понедељак, 25. јун 2018.

Kalevi Kiviniemi na otvaranju XVIII Dana orgulja




U nedelju, 24. juna s početkom u 20:30 svečano je otvoreno osamnaesto izdanje Dana orgulja. U Katedrali Blažene Djevice Marije na Neimaru  (gradnja započela 1938. okončana 1988.) prisutna publika mogla je da uživa u bravouroznom muziciranju finskog orguljaša, Kalevija Kiviniemija. Samo prošle godine održao je oko 100 koncerata.


Međunarodna kritika ubraja ovog orguljaša među najuticajnije muzičare našeg doba, a beogradskoj publici će se predstavio se  poznatim delima A. Hačaturjana, J. Sibelijusa, M. de Falje i drugih autora, da bi na bis izvedeo koncert Franca Lista.


Okupljen i su mogli da uživaju u prelepim melodijama koje su varirale od pastoralnih do zastrašujućih, pomalo preteći-moćnih, od cvrkuta slavuja do zvuka grmljavine i marševa. 

Ovaj instrument, sa raskošnim registrima i trijumfalnošću i uzvišenošću, po mom skromnom i laičkom mišljenju, preteča je hard rok muzike, tako da sam siguran da i ova vrsta publike može u ovom muziciranju da uživa. 

Mocart je orgulje nazivao kraljem instrumenata. Pre industrijske revolucije, dve mehaničke naprave smatrane su najkompleksnijim ljudskim kreacijama. To su bili sat i orgulje. Najveće orgulje na svetu koje su u funciji nalaze se u jednoj rodnoj kući u Filadelfiji.


Orgulje su najveći i najsloženiji muzički instrument i spada u aerofone. Proizvode širok spektar zvukovnih boja, koji  zavisi od registara koji se nalaze na njima. Jedan registar sadrži niz svirala iste boje i jačine. Broj svirala jednog registra je jednak broju dirki na manualu. 

Orgulje traže celog čoveka, on svira i rukama i nogama. Svi delovi orgulja stavljaju se u pogon i upravljaju preko sviraonika. On se sastoji se od jedne ili više klavijatura (najčešće tri) koji se nazivaju manualii i sviraju se rukama. Na donjem delu sviraonika nalazi se još jedna klavijatura koja se svira nogama. Ona se naziva pedal. 



Oko manuala se nalaze registri. Njihovim uključivanjem se određuje koje će svirale da sviraju, odnosno koje će zvukovne boje da zvuče. Posebni registri povezuju manuale međusobno i manuale s pedalom. Oni se zovu kopule (spojnice).

Prvi direktni predak orgulja je grčki odnosno rimski instrument hidraulos. Imao je svirale kao i orgulje samo što se vazduh u svirale pumpao pomoću pritiska vode. Nakon propasti antičkog Rima orgulje se neguju u Vizantiji gde su bile sastavni deo dvorskog ceremonijala. Ponovo počinju da se šire po Evropi kada ih vizantijski car Konstantin Kopronimos poklanja franačkom kralju Pipinu Malom. Za vreme franačkih vladara orgulje polako ulaze u zapadnohričćansku crkvenu liturgiju. Prve poznate orgulje u crkvi postavljene su u Ahenu 812. godine. Te rane srednjovekovne orgunje su imale velike i nezgrapne dirke i malo registara.


Nove, sadašnje orgulje u Katedrali Blažene Djevice Marije 24.septembra 2000. godine, tadašni beogradski nadbiskup, Franc Perko je blagosiljao. Nabavljene su zaslugom Antona Hočevara, tadašnjeg župnika crkve Krista Kralja. 

„Nove orgulje imaju izvrsnu osnovu za pravljenje zvukovnih kombinacija s kojima ovaj instrument može veličanstveno da učestvuje u pratnji liturguje, hora, solista, solističkih instrumenata, a adekvatan je i za koncertno izvođenje stare, barokne, i muzike novog veka“, ocenio je tada prof. mr Andrija Galun.

Instrument je izradila poznata italijanska kompanija Francesco Zanin iz Kodroipa kod Udina i ima 49 registara, tri manuala, pedal, krešendo za cele orgulje, mehaničku trakturu s elektronskom memorijom za registraciju…


Katedrali Blažene Djevice Marije je po okončanju II svetskog rata zbog izuzetno dobre akustike služila za snimanje emisija Radio-Beograda.  Dok slušamo koncert, u skromno dekorisanoj crkvi, pogled provlači freska  iza oltara iz 1987. godine, delo slovenačkih slikara Čemažara i Lucijana. One izražavaju ideju preplitanja Istoka i Zapada na našim prostorima. Centralni, sferni deo zauzima Bogorodica koja se u ovom prostoru prikazuje dva puta. U donjem delu je predstavljena na odru kao da je usnula, po tradiciji Istočne crkve (Dormitio), okružena dvanaestoricom apostola, dok je u gornjem delu iste freske, u formi zapadnoevropske marijanske ikonografije, prikazano njeno Uznesenje (Assumptione), zasnovano na verovanju u Bogorodičino Bezgrešno Začeće, gde je Ona okrunjena s dvanaest zvezda. 


Centralnu fresku zaštitnice crkve okružuju freske svetaca. S leve (severne) strane prikazani su: Sv. Ivan Kapistran, Sv. Nikola Flue i Sv. Ćirilo Aleksandrijski, a s desne (južne): Sv. Ćirilo i Metodije i srpski svetac Sv. Sava. 

U gornjoj zoni iznad Bogorodice nalazi se prizor Krista Svedržitelja koji blagosilja i Duha Svetog prikazanog u obliku golubice, a okružuje ih nebeska svita anđela svirača koji dočekuju Kraljicu neba.

Prizori u donjoj zoni podsećaju na ratna stradanja: s leve strane prikazana je majka kako se nadvija nad ranjenim detetom, a s desne dve moliteljke koje mole za mir.

Prozori crkve izvedeni su u vitraž tehnici. 




Kalevi Kiviniemi je svetski poznati koncertni orguljaš koji je tokom prošle godine gostovao u Katedrali Notr Dam u Parizu, dvorani Gevandhaus u Lajpcigu, dvorani Čajkovski u Moskvi, Sejong umetničkom centru u Seulu i Katedrali u Merzeburgu.

Diskografija Kiviniemija obuhvata više od 160 naslova, uključujući snimke napravljene na istorijskim orguljama u SAD-u, Japanu, Filipinima, Australiji i širom Evrope. Mnogi od njegovih snimaka su osvajali nagrade, a poseduje dve zlatne ploče i jednu platinastu. Godine 2001. Kiviniemi je dobio nagradu Janne za najbolji finski solo disk, a 2009. godine je dobio Državnu nagradu za muziku u Finskoj, najistaknutiju muzičku nagradu u zemlji. Dobitnik je zvanja Chevalier OCM i nagrade Pro Cultura Tavastica et Fennica u Helsinkiju.

Kiviniemi se specijalizovao za francusku muziku i održao je recitale u Katedrali Notr Dam, Sen Sulpisu i Bazilici Svete Klotilde u Parizu. Napravio je i snimke na istorijskim orguljama Cavaillé-Coll u Orleanu i Ruanu.


Imao je turneje u Evropi, SAD-u, Japanu, Rusiji, Aziji, Australiji i na Filipinima. Osim solo resitala i koncerata kamerne muzike, Kiviniemi je nastupao sa vodećim orkestrima kao što su Moskovski kamerni orkestar i Moskovski simfonijski orkestar. Bio je član žirija međunarodnih orguljskih takmičenja (Nirnberg, Kapri, Špajer, Koršenbroih, Sent Olbans, Strazbur) i održao je majstorske kurseve na Rurskom univerzitetu u Bohumu i Akademiji Sibelijus u Finskoj. Tokom jedanaest godina (1991-2001) bio je umetnički direktor Festivala orguljske muzike u Lahtiju. Intezivno je sarađivao sa kompozitorom Aulisom Salinenom. Napravio je nekoliko televizijskih predstava, uključujući i jednu u Notr Damu u Parizu (2000). Međunarodne kritike ubrajaju Kalevia Kiviniemia među najuticajnije muzičare našeg doba.



Program:


  • Kalevi Kiviniemi (1958)- Tokata, tema i varijacije
  • Mišel Koret (1707–1795) - Slavuj
  • Klod Balbastre (1724–1799)  - Tema i varijacije
  • Edvardo Tores (1872–1934) - Saetas (komadi inspirisani mističnim folklorom Andaluzije)
  • Manuel de Falja (1876–1946)  -Ritualna igra vatre iz baleta Ljubav čarobnica
  • Aram Hačaturjan (1903–1978)  - Adađo iz baleta Spartak - Igra sabljama iz baleta Gajane
  • Kalevi  KiviniemiImprovizacija na temu War – Finland 1918
  • Oskar Merikanto (1868–1924)  - Molitva
  • Jan Sibelijus (1865–1957)  -Finlandija, op. 26

Нема коментара:

Постави коментар