среда, 2. август 2017.

Kulturni centar Beograda - Izložbe u avgustu



Ivan Petrović SVE JE DOBRO
03.08-24.08.2017, 12:00-20:00
Galerija ARTGET

"U meni su se sukobljavale, kao i uvek, teorijska i sentimentalna privlačnost ka neredu i osnovna potreba za red i mir."

Bunjuel

"Ivan Petrović sopstvenoj fotografskoj produkciji vrlo često pristupa kao arhivi, pri čemu pojedinačne fotografije ili fotografije iz određenih serijala tretira kao materijal za dalje reinterpretacije, rekontekstualizacije i uvod u nove narativne i značenjske celine. Njegove metode rada u ovakvim postupcima jesu najpre selekcija, kao i naknadna auto-kustoska namenska povezivanja u okviru različitih izlagačkih formata. Tako se i aktuelna izložba Sve je dobro artikuliše kroz postojeće foto-projekte Dokumenti i Noćne promenade koji svojim susticanjem sučeljavaju ne samo dva perioda u njegovom radu već i dva pristupa – idejni i tehničko-tehnološki, kao i različita tematska interesovanja za okruženja kojima pripada i kojima se bavi. Projekat Dokumenti koncipiran kao kompilacija fotografskih radova iz 12 serija koje nastaju od 1997. do 2009. godine, predstavlja Petrovićevo kontinuirano propitivanje fotografije kao svedočanstva što u pronicljivom uočavanju i registrovanju pojava svakodnevnog života u Srbiji donosi specifičan autorski iskaz o složenostima natkriljujućih istorijskih zbivanja i tranzicionih procesa kroz koje je prolazilio ili u kojima se još uvek nalazi naše društvo. Noćne promenade, sa druge strane, čini serija digitalnih foto-zapisa portretisanih ljudi tokom večernjih izlazaka i šetnji korzoom, koje umetnik najpre beleži u rodnom Kruševcu. Njegova intencija u ovom slučaju jeste u početnoj ideji da fokus stavi na fenomen „odevanja“ i fizičkog izgleda portretisanih u grupama i pojedinačno, a dalje dovodi do izvođenja različitih zaključaka o kulturnim i supkulturnim identitetima u javnom prostoru. Realizovane kao višegodišnje istraživanje, Noćne promenade dobijaju karakter svojevrsne socio-antropološke vizuelne studije koja u pojavnostima protagonista otkriva mnogo više pojedinosti o društvenim dinamikama i kolektivnim ponašanjima, interpersonalnim relacijama i psihologiji grupe, prostorima manifestovanja društvenosti, duhu i atmosferi zajednice u malim urbanim sredinama.


Iako fotografije iz dva pomenuta projekta povezane u zajedničku celinu Sve je dobro predstavljenu u Galeriji Artget tretiraju ljudski lik u različitim kontekstima, Ivan Petrović ih ne posmatra kao portretne fotografije. Pre svega, on ih definiše kao fotografije koje u centar pažnje stavljaju čoveka i „ličnu istoriju pojedinca nasuprot zvanične statistike“.



Odlomak iz teksta Oko portreta Miroslava Karića i Slađane Petrović Varagić


Ivan Petrović (Kruševac, 1973) je diplomirao 2002. godine na Odseku za fotografiju, na Akademiji umetnosti „Braća Karić“ u Beogradu. Pored fotografije, koja predstavlja osnovnu oblast njegovog delovanja, bavi se i kratkom formom dokumentarnog filma i videom. Umetnička praksa Ivana Petrovića proističe iz višeznačnog istraživanja fotografskog medija i zasnovana je uzajamnim odnosima dokumentarizma, aproprijacije i revalorizacije. Tematska interesovanja usmerena su mu ka pitanjima istorije, nasleđa i diskontinuiteta, identiteta i lične istorije pojedinca, kao i pozicije koju medij fotografije zauzima usled izmenjenih kulturnih, društveno-političkih ili tehničko-tehnoloških paradigmi. Koosnivač je i urednik Centra za fotografiju (2011). Inicijator je i urednik Foto-foruma (2010–2011). Autor je i priređivač knjige Foto-forum, razgovori o fotografiji (2016). Dobitnik je nagrade „Dimitrije Bašičević Mangelos“ (2008).

Izložba Sve je dobro deo je projekta „Fotografski dijalozi — savremena umetnost i fotografsko nasleđe“ koji se u organizaciji Centra za fotografiju realizuje povodom jubileja dvestagodišnjice rođenja Anastasa Jovanovića.

Galerija Artget, Trg republike 5/I
svakog dana od 12.00 do 20.00, nedelјom zatvoreno



Marija Grahovac Karan EVOKATIVNE SILE, digitalna grafika na alubondu, instalacija
03.08-24.08.2017, 12:00-20:00
Likovna Galerija


Projekat Evokativne sile beogradske umetnice mlađe generacije Marije Grahovac Karan predstavlja seriju digitalnih grafika na pločastom aluminijumskom materijalu – alubondu.
Projekat Evokativne sile istražuje klasične grafičke principe u kontekstu savremene grafike baveći se tehničkim mogućnostima digitalne štampe kroz procese sečenja i slaganja površine grafičkog otiska u više slojeva, formirajući, na taj način, trodimenzionalne oblike. Reflektujuća površina alubonda rad čini promenljivim u odnosu na količinu svetlosti koju podloga prima i reflektuje, dok se kroz ugao posmatranja grafike ostvaruje važan element ovog stvaralačkog postupka koji se odnosi na interaktivnost dela i posmatrača. Nastali kao rezultat istraživanja tradicionalnog medija grafike u novim tehničkim mogućnostima, radovi realizovani kao digitalne grafike postavljaju se na zid, ali svojom slojevitošću podloge blago istupaju u prostor stvarajući, na taj način, doživljaj nadogradnje i raslojavanja grafičke površine čija se višeslojnost naslanja na optičku umetnost. Nizovi međusobno prožetih talasastih struktura grafika na aktuelnoj postavci mogu se posmatrati kao zanimljive eksperimentalne forme sa intimnim gemetrijskim  predstavama koje nude specifičan likovni, vizuelni i energetski potencijal. Svi radovi na izložbi Evokativne sile nastali su u okviru doktorskog umetničkog projekta Silver force koji je umetnica odbranila na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu 2017, a nadovezuju se na prethodne serije kompjuterskih grafika Silver force i Colour force koje su predstavljene javnosti 2013. i 2011. godine.



Marija Grahovac Karan je rođena 1978. godine u Beogradu. Diplomirala je na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu, smer Grafika i knjiga, magistrirala je i doktorirala na istom Fakultetu na Odseku grafika. Grafike, dizajn knjige i ilustracije izlagala je na 13 samostalnih izložbi i učestvovala je na preko 100 kolektivnih izložbi u zemlji i inostranstvu (Švajcarska, Koreja, Mađarska, Bugarska, Rumunija, Urugvaj, Poljska, Rusija I druge). Dobitnica je 3 nacionalne i 4 internacionalne ugledne nagrade za grafiku, ilustraciju i ex libris knjige. Član je ULUPUDS-a. Predaje na Visokoj školi likovnih i primenjenih umetnosti strukovnih studija u Beogradu.

Likovna Galerija
svakog dana od 12.00 do 20.00, nedelјom zatvoreno




SANA GOBE (Iran) & GOZDE ILKIN (Turska)
03.08-24.08.2017, 12:00-20:00
Galerija Podroom

Ovo je prvi put da Sana Gobe i Gozde Ilkin izlažu zajedno. Za potrebe ove izložbe dve umetnice su pozvane da međusobno sarađuju, iako se ranije nisu poznavale. U izabranim radovima obe se bave percepcijom urbanih transformacija gradova beležeći priče o odnosu između urbane i ljudske strukture. Uprkos geografskoj, istorijskoj i kulturnoj razlici između dva grada, slike Teherana i Istanbula lako se mogu pomešati.
Razvoj grada i urbanizacija obično ne proizlazi iz potrebe njegovih žitelja, već iz politike. Kroz svojstveno iskustvo procesa urbanizacije gradova, umetnice pokušavaju da oslovljavaju stvari onako kakve jesu, te u slučaju Istanbula tzv. „projekat renovacije“ jeste zapravo destrukcija sećanja; dok komešanje u video radu iz Teherana govori o nerazumevanju i nedostatku interesa. Za ispitivanje odnosa između mikro i makro konteksta i njihovih relacija sa politikom, Ilkin i Gobe počinju od intimnog predela svojih soba.

Prateći program izložbe:

Četvrtak, 3. avgust u 19.30
program otvaranja:
This wall grows at its roots (Ovaj zid raste iz korena) – Performans Sane Gobe (trajanje 40 minuta)

Petak, 4. avgust u 19:00
Razgovor sa umetnicom Sanom Gobe (moderator Katarina Kostandinović)


SANA GOBE

Tomorrow sings another song (Sutra peva drugu pesmu)
Tehran, beloved city (Teheran, voljeni grad)
Urbanescape
Dokumentarni snimak performansa This wall grows at its root (Ovaj zid raste iz korena)

„Sana Gobe predlaže drugačiji način oplemenjivanja javnog prostora, zahtevajući prisutnost tela. Novi narativi se javljaju kao moduli prakse koja simultano prati i stvara trenutke prekida, dozvoljavajući sklop uma gde suptilni gest može poremetiti okolinu. Prekidi stvaraju blagi nemir u stabilnosti, predvidljivosti i uređenosti prostora. Ovaj nemir je poziv na promenu, na uspostavljanje novog ritma, iako malog, u prkos velikom orkestru urbanog prostora razređene forme, pravila i navika. To dovodi do konteksta u kom telo izvodi performans i razmišlja poetski.“ (S. Gobe)

GOZDE ILKIN

Video Series of Stained Estate I-II-III (Video-editing by Çiçek Kahraman) (Video serija Umrljana zemlja I-II-III) Series of “Attendant” (Rust stained & embroidery on fabric)(Serija „Pomoćnik“ (Rđa umetnuta i uvezena na tkaninu))

“Umrljana Zemlja sastoji se od formi utkanih u materijal na kom sam radila od 2014. do 2015. godine i tri srodne video projekcije. U novembru 2014, pogled iz stana u koji sam se tada preselila bio je uperen u Taksim urgentni centar koji se nalazi u centru Istanbula. Istoriju bolnice beleži i prerepublikansko vreme, kada je bila starački dom. Dve nedelje nakon što sam se uselila u stan, bolnica je započela projekat „renoviranja“. Duže vreme je ta ceremonija destrukcije za mene konstruisala i proizvodila pozadinski zvuk i sliku Istanbula. Biti svedok takvim zvucima i slikama je promenilo moju umetničku praksu i percepciju svakodnevice. Tokom perioda destrukcije, zemljište „bolnice“ se transformisalo u deo mog enterijera, kao audiovizuelni ekran kome sam osuđena kroz ram prozora. U vidu fotografija i snimaka zabeležila sam scene destrukcije kojima sam posvedočila četiri meseca.“

Pod uticajem spisa Umuta Jildirima pod nazivom „Rđa“, fokusirala sam se na ostatke rđe, koji postepeno uništavaju predmete (metal) i organski život (biljke) koji dotaknu. (Umut Jildirim, antropolog koji se bavi raseljavanjem i sećanjem, počeo je da piše o džentrifikaciji Narmanli Hana, još jedne monumentalne zgrade u centru Istanbula) Rđa postaje boja i obeleživač odsutnog prisustva. Seriju „Pomoćnik“ sam reaalizovala ušivajući rđavu tkaninu oko nepoznate forme koja čini figure u dodiru sa mrljom. Video snimci lokaliteta su takođe deo serije. (G. Ilkin)

Galerija Podroom
svakog dana od 12.00 do 20.00, nedelјom zatvoreno

Нема коментара:

Постави коментар