Странице

понедељак, 16. мај 2005.

Kiklop po romanu Ranka Marinkovića




Snimljen prema istoimenom romanu, Kiklop je priča koja opisuje vreme uoči II svetskog rata u Zagrebu, vreme haosa, strahova i popuštanja kočnica koje u protagonistima provocira osećaj beznađa i nesigurnosti. 
 

Ironija, sarkazam, odavanje alkoholu, boemija i raskalašenost, predznaci su zlokobnih zbivanja iz kojih glavni karakter Melkior beži u unutarnje monologe i sanjarenja.


Eustahije - Melkior Tresić (Frano Lasić) je intektualac, pozorišni  kritičar i pesnik provodi noći po kafanama, raspravljajući u dimu cigareta i alkoholnih isparavanja o umetnosti, pozorištu i politici u društvu uvek provokacijama. 



Tu je njegov alter ego, ironiji sklon Ugo (Rade Šerbedžija), koa i ostavljeni ljubavnik, melanholični pijancac Maestro (Ljuba Tadić). 


Poput noćnih leptirova privlači ih sjaj atraktivne Vivijan (Marija Baksa), žena bujne plave kose, često u pratnji glumaca.


Melikor utehu traži u posetama udatoj dami Enki. No, njegovom eskapizmu ubrzo dolazi kraj. Stiže  poziv u vojsku. Tamo, suočen sa drugom stranom života, onom rigidnom, vojničkom, gde ti neprekidno dokazuje da si niko i da si ništa. 


Krhkom i nežnom teško mu pada učešće u tom primitivnom, muškom društvu ratovanju nakonjenom, pa ubrzo završi u bolnici. Pokušava na osnovu lošeg zdravstvenog stanja da dobije otpust iz vojske, no završava u ludnici.

Da li će njegovi vapaji upućeni Hitnoj pomoći na koji se odaziva Mira Furlan uspeti da ga oporave?

Osim atmosfere, filmom dominira izvrsna muzika koju je stvorio svestrani muzički autor (jazz kompozicije, orkestralna i simfonijska muzika, balet, pozorište, film...) Miljenko Prohaska.


KIKLOP, 1982., Hrvatska, 121 min.