудила интерес ка „малом човеку“, „пониженом и увређеном“, мотивима формираним у 19-овековној традицији када се књижевност окреће ка народу и његовим патњама, приказујући свет као концентрацију социјалног ужаса. Мотив насиља постаје један од најзаступљенијих мотива чернухе, док су неке од најзаступљенијих ситуација опијање, малтретирање, мучење, понижавање, али сада надмоћни не чине зло над слабијима, већ гледамо „понижене и увређене“ како се међусобно понижавају и вређају. Ова проза је доказала да у савременом „мирном“ животу ни на минут не престаје крвава борба за опстанак.

Наташа Радуловић (1992) студент је мастер студија Позоришне и радио режије на Факултету драмских уметности у Београду, класа професора Егона Савина. Представа „Кључеви од Лераха“ трећа је по реду драма Николаја Кољаде коју режира. Њена испитна представа 3. године „Бајка о мртвој царевој кћери“ Николаја Кољаде, премијерно изведена у простору ИМК „Змај“ (2014) у јануару 2015. године је уврштена у редован репертоар УК „Вук Стефановић Караџић“, а затим и награђена у Јекатеринбургу, Русија за најбољу женску улогу на фестивалу „Колyада-Плаyс“ 2015. и прошла селекцију за 3. интернационално уметничко бијенале на Уралу. Идејни је творац и уметнички директор Првог београдског фестивала савремене руске драме (УК „Вук Стефановић Караџић“, април 2016.). За фестивал је режирала представу „За тебе“ Николаја Кољаде (2016). Редитељ је актуелне представе „Осврни се у Гневу“ Џона Озборна (Шафарикова 7). Аутор је превода неколико драма са руског: „Кључеви од Лераха“ и „Корњача Мања“ Николаја Кољаде и „Штуцање“ Владимира Зујева. Од 2011. пише за званични билтен Битефа. Дипломирала је представом „Невидљива деца“ Василије Антонијевић, рађеној по мотивима драме „Луди од љубави“ Сема Шепарда у Београдском драмском позоришту.

32. BDŽF TOLEF ESTVANG, ALL INCLUDED: "SVIRAMO ONO ŠTO JESMO"

 

Kvintet All Included švedskog saksofoniste Martina Kihena udružuje aktere značajnih sastava savremene skandinavske džez scene u pravi all-star sastav. U zajedničkoj akciji povezuju stilske ekstreme: tradicionalni džez sa bluz harmonijom i kolektivnim improvizacijama, i individualnu oslobođenu svirku sa vrludanjima izvan konvencionalnih lestvica i čestim promenama tempa. Nad impulsima fankija, svinga ili isečenog ritma norveškog basiste Jona Runea Strema i bubnjara Tolefa Estvanga, sa Kihenom se vrelo nadigravaju norveški trubač Tomas Johanson i švedski trombonista Mats Oleklint. Sastav je do sada objavio dva albuma "Reincarnation of a Lovebird" (2012) i "Satan in Plain Clothes" (2015), pokazujući jednaku strast prema žestokim i lirskim ambijentima, opsesivnom gruvu i kompleksnim strukturama.

 

Vaš kvintet čine članovi sa zapaženim muzičkim iskustvom na drugim projektima, recite nam kako ste se okupili u sastav All Included? Šta je bila ključna kreativna iskra između vas kao umetničkih individua?

Tolef Estvang: Jon Rune Strem, Martin Kihen i ja od 2009. svirali smo kao trio uglavnom orijentisani na slobodne improvizacije. Želeli smo da u naše stvaralaštvo uvedemo i kompozicije koje ćemo povezati sa slobodnim improvizacijama, pa je uviđenje duvačke sekcije u bend bio normalan korak u tom pravcu. Pozvali smo Maksa Oleklinta, trombonistu, i Tomasa Johansona, trubača, da nam se pridruže i formirali smo kvintet. Kao što smo i nas trojica iz osnovne postave već neko vreme svirali zajedno i Martin i Mats su godinama dosta radili zajedno. Tako su se 2010. godine švedska i norveška „frakcija“ ujedinile u sastav All Included.

Vaš drugi album nosi naziv „Satan in Plain Clothes“ – na šta referiše ovaj naslov? Možete li da novi album uporedite sa Vašim prvim izdanjem u kontekstu muzičkog izraza, ali i iz perspektive da već niz godina zajedno svirate kao kvintet?

Tolef Estvang: Što se tiče naslova albuma na pitanje bi najbolje mogao da odgovori Martin Kihen, budući da je on autor muzike. Ali, očigledno da upućuje na opšti nedostatak poverenja u današnjem društvu, stvari u životu su retko zaista i ono kakvima se predstavljaju. Želimo da naša muzika bude iskrena i sirova. Naš cilj je da ostvarimo spontanu, zajednčku improvizaciju, čak i kada se krećemo u okvirima zadatih formi, kao što su napisane melodije, harmonije i ritam. Mislim da se na našem drugom albumu oseća činjenica da smo tokom poslednjih godina odsvirali mnogo koncerata zajedno. Imali smo sreće da budemo na turneji u trinaest različitih zemalja, što je, nadam se, doprinelo tome da zvučimo mnogo kompaktnije nego ranije. Iako je na prvom albumu bilo više delova sa slobodnim improvizacijama, na drugom se oseća relaksiranije i fleksibilnije sviranje nas kao benda. Čini mi se da sada mnogo lakše plovimo kroz melodije, harmonije i ritam, da smo mnogo jedinstveniji kao grupa na mnogo različitih načina. Sa druge strane, mislim da smo u tom pravcu polako počeli da se krećemo i na prethodnom albumu, s tim što je svako od nas „vukao“ stvari u mnogo različitih pravaca. I dalje to na neki način radimo, ali naš skoro „tradicionalni džez“ način razmišljanja se mnogo jasnije čuje na novom albumu. Svi imamo mnogo „old school“ referenci u zvuku naših instrumenata, ali i u načinu kako ostvarujemo interakciju.

Na albumu „Satan in Plain Clothes“ spajate stilske ekstreme – tradicionali džez, bluz harmonije, kolektivnu improvizaciju i individualnu oslobođenu svirku sa čestim promenama tempa, recite nam nešto više o kreativnom procesu rada na albumu.

Tolef Estvang: Veoma poštujem „sve je moguće“ mentalitet koji imamo u grupi, način na koji razmišljamo o improvizacijama, a koji referiše na Art Ensemble of Chicago i druge. Naš miks komponovane muzike i slobodnih improvizacija takođe je jasna referenca na taj deo muzičke istorije. Često slobodno improvizovane deonice mogu biti i donekle unapred određene ili sa postojećim konceptom. Nema ničeg lošeg u tome, ali u našoj grupi svi želimo da muzika ima vrlo širok stilski izraz. Ne biramo uvek da to i iskoristimo, ali činjenica da znamo da je sve dozvoljeno kad sviramo daje našim nastupima uživo zanimljive obrtaje i izvesnu dozu hrabrosti. Kada sam u sviranju suočen sa mnogo ograničenja šta se sme, a šta ne, osećam se se kao ptica u kavezu. Ta ograničenja mogu biti tehnička, muzička ili estetska. U našem bendu trudimo se da nemamo nijedno ograničenje.

Imali ste priliku da sarađujete sa brojnim muzičarima i iz Evrope i iz SAD - kako poredite ove dve džez scene?

Tolef Estvang: „Sviramo ono što jesmo“, a ono što jesmo delom proističe iz onoga odakle smo. Što se mene tiče, nema nikakvog smisla praviti se da si nešto što nisi ili „svirati ono što nisi. To su činjenice koje me muče kada govorimo o formalnom obrazovanju. Mislim da je skandinavski sistem obrazovanja u džezu zaista razumeo šta je ono suštinski važno – ta činjenica donekle uvodi u moj odgovor na sledeće pitanje. Sa druge strane, svet postaje sve manji iz dana u dan i sve je samo velika mešavina muzike i buke. Teško je, i verovatno pogrešno, izvlačiti zaključke o tome kako ljudi sviraju i zvuče na osnovu toga sa kog kontinenta dolaze. Naravno, u istorijskom smislu postoje razlike između takozvane američke fri džez i evropske improvizovane muzike sa svojim različitim školama i načinom kako su se razvijale. Kao mlad muzičar koji stvara u današnje vreme kreativno mogu da se povežem sa mnogo muzičkih formi i izraza, konstantno smo izloženi svemu, to je u isto vreme i raj i pakao.

Postoji izvesna specifičnost u zvuku muzike sa skandinavske džez scene, u njenom jedinstvenom umetničkom izrazu i emociji koju donosi slušaocima – kako Vi gledate na ovaj fenomen?

Tolef Estvang: Činjenica da je skandinavski sistem džez obrazovanja bio i još uvek je pionirski u poređenju sa sistemima džez obrazovanja širom sveta, sa snažnim fokusom na individualnost izraza i vežbanje slušanja, jedna je od ključnih stvari kada govorimo o skandinavskom zvuku. Posebno džez odsek u Tronthajmu, gde živim i gde sam studirao, a koji je osnovan još 1979. godine. Tamo studenti od prvog dana uče da je „zašto“ jednako važno kao „kako“. Nema svrhe stvarati gomilu perfektno uvežbanih instrumentalista, koji ne znaju zašto su muzičari. U Tronthajmu profesori ostvaruju odnos sa svojim studentima kao sa kolegama, prijateljima, ljudskim bićima, a ne trude se da od njih naprave sopstvene male kopije. Najvažnija stvar kojoj profesor uči svoje studente jeste da postavlja prava i kritička pitanja, to su pitanja koja moramo da postavljamo sebi do kraja života kako bismo mogli da se razvijamo i kao ljudska bića i kao muzičari. Možete, naravno, kao ključne tačke skandinavske džez scene posmatrati Jana Garbareka, Boboa Stensona i čitav uticaj ECM-a i kroz njih objasniti skandinavski zvuk, ali ako mene pitate mnogo više ima smisla posmatrati skandinavsko društvo u celini sa njegovom političkom i socijalnom demokratijom, kao odgovor na toliko toga interesantnog i u muzičkom smislu.

Slogan ovogodišnjeg Beogradskog džez festivala je „Planeta Džez“ -  da li mislite da je džez danas na globalnom nivou univerzalni jezik ili postoje razlike? Kako vidite i osećate džez u 21. veku?

Tolef Estvang: Smatram da je muzika muzika, i definitivno je univerzalna. Postoje razlike, ali one muziku čine uzbudljivom i predivnom. Bilo bi užasno dosadno kada bi svi zvučali isto. Nažalost, ima toliko muzike koja zvuči potpuno isto, a to je uglavnom rezultat potrebe etiketiranja i svrstavanja u određene kategorije ili žanrove. Smatram da ako uspem da ostanem mimo svih tih etiketa i kategorija koje nam se nameću, znači da radim ono što je ispravno. Kao što je Dejvid Bouvi rekao: „Užasno je opasno za jednog umetnika da ispunjava očekivanja drugih ljudi.“ Mislim da u takvim situacijama nastaju najgora dela."

Šta znate o Beogradu i Srbiji? Da li poznajete rad nekih džez ili drugih muzičara iz naše zemlje?

Tolef Estvang: Pre dve godine All Included je svirao na džez festivalu u Kanjiži, to je bila moja prva poseta Srbiji. Početkom ove godine prvi put sam posetio Beograd, kada sam svirao na RingRing festivalu sa Džo Mekfijem i „Universal Indians“. Oba ta iskustva bila su izuzetna zahvaljujući pre svega predivnoj publici. Ne poznajem još uvek rad previše muzičara iz Srbije, ali 2011. godine studirao sam na Konzervatorijumu u Amsterdamu zajedno sa srpskim džez saksofonistom Lukom Ignjatovićem. I on će ove godine nastupati na Beogradskom džez festivalu, pa se veoma radujem njegovom koncertu. U Tronthajmu, gradu u kojem živim, živi i Jovan Pavlović, sprski kompozitor i harmonikaš koji je izvanredan muzičar. Nakon koncerta u Beogradu ću boraviti još dva dana, pa se nadam da ću imati prilike da čujem i upoznam još vaših muzičara.

Koji program ćete predstaviti publici Beogradskog džez festivala?

Tolef Estvang: Sviraćemo numere sa naša prethodna dva albuma, verovatno neke potpuno nove kompozicije – u svakom slučaju

Arhipelag na 61. Beogradskom sajmu knjiga Mi različiti

 

 Arhipelag je na 61. Beogradskom sajmu knjiga imao najuspešniji nastup od svog osnivanja 2007. godine. Arhipelag je predstavio 53 knjige objavljene između dva Sajma knjiga, među kojima se nalazi i 15 knjiga koje su premijerno predstavljene na Sajmu knjiga. Arhipelag je predstavio i novu ediciju Čitanje Evrope u okviru koje će objavljivati antologije savremene ervopske proze, s posebnim osvrtom na nove književne glasove koji se oblikuju u uzburkanim vremenima društvenih i političkih promena.

Arhipelag je u ovoj godini objavio nekoliko kapitalnih izdanja, kao što su biografija Sigmunda Frojda koju je napisao Ljubomir Erić, dvotomna studija Nevena Cvetićanina o veštini državništva od arhetipskih prauzora do modernih vremena ili Ilustrovana istorija beogradskih kafana Boška Mijatovića i Borisa Belingara, kao neodoljiva istorija privatnog života u Beogradu od početka XIX veka do početka Drugog svetskog rata. Arhipelag je zaokružio nekoliko dugoročnih projekata, među kojima su i trotomni memoari Dragoljuba Mićunovića koji obuhvataju vreme od 1930. do leta 2016. godine.

Gosti Arhipelaga na 61. Beogradskom sajmu knjiga bili su Eugen Šuljgin, poznati norveški pisac ruskog porekla, slovenački romansijer Jani Virk, slovenački pesnik iz Trsta Marko Kravos i makedonski pesnik Slave Đorđo Dimoski. U okviru programa Sajam knjiga predstavljeni su edicija 100 slovenskih romana i njeno međunarodno izdanje na engleskom, španskom i portugalskom jeziku SLAWA. Gosti Arhipelaga na Sajmu knjiga bili su i preko trideset vodećih savremenih srpskih pisaca, istoričara, političkih teoretičara, sociologa, psihologa i filozofa.

Klub čitalaca Arhipelag koji je između dva Sajma knjiga doživeo čitavu ekspanziju uvećavajući se kako po broju članova, tako i po ostvarenom prometu, privukao je veliko interesovanje novih članova, kao i programska akcije Biblioteka za škole koja je obuhvatila veliki broj osnovnih i srednjih škola i gimnazija u Srbiji.

Štand Arhipelaga je sve vreme bio jedan od najposećenijih štandova na Sajmu knjiga. Zamišljen kao mesto na kome će biti vidljivi pisci, knjige i čitaoci, štand Arhipelaga je privukao veliku pažnju publike predstavljenim knjigama i programima, kao i inovativnim modelima sajamske prezentacije.

Najtraženije knjige Arhipelaga na 61. Beogradskom sajmu knjiga bili su romani Ljudmile Ulicke Zeleni šator, Davida Grosmana Vidi pod: Ljubav, Alekseja Slapovskog Ja nisam ja i Eugena Šuljgina S nekog drugog sveta. Ogromno interesovanje čitalaca privukle su nova knjiga priča Jelene Lengold Raščarani svet i knjiga Priče o Danilu Kišu koju je priredio pisac Milenko Stojičić. Knjige Danila Kiša su ostale među najčitanijim knjigama na srpskom jeziku.

"Mi smo ove godine našem prepoznatljivom sloganu Nije sve loše, dobre su knjige dodali i slogan Mi različiti. Bili smo različiti, drago mi je da su to čitaoci prepoznali i podržali. Danas je sve više istih stvari, sve više trendova koji sve kraće traju, sve manje kritičkog mišljenja i glasa razlike. Čitaocima je važno pružiti stvarnu mogućnost izbora. Otuda vrhunska književnost i humnistika ostaju naš trajni izbor čija je vrednost potvrđena i na ovom Sajmu knjiga", kaže Gojko Božović, osnivač i glavni urednik Arhipelaga, sumirajući utiske o nastupu Arhipelaga na 61. Beogradskom sajmu knjiga.

Arhipelag je pokrenuo novu ediciju Čitanje Evrope koja je premijerno predstavljena na Sajmu knjiga. Edicija Čitanje Evrope predstavljaće reprezentativne antologijske preglede savremenih evropskih književnosti, sa posebnim akcentom na nove književne glasove. Ideja ove edicije jeste da se stvori razuđena, obuhvatna i utemeljena slika savremene evropske književnosti i njenih tematskih i poetičkih izazova.

 Prva knjiga u ovoj ediciji je Čitanje Italije. Ova knjiga donosi izbor iz nove proze nekih od najznačajnijih savremenih italijanskih pisaca, među kojima su Elena Ferante, Ticijano Skarpa, Antonio Penaki, Nikola Gardini ili Marko Balcano. Pred srpskim čitaocima se nalazi i proza Martina Maracija, Klaudija Đunte, Roberta Kostantinija, Karmen Pelegrino i Beatriče Mazini. Izbor u ovoj knjizi predstavlja i neka ključna pitanja i ključne priče naše zajedničke egzistencije.

Predgovore za knjigu Čitanje Italije napisali su Davide Skalmani i Snežana Milinković. Priče u ovoj knjizi preveli su Nataša Gavrilović, Aleksandar Levi, Marija Pejić, Mirela Radosavljević, Mila Samardžić i Ivana Simić.

Predstavljen novi album pevačice Irene Blagojević. “Blistavi grad”

U okviru pratećeg programa 32. Beogradskog džez festivala, u subotu 29. oktobra od 18 časova u Glavnom holu Doma omladine Beograda, je održana promocija novog albuma pevačice Irene Blagojević. “Blistavi grad”, u izdanju PGP-RTS-a, rađen je u džez-pop žanru, u kojem Irena prednjači na domaćoj sceni, nametnuvši se kao zreo vokalista, specifičnog i prepoznatljivog stila, ali i kompozitor, aranžer i tekstopisac. Irena će uživo izvesti nekoliko numera sa novog izdanja i potpisivati diskove, a ulaz je slobodan.


U maniru koji se temelji na tradiciji klasičnih džez diva, snažnog i upečatljivog glasa, uz svežinu modernih melodija, sa primesama pop elemenata, novi album donosi devet pesama koje će rado slušati ne samo ljubitelji džeza, već i šira publika. Pored Irene (autor i tekstopisac za većinu numera, aranžmani), na stvaranju “Blistavog grada” su radili i kompozitor Lazar Avramović, tekstopisac Dejan Ivanović, kao i Aleksandar Bahun, Ivan Aleksijević i Nebojša Zulfikarpašić (aranžmani). Album je sniman u Studiju 6 RTS-a, snimatelj je Miki Todorović.

Kao diplomirani flautista do 2000. godine Irena Blagojević je uspešno gradila karijeru u domenu klasične muzike, radeći istovremeno i kao profesor flaute. Pevanje je dugo doživljavala kao svoju “drugu ljubav”, pa je kao pobednik “Večeri mladih nada” na “Beogradskom proleću” 2000. godine stekla pravo da učestvuje na festivalu “Slavenski bazar” u Kijevu, gde je takođe osvojila prvo mesto. Godine 2008. odlučila je  da započne solo karijeru u drugačijem muzičkom stilu, a pažnju je skrenula već prvim albumom ”Jutro bez ljubavi” na kojem se predstavila izgrađenim stilom interpretacije, ali i kao autor više od polovine tekstova, muzike i aranžmana.

Između dva albuma objavila je zapažene singlove: soul pesmu “Lonely Days” na engleskom i disko-fank-džez “Memories of You”, koju je pratio i veoma atraktivan i duhovit lutkarski spot, neuobičajen za domaću muzičku scenu, ali je bila i veoma aktivna u koncertnim i klupskim nastupima. Uspešne koncerte u prethodnom periodu održala je u Domu omladine Beograda, Sava Centru, nastupila je na Kolarcu sa Big Bendom RTS-a, kao i na nekoliko džez festivala (Bijelo Polje, Cetinje, Valjevo, Sremska Mitrovica, Nišvil...), uz redovne klupske svirke (Muha Bar, Restoran Đorđe…).
Irena Blagojević značajan deo vremena posvećuje i pedagoškom radu – već 6 godina vodi svoju školu pevanja, namenjenu mladim i talentovanim muzičarima koji žele da savladaju i usavrše pevanje, kroz individualnu nastavu, koja podrazumeva upoznavanje sa različitim pevačkim stilovima.

Nedavno je počela da radi i kao vokalni predavač za EI sistemu Srbije i u školi Master Blaster kao profesor pevanja .