Све што је било, све што јесте и
све што ће бити има свој тајанствени логос...
Пратећи радове Љиљане Бурсаћ из опуса
посвећеног појму Логоса, постепено добијамо одговоре на питање:
Шта је заправо
Логос?
Реч од које Логос
води порекло је легеин, која је у префилозофској употреби имала два основна
значења: „сабрати или скупити“ и „казати или именовати“.
Љиљана Бурсаћ, кренула
је баш од тог прапочетка речи Логос. Она је скупљала и сабирала, а кроз своја
дела казивала и именовала оно што Логос може бити.
Логос је клица постојања, истина, закон, смисао, словесност, ум, говор
и још много тога. Прве главе Јеванђеља по Јовану откривају нам Христов
идентитет као Логоса (Речи, Слова) Божијег:
"У почетку беше Логос, и Логос беше у
Бога, и Логос беше"
Бог“(Јн. 1,1,14).
Логос је, тако, не само реч, већ
и слово. А шта је заправо слово?
Према општој дефиницији, оно је
најмања јединица записа језика, које у неким културама представља и целу реч,
број, знак или симбол. У Јеванђељу по Јовану долази до идентификације и Исуса
као телесног бића и логоса:
„И Логос постаде тело“.
Жан Бодријар, један од најзначајнијих и најплоднијих француских
социолога и теоретичара 20. века, оживео је појам симулакрума. Његово основно значење,
од античких времена, било је слика, односно сан. Према Бодријару,симулакрум
представља оно што није утемељено у стварноме свету, односно симулакре нису
физички, већ етерички објекти који су изведени ентитети. Заправо, када се слово
опредмети, оно постаје симулакрум.
Управо кроз појединачна слова
asemic writing-а Љиљана Бурсаћ указује и на самостално бивствосваког слова, као
и на могућност његовог отелотворења.
Слова су опредмећена давно у
неким културама, али у европским, то се догодило тек са изумом покретних
штампарских слова. Врло често, сами штампари су осмишљавали изглед слова.
Жофроа Тори, француски дизајнер из 16.века, и штампар француског
краља Франсоа I, засновао је слова према пропорцијама људског тела: слово је
заузимало простор у квадрату, који се налазио изван круга начињеног око људског
тела.
Касније, у 19. веку, слова су
била опредмећена кроз типке на тастатурама писаћих машина, али и кроз писмо Луја Браја, које је првенствено било
позна-то као „ноћно писмо“, да би касније ушло у употребу као универзално писмоза
слепе и слабовиде.
У уметности 20. и 21. века, многи
уметници посветили су се опредмећивању слова кроз своја дела: Kлас Олденбург, Роберт Индијана, Џозеф
Кошут, Ден Флејвин, Анри Мишо, Бруно Каталано, Марк Симонсон, Арон Кауфман, Џон
Кузмич и други. У популарној култури опредмећена слова су постала и део
свакодневног живота кроз бројне рекламе, а 1923. године у те сврхе постављен је
и натпис Холивуда, који је
првенствено био реклама за предузеће за промет некретнинама.
Логос је све и све је Логос...
Ирина Томић, историчар
уметности, мастер етнолог-антрополог
Галерија 51, улаз из Добрачине,
четвртак 7. јун у 19 часова.
Љиљана Бурсаћ је рођена 27. октобра 1946. године у Крагујевцу. Студирала је на
Ликовној академијиу Бечу, а усавршавала се и студијски боравила у САД, Немачкој
, Француској,.Сирији и Израелу. Члан је УЛУС-а од 1972. године.
Корисник стипендије Фонд Младих
1972-74. и 1975-77. године.
Од 1971. године приредила је више
од 45 самосталних изложби и учествовала је на преко три стотине групних изложби у земљи и
иностранству. Њена дела налазе се у угледним музејско-галеријским установама и
приватним збиркама широм некадашње Југославије и у свету. Оснивач је и председник Арт Форум-а и
аутор пројеката.1999-2000. године извела је перформанс
Мост Светлости на мосту у Косовској Митровици.
Награде:
Мантова, Италија, Premio
Nazionale R. Giorgi – Medalia d’Argento, 1976.
Мантова, Италија, Placeta San
Benedeto Po, 1976.
Пиран, Словенија, Ex Tempore,
1990. Београд, Винчанска Повеља, 2012.
Признања :
Повеља Удружења kњижевника Србије
за пројекат-перформанс Мост Светлости, 2002.
УНЕСКО, Покровитељство за
ауторске пројекте, концепцију и реализацију програма Арт Форум-а, од 2004.
Нема коментара:
Постави коментар