Predstavljanje knjige "Čovek koji je ubio Nikolu Teslu" Gorana Skrobanje u Domu Omladine

Roman "Čovek koji je ubio Nikolu Teslu" nastao je tokom boravka  pisca u jednom istarskom selu s zavidnom vampirskom tradicijom. Ovaj novi roman, "Sva Teslina deca" mu predhodi (nastavak koji mu prednjači). 

Kako bi izgledao Beograd da nije bilo Velikog rata, da je njime vladala prosvećena dinastija Sinđelića i da je baš u Beogradu bila "Laboratorija Tesla".

Goran Skrobanja kaže: 

"Dok sam pisao roman "Sva Teslina deca", morao sam da znam koliko bi trajalo putovanje broda-blizanca Titanika od Jadrana do Južnog kineskog mora, kako bi izgledala ta trasa i u koje bi luke svraćao. 

Pronašao sam stranicu koja vrlo zgodno izračunava vreme plovidbe na osnovu maksimalne brzine broda u čvorovima na osnovu polazne, odnosno dolazne luke. Pritisak na jedan taster bio je dovoljan. Interesantno je da sam malo korisnih podataka na internetu pronašao o jednom od ključnih likova, o pukovniku Apisu, pa sam morao da koristim tradicionalna sredstva - knjige. "

Knjigu je sjajno ilustrovao Igor Kordej, dočaravši atmosferu epohe, a pseudo-novine je uobličio Rastko Ćirić.

 

Predstavljanje knjige "Tai" Gorana Gocića u Narodnoj biblioteci Srbije

Razgovori o knjizi "Taj" o temama koje ova knjiga pokreće, o sukobu civilizacija i razumevanju između njih, o praznini koju zapadna civilizacija pokušava da prikrije potrošačkim društvom, gomilanjem nepotrebnih stvari, plašeći se da pogleda sebi u dušu, u strahu da li će i šta tamo zateći, o estetitci, o ljubavi u nemogućim uslovima i ljubavi koja ima potrebu za spasavanjem bića prema kojoj je ljubav upućena, nesvesni da jedino kojeg možda možemo da spasemo smo u stvari samo mi.

„Knjiga koju određuje njen topos: Tajland. Ljubav i Tajland. Žena, putenost, demistifi kacija glavnog junaka. Analiza Dalekog istoka u odnosu na (Daleki) zapad. 

Da nije roman, ovo bi bila „studija o izvodljivosti“ na temu kako bi jedan samosvestan muškarac mogao ili pre – želeo da (hrišcanski) zaštiti jednu ženu. Projekat koji je u datim uslovima osuđen na propast: ne zato što nije ostvariv već zato što nije potreban. Ta naizgled krhka žena samim svojim „pasivnim“ postojanjem, prisustvom, (budističkim) odbijanjem u prihvatanju, doprineće samourušavanju ovog s početka knjige prividno mačo muškarca, koji će se u zapanjujuce poštenoj samoanalizi pretvoriti u jedno ranjivo biće. Toliko ranjivo da će njemu biti neophodan Sveti Hristifor, zaštitnik putnika.

 Struktura romana građena je i jednostavno i komplikovano. Rezultat je vrlo koristan po knjigu: težina preteže u razumljivost, kao što drugi lik knjige, junakova senka, nadopuna, kontrast ili čak alter ego, idealno nadopunjuje ovog gosta u drugoj kulturi. Tako i Beleške s kraja teksta nadograđuju beletristiku, to jest Lepu umetnost.

Tai je lekcija samoljubivom Zapadnjaku o tome kako da izleči svoj oholi ego podatnošcu Istočnjaka. No, nema tu pobednika. Možda samo poraženog. Ali i tada – „zalečenog“ Carstvom Praznine. A ona je ženskog roda.“, rekao je ovom prilikom Vladislav Bajac.