Tako je govorio Remark

"Izmicala mi je, to sam osećao, u neku oblast koja više ne zna za ime, nego samo za tamu, i možda, nepoznate zakone tame. Ona to nije htela i vraćala se. Ali više nije pripadala meni, a možda nikad i nije... 

Ko uopšte kome pripada i šta znači pripadati jedno drugom; te građanske reči beznadne iluzije?

Ali sam uvek iznova, kad se vraćala, za jedan čas, za jedan pogled, za jednu noć, sam sebi izgledao kao knjigovođa koji ne treba da računa, nego ne pitajuci da primi ono što mu daje jedna lutalica, nesrećnica, osuđena na smrt. 

Znam da za to postoje druga imena, jeftina, površna i nipodaštavajuća, ali ona mogu odgovarati drugim okolnostima i ljudima koji svoje egoisticne zakone smatraju zavetnim pločama bozijim.

Usamljenost traži saputnika i ne pita ko je on. Ko to ne zna, taj nikad nije bio usamljen, nego samo sam.."

Noć u Lisabonu 

Opet su vemena izbeglica i svetskog beznađa. Pesmisti bi rekli kao pred rat. Optimisti - samo što nije bolje. Realisti samo gledaju da ostanu ljudi. Izbeglički život, to turobno stanje ljudi koji su sve izgubili, osim svoje časti, najbolje je opisao u svojiim romanima jedan veliki nemački pisac. Veliki humanista, veliki čovek, Erik Marija Remark umro je na danšnji dan, 25. septembara 1970. godine. Nije ga bilo u obaveznoj lektiri, ali sam dosta toga o životu; prijateljstvu, ljubavi, a bogami i alkoholu naučio od njega. Bile su to knjige koje se prepričavaju na đačkim odmorima. One koje daju odgovore na prava pitanja, koje vam da tacni nude život kakav i jeste: divlji lep i surov, a kad pisac još uzmognu snage da ostanu romantični onda je to podvig vredan divljenja. 

Njegovi romani bili su zabranjeni u nacističkoj Nemačkoj, a prva zapaljena kjnjiga bila je upravo njegova. Ali ne može mrak da proguta svetlost zauvek. Trajaće samo do jutra!

Tako je govorio Remark:

Žena može da ostavi muškarca; svoje haljine nikada.

Prošlost. S njom ne možemo ništa započeti. Samo nas opterećuje. I ono što je bilo dobro. Moramo iznova početi. Ono drugo je propalo. Ne možemo više natrag.

 Ne želi suviše da znaš. Što se manje zna, lakše se živi. Znanje čovjeka čini slobodnim, ali i nesrećnim.

Bez ljubavi čovek je samo mrtvac na odsustvu...

U ljubavi niko nije odrastao.

 Ljubav ženu čini bistroumnom, a muškarca zbunjenim.

Ako nešto napuštamo, nije potrebno da ga gubimo. To rade samo idioti.

 Sudbina i duša su dva imena jednog pojma.

U ljubavi niko nije odrastao.

Ko ništa ne očekuje, nikad neće bit razočaran.

Ništa nije tako zlo, niti je tako dobro kao što mi mislimo. I ništa nije konačno.

 Niko ti ne može biti stran, kao čovek koga si nekad voleo.

Ono što nismo dobili izgleda uvek bolje od onog što imamo. 

Morаl je izum ljudi, а ne rezultаt životnog iskustvа.

Svako treba u nešto da veruje – ja verujem da ću popiti još jedno piće.

Na zapadu ništa nova.  Nebo ne zna za miljenike

IV GoetheFEST 2015- „Sećanja i nade“ – „Erinnerungen und Hoffnungen“

Lassen Sie die Augen sagen

od 8. do 14. oktobra
Dvorana Kulturnog centra Beograda, Kolarčeva 6

od 16. do 22. oktobra
Kulturni centar Niš

od 21. do 27. oktobra
Kulturni centar Novi Sad

Festival savremenog nemačkog filma GoetheFEST koji uspešno, četvrti put za redom, organizuju Goethe-Institut i Kulturni centar Beograda biće održan od 8. do 14. oktobra pod sloganom SEĆANJA I NADE.

Pravo sa Berlinala, program GoetheFEST-a 2015 u Beogradu, Nišu i Novom Sadu ponovo predstavlja najnovije filmove iz Nemačke. Izbor obuhvata naročito filmove koji su bili nominovani za Nemačku filmsku nagradu 2015 i koji su i nagrađeni. Izborom programa koji se kreće od "istorijske dokumentarne fikcije", preko neobičnih i bolnih sećanja iz mladosti pa sve do eksperimentalne vožnje kamere u jednom kadru, tzv. "onetake", kroz noćni Berlin, zastupljene su raznovrsne teme i umetnički pristupi. Selektor festivala, direktor Gete Instituta, gospodin Matijas Miler-Viferig izabrao je 12 filmova različitih po žanru, tematici i estetici koje će publika moći da pogleda tokom 7 festivalskih dana.

Festival počinje projekcijom filma FENIKS Kristijana Pecolda u četvrtak, 8. oktobra u 20 časova u Dvorani Kulturnog centra Beograda. Film je rađen prema motivima romana „Povratak iz pepela“ Ibera Monteljea. Radnja je smeštena u period nakon završetka Drugog svetskog rata. Film FENIKS govori o nemogućem povratku kući i, po svemu sudeći, zauvek izgubljenom identitetu. Glumica Nina Hos je za glavnu ulogu u ovom filmu dobila Nemačku filmsku nagradu 2015 za najbolju žensku glavnu ulogu. 

Nacionalsocijalizam, posleratno vreme i pad zida za mnoge filmske stvaraoce iz Nemačke su preovlađujuće teme - zato što istorija nudi materijal za veliko filmsko platno. I zato što ti filmovi postižu međunarodne uspehe. Ova paralela je već poznata iz istorije nemačkog filma: počev od filma "Bela ruža" - priči o minhenskoj grupi otporaša - preko "Braka Marije Braun" - Fasbinderovoj genijalnoj priči o ženi iz posleratne Nemačke - pa sve do filma "Good bye, Lenin", legendarnom nemačkom filmu o "Zaokretu" ("Die Wende"). Pod sloganom "Sećanja i nade" GoetheFEST 2015 takođe projektuje jednu takvu programsku paralelu. Pod sloganom "Sećanja i nade" GoetheFEST 2015 takođe projektuje jednu takvu programsku paralelu.  

Svojim jermenskim epom REZ Fatih Akin podseća na genocid od pre sto godina – njegov film uspeva da stvori upečatljive slike večnog progona i bekstva. Film je na repertoaru u utorak 13. oktobra u 21:00. 

U svom novom filmu ELZER - 13 minuta, Oliver Hiršbigel, poznat kao režiser filma "Pad", je inscenirao atentat na Hitlera iz 1934. - kao priču o hrabrosti i sopstvenoj volji.

Na programu je i film Đulia Rikjarelija, italijanskog reditelja koji živi u Nemačkoj. Njegov film U LAVIRINTU ĆUTANJA je kriminalističko-pravni film o pripremama za prve sudske procese vezane za Aušvic –i govori o klimi zataškavanja u posleratnoj Nemačkoj i hrabroj borbi protiv zaborava.

U vrhunsku grupu nominacija za Nemačku filmsku nagradu 2015 uvrštena je i drama o hakerima WHO AM I - NIJEDAN SISTEM NIJE SIGURAN, ali i priča o neonacistima MLADI SMO I JAKI.

Oskar Reler, enfant terrible nemačkog filma, kao i uvek na čudan način iskorištava svoju porodičnu istoriju i svoje doba panka u starom zapadnom Berlinu iz 80-ih: SMRT HIPICIMA - ŽIVEO PANK - sa velikim glumcima kao što je Tom Šiling u ulozi Oskara Relera i Aleksander Šer kao Bliksa Bargeld iz "urušene novogradnje". 

VIKTORIJA Sebastijana Šipera je veliki laureat ovogodišnje Nemačke filmske nagrade - dobitnik "Zlatne Lole" i pet ostalih nagrada "Lola": za režiju, obe glavne uloge, kameru i muziku. ", noćna šetnja po Berlinu bez ijednog koraka - jedan jedini kadar u trajanju od preko dva sata. Trijumf "Viktorije" je sasvim u redu", piše Frankfurter algemajne cajtung povodom ovogodišnje konkurencije: Nemačka filmska akademija je "svoje lovorike dodelila filmu koji u svakom pogledu ide svojim putem, počev od nepostojećeg scenarija, preko režije koja je jedino putem radio-veze mogla da utiče na insceniranje uživo, pa sve do montaže, koje nema.“ 

Najuspešniji film prošle godine u Nemačkoj bila je tinejdžerska komedija iz Berlina FAK JU GETE reditelja Bore Dagtekina. Smešno je i drsko kada bivši zatvorenik (u glavnoj ulozi Elias M'Barek sa kvalitetima jedne zvezde) iz nehata postane najomiljeniji nastavnik škole u potpunom rasulu u jednoj gradskoj četvrti. Film može da se shvati i sasvim ozbiljno: propast obrazovanja, problematika migranata, mobing i nasilje u školama, jezička bezobzirnost, reforma pravopisa - „Bora Dagtekin odlično zna kako se govori u dvorištima nemačkih škola, podzemnoj železnici i benzinskim stanicama. To je grub, neotesan, plastičan, čudesno pogrešan nemački koji se odmah razume i zvuči ispravno: "kicdojč" - jezik mladih iz urbanih četvrti, "kul" nemački, opušten nemački, turski nemački, multikulturni nemački, balkanski nemački, kreolski nemački.“ (DIE ZEIT) Nije moguće da su se milioni nemačkih posetilaca bioskopa prevarili. (Mada…)

Ovogodišnje, 4. izdanje GoetheFEST-a zatvaramo filmom KADA SMO SANJALI Andreasa Drezena. Reditelj je uspeo da iz dela Klemensa Mejera na filmsko platno prenese mračne scene o početku i neuspehu u NDR-u posle Zaokreta. Film govori o zanosu jednog posebnog vremena, ali i o godinama u kojima dolazi do sudara društva i sistema i u kojima je sve, ali bukvalno sve bilo moguće. 

Prodaja karata po ceni od 250 dinara počinje u utorak 22. septembra na blagajni Dvorane Kulturnog centra Beograda, Kolarčeva 6. Radno vreme blagajne je svakoga dana od 16 do 21 sat. 

               Kulturnik Vam želi interesantna i uzbudljiva filmska otkrića koja će vas pokrenuti!

DOBRO DOŠLI na 4. GoetheFEST!