МОРЕСКА НОВА – Концерт традиционалне музике југа Италије

Четвртак, 28. јули, 21:00. Двориште Капетан Мишиног здања

Група Мореска нова је створена 1993.  у Пуљи, као резултат дугогодишњег истраживања и изучавања народних традиција. Група је остварила наступе на бројним италијанским трговима, као и у Шпанији, Грчкој, Тунису, Француској, Кипру, Немачкој, Румунији, Мађарској, Србији, Пољској и Шведској. Италијани су за мене увек били виртуози забаве и доброг живота, мада их је мој отац сматрао пуким комедијашима. Но, како год никад им није порицао вештину музицирања и певања. У шта смо се уверили и синоћ у дворишту капетан-Мишиног здања.

Ансамбл Мореска нова награђен  је Другом наградом на Првом фестивалу народне песме Италијанске федерације популарних традиција у Згурголи, октобра 2009.

Мореска нова представља традиционалне песме регије Алта Мурђија, које су под утицајем суседних региона Кампанија и Луканија. На њиховом репертоару су сонате д'аморе, песме традиционалне сеоске културе, као и традиционалне форме тарантеле и тамуријате. Изведене песме су шаљиве, некад и увредљиве за неверне жене, критичне према властима и цркви, а могу да опонашају и поједине животиње. Све што мучи намучену италијанску душу у песму се тури, па шта кошта да кошта. Но, какве год биле носе весеље, а ова група је показала да влада и глумом (путем покрета, плеса, гестикулације и мимике).  А да су Италијани и неизлечиви заводници, доказали су пред сам крај концерта када су из публике пробрали све саме лепотице и са њима заплесали традиционалне италијанске игре. 

Делић атмосфере са њихових наступа можете видети ОВДЕ.

Bendovi GUNJ I ŠKM BANDA ovog vikenda na Zidiću ispred Doma omladine Beograda

Poslednji julski vikend na Zidiću počinje koncertom sastava Gunj, u petak 29. jula od 20 časova na Platou Milana Mladenovića ispred Doma omladine Beograda. Bend svira instrumentalni fank-džez i vokalni rok, a postavu čine Boris Jovanović, gitara; Nenad Andonovski, klavir, harmonika; Oktavijan Bunđa,bas gitara i Neša Majstorović Čkalja, bubnjevi.

 

U subotu, 30. jula od 20 časova, gosti na Zidiću biće slovenački bend ŠKM banda (Štefan Kovač Marko banda). Ova četvorka (Mitja Sušec – el. gitara, ukulele; Iztok Koren – el. gitara, 12-žičana gitara, bendžo, kalimbe; Jernej Koren – bas, kalimbe i Jernej Sobočan – bubnjevi, glokenšpil) svira instrumentalni post-rok pod uticajem džeza, folka i nojza. Njihove pesme su vrlo dinamične i razigrane s nežnim ritmom i promenjljivom melodijom, koja stvara stalnu igru između sanjive melanholije i eksplozivnog i nekompromisnog zvuka. Za trinaest godina postojanja bend je snimio četiri studijska i jedan live album, imali su nekoliko evropskih turneja i stekli priznanje kao jedan od najboljih alternativnih rok bendova iz Slovenije. U poslednje vreme bend istražuje neo-folk i afrički zvuk, a postavu čine dve gitare, bas, bubnjevi, ukulele, bendžo i kalimbas. Akustični instrumenti su u prvom planu i na njihovom najnovijem izdanju 'Panontikon' iz oktobra 2014. godine, ali bučni i katarzični trenuci su još uvek prisutni u njihovoj muzici. Najbolji način da se istraži ova mešavina zvuka je slušanje ŠKM bande uživo!

 

 

Zašto ste odlučili da nazovete bend po narodnom heroju Štefanu Kovaču Marku?

Štefan Kovač-Marko bio je lokalni heroj, koji nije samo počeo otpor prema okupatoru u Drugom svetskom ratu, nego i pokretao nešto u glavama ljudi u Prekmurju, regionu, iz kojeg dolazimo. Mi, kao članovi ŠKM bande, već godinama smo aktivni na toj našoj sceni (klub se zove Ambasada ŠKM), sa željom da i mi nešto promenimo u glavama prekmurskih ljudi i da pokažemo da je moguće i drugačije mišljenje .    

Važite za jedan od najboljih alternativnih rok bendova iz Slovenije, šta mislite da vas je izdvojilo od drugih bendova? Šta je ono po čemu ste sasvim autentični na sceni?
 
Mislim da je to odanost našoj muzici. Od samog početka smo vozili po svom, radili ono što smo u trenutku osećali. Uvek smo svirali instrumentalnu muziku, iako bi nas vokali u nekom trenutku možda plasirali u mainstream. Volimo to što sviramo. I sviramo to što volimo.

Vaš muzički pravac predstavlja mešavinu instrumentalnog post roka sa uticajem džeza, folka i nojza,  a u poslednje vreme istražujete neo-folk i afrički zvuk, kako uklapate ove žanrove? Imate li muzičke uzore koji su uticali na vaše stvaralaštvo? Kako nastaje muzika ŠKM Bande?
 
Uzore baš nemamo. Ima mnogo muzike koja je možda uticala na nas, ali nisu to uzori. Kao što smo već rekli, idemo svojim putem, koji nas intuitivno vodi do novih žanrova, novih istraživanja. Tako je naš aktualni album Panontikon, koji ćete čuti i na našem gostovanju u Srbiji, pun nekih novih ne-rok zvukova. Poslednjih godina smo isprobali neke nove instrumente (bendžo, ukulele, ksilofoni, itd.) i umešali ih u našu muziku, koja nastaje vrlo promišljeno, jer nismo bend, koji voli jam-sessione. Kod stvaranja muzike prilično koristimo savremenu tehnologiju. Muzičke ideje snimimo na kompjuteru, šaljemo jedan drugome mejlom, i čekamo feedback. Tako naša muzika nastaje i raste pažljivo.

Za deceniju i po, koliko ŠKM Band postoji, snimili ste četiri studijska i jedan live album, održali mnogo koncerata, nastupali u mnogim zemljama, na festivalima... Kako vidite iz ove perspektive bend sa samih početaka i šta smatrate svojim najvećim uspehom do sada?
 
Svi počeci su vrlo zanimljivi i puni uzbuđenja. Pre 15 godina bilo nam je samo važno da sviramo. Da sviramo što više. I da se dobro provedemo. Sada je situacija drugačija: svi imamo oko 30 godina, šta znači, da nam se dogodio život. A muzika nije nestala, to je najvažnije. Volimo muziku, volimo da stvaramo muziku. I još uvijek volimo da sviramo, što više! Zato mislim da je naš najveći uspeh to što smo još uvek zajedno, da još uvek stvaramo dobru muziku, da još uvek snimamo albume koji su dobro primljeni. Ne samo u Sloveniji. ŠKM banda je ipak naša najduža veza – 16 godina! Hehehe!

Kako biste opisali trenutno stanje na muzičkoj sceni Slovenije, ali i regiona?
 
Uff. Slovenačka muzička scena živi. Alternativna. Ima mnogo novih bendova, koji rade više-manje dobru muziku. Ali su problem poslednjih godina bili klubovi. Ekonomska kriza je uradila svoje. Klubovi nisu mogli da organizuju mnogo koncerata i zato su novi bendovi imali problema. Sad se stvari ponovo postavljaju na svoje mesto. I šta je dobro, dosta je nekih novih inicijativa za bendove, tako da imaju šanse za koncerte. Šta se regiona tiče, čini mi se da je slično. U poslednje vreme u Sloveniji imamo priliku da vidimo više „regionalnih“ bendova (iz Srbije npr. Repetitor, Straight Mickey and the Boyz), što je dobro. I dosta slovenačkih bendova svira u Srbiji, Hrvatskoj...

Kako gledate na regionalnu publiku – koliko je radoznala, otvorena za nove bendove i nove poduhvate bendova koje već poznaje? Koliko  i dalje spremna da dolazi na koncerte i festivale, u vremenu kada su svi sadržaji, pa i muzički, široko dostupni on-line?
 
Naša iskustva su super! OK, u Srbiji ili BiH nismo svirali već godinama, ali kad smo bili kod vas, bilo je fantastično. Super ljudi, otvoreni za novu muziku. Kakva je situacija danas, videćemo uskoro.

Nastupate na popularnoj letnjoj sceni ispred Doma omladine Beograda u okviru serijala Koncerata na Zidiću – šta za vaš bend znači ovaj nastup i kakav repertoar pripremate za publiku?
 
Domu omladine se jako radujemo! Svirali smo tamo pre nekoliko godina (sa Markom Brecljem, ex-Buldožer), a ovo će nam biti prvi nastup na Zidiću. Baš to što nas nije bilo toliko vremena u Beogradu, čini ovaj koncert naročito posebnim. Repertoar? Mnogo muzike sa najnovijeg albuma Panontikon, koji je bio Top10 u Sloveniji, ali i stariji, malo žešći materijal.

Koji su planovi benda u budućnosti? Radite li na novom albumu? Gde će publika sve moći da vas čuje?
 
Da, več nekoliko meseci radimo na novom albumu, koji će biti neka nova eklektika. Idemo na neko novo putovanje. Toliko vam možemo za sada otkriti. Nakon Srbije (poslie Beograda sviramo i u Čačku i Kragujevcu) imaćemo nekoliko koncerata u Hrvatskoj. Onda nas čekaju neke obaveze u Sloveniji, a do kraja godine ćemo raditi na novom albumu.

ZATVARANJE 25. BELEF-a

 

Juče je u dvorištu Kapetan Mišinog zdanja održana poslednja konferencija za novinare povodom završetka jubilarnog 25. Beogradskog letnjeg festivala. Do kraja je ostalo još dva dana, a publika je sinoć imala prilike da uživa u jednoj pozorišnoj predstavi- interaktivnoj monodrama Život je loto, a ulaz je bio besplatan.

Poslednja dva dana rezervisana su za dva koncerta – u  četvrtak će na istom mestu od 21h nastupiti italijanski orkestar Moreska Nova, dok će na svečanom zatvaranju biti priređen spektakularni nastup ruskog ansambla Berjoska u Sava centru.

Vladan Vukosavljević, gradski sekretar za kulturu, sumirao je utiske ovogodišnjeg Belefa i istakao da je vrlo zadovoljan rezultatima koji su postignuti sa ograničenim budžetom i vremenom za pripremu. Posebno je pohvalio program koji je činilo 20 koncerata, 6 predstava, 2 vizuelna programa i jedna modna revija, i zaključio da je uspešno pronađen recept za program sa popularnim sadržajem, ali obogaćen kvalitetom. O uspešnosti takvog koncepta govori i brojka od 17500 zadovoljnih posetilaca, a očekivanja su da će do kraja festivala broj posetilaca premašiti 20 hiljada.

Dana Džudović Gak, članica odbora festivala, rekla je da je bio izazov oformiti program za svega dvadesetak dana, ali da je zadovoljna njegovom raznovrsnošću.

Milan Lazović, direktor CEBEF-a, takođe je pohvalio program i istakao da je postignuta prava mera između prijemčivosti i kvaliteta, i da je zadovoljan što se nije podleglo lošem ukusu i jeftinoj zabavi.

Ansambl Moreska Nova razgalio je okupljene izvedbom dve pesme kojima su najavili svoj sutrašnji nastup. Predstavnik ansambla preneo je svoje oduševljenje zbog nastupa na ovom festivalu, kao i zbog prijateljstva i gostoprimstva na koje su uvek nailazili tokom gostovanja u Srbiji.

DOB započeo projekat "Inkubator: Inter/Akcija"

Nakon nekoliko decenija saradnje sa Fakultetom likovnih umetnosti, kroz tradicionalnu studentsku izložbu skulptura i crteža malog formata, uredništvo Doma omladine Beograda došlo je na ideju da osnaži vezu sa studentima ovog umetničkog fakulteta, ali i da je osveži učešćem studenata istorije umetnosti sa Filozofskog fakulteta u Beogradu. Tako je 2016. godine nastao projekat Inkubator: Inter/Akcija koji je, zahvaljujući podršci Ministarstva kulture i informisanja, započet sa mnogo elana.

Prva aktivnost na projektu Inkubator: Inter/Akcija 2016 je izvedena tokom juna 2016. godine, u zgradama Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, na vajarskom i grafičkom odseku na Senjaku i Topčideru. Studenti, učesnici projekta, su imali priliku da se međusobno upoznaju i da kroz prezentaciju radova sa Školske izložbe studenata FLU prodiskutuju o samoj izložbi, kao i o tokovima savremene umetnosti u Srbiji i problemima stvaralaštva. 

Projekat Inkubator: Inter/Akcija 2016. bavi se direktnom saradnjom studenata Fakulteta likovnih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu  i Odeljenja istorije umetnosti pri Filozofskom fakultetu  Beogradskog Univerziteta. Ova saradnja se ostvaruje kroz zajednički rad na projektima iz oblasti savremenog stvaralaštva na osnovu kog bi se u kasnijem periodu njihove  profesionalne karijere stvorila mogućnost zajedničkog nastupa kroz formu izložbi i projekata u javnim prostorima.

Ovakav vid povezivanja studenata tokom studija omogućava da kroz koordinisanje od strane predavača i institucije Doma omladine Beograda razviju svoje veštine prezentacije umetničkog dela, razumevanja trenutka u kome njihova dela nastaju i kao konačan cilj plasiranja svojih ideja kroz izlagačku delatnost.

Kako su ovi aspekti skrajnuti u procesu sazrevanja svakog profesionalca kako umetnika tako i kustosa-istoričara umetnosti, ovim međusobnim povezivanjem omogućuje se praksa povezivanja ne samo kroz generacijsku saradnju, koja je veoma bitna jer se time budući saradnici upoznaju i zajedno formiraju, već se omogućuje i profesionalni razvoj kojim se formira i širi profesionalni kontakt u zemlji i inostranstvu.

Kroz dosadašnji rad oba fakulteta ovaj vid saradnje je bio do sada skrajnut i nije mu se posvećivala  pažnja, već su fakulteti obrazovali svoje kadrove bez međusobne saradnje, a time se gubila važna o

U savremenom likovnom stvaralaštvu prisustvo kustosa postalo je neophodno, te se time i stvorila potreba da se ova dva fakulteta i institucija Doma omladine Beograda međusobno povežu i nadograde svoj način obrazovanja i prezentovanja studentskih radova, kao i radova mladih umetnika.

Dom omladine Beograda svojim profilom omogućava da se susreti i radionice održe pod njihovim okriljem, time direktno pomaže institucionalizovanjem ove ideje.

U prvoj godini koja je pred nama, namera je da se organizuju radionice, tokom kojih bi se studenti  oba fakulteta upoznali sa delima domaćih savremnih umetnika, a pored toga, održala bi se i predavnja o kustoskim praksama koje su obeležile savremeno stvaralaštvo. Kao krajnji rezultat ove saradnje održaće se izložba 15. novembra u Galeriji Doma omladine Beograda, na kojoj će učesnici Inkubatora: Inter/Akcija 2016.  imati prezentaciju svojih umetničkih dela, izložbe kao i tekstova u katalogu obrađenih od strane studenata Odeljenja istorije umetnosti.

Projekat vode:

Olivera Parlić, docent na vajarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu

Biljana Đurđević, docent na slikarskom odseku Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu

Ana Bogdanović, asistent na odeljenju za istoriju umetnosti Filozofskog fakulteta u Beogradu

Dušan Savić, urednik likovnog programa Doma omladine Beograda