Snimljen prema istoimenom romanu,
Kiklop je priča koja opisuje vreme uoči II svetskog rata u Zagrebu, vreme haosa, strahova
i popuštanja kočnica koje u protagonistima provocira osećaj beznađa i
nesigurnosti.
Ironija, sarkazam, odavanje alkoholu, boemija i raskalašenost,
predznaci su zlokobnih zbivanja iz kojih glavni karakter Melkior beži u
unutarnje monologe i sanjarenja.
Eustahije - Melkior Tresić (Frano Lasić) je
intektualac, pozorišni kritičar i pesnik
provodi noći po kafanama, raspravljajući u dimu cigareta i alkoholnih
isparavanja o umetnosti, pozorištu i politici u društvu uvek provokacijama.
Tu
je njegov alter ego, ironiji sklon Ugo (Rade Šerbedžija), koa i ostavljeni ljubavnik, melanholični
pijancac Maestro (Ljuba Tadić).
Poput noćnih leptirova privlači ih sjaj atraktivne
Vivijan (Marija Baksa), žena bujne plave kose, često u pratnji glumaca.
Melikor utehu traži u posetama
udatoj dami Enki. No, njegovom eskapizmu ubrzo dolazi kraj. Stiže poziv u vojsku. Tamo, suočen sa drugom stranom
života, onom rigidnom, vojničkom, gde ti neprekidno dokazuje da si niko i da si
ništa.
Krhkom i nežnom teško mu pada učešće u tom primitivnom, muškom društvu ratovanju
nakonjenom, pa ubrzo završi u bolnici. Pokušava na osnovu lošeg zdravstvenog
stanja da dobije otpust iz vojske, no završava u ludnici.
Da li će njegovi vapaji upućeni Hitnoj pomoći na koji se odaziva Mira Furlan uspeti da ga oporave?
Da li će njegovi vapaji upućeni Hitnoj pomoći na koji se odaziva Mira Furlan uspeti da ga oporave?
Osim atmosfere, filmom dominira
izvrsna muzika koju je stvorio svestrani muzički autor (jazz kompozicije,
orkestralna i simfonijska muzika, balet, pozorište, film...) Miljenko Prohaska.
KIKLOP, 1982., Hrvatska, 121 min.